Naknada štete zbog promene cene

Šteta zbog promene cene može nastati kao posledica zadocnjenja u izvršenju ugovorom ustanovljene novčane obaveze, odnosno raskida ugovora ili zbog docnje u izvršenju obaveze određene pravnosnažnom odlukom i može se ostvariti samo na način i pod uslovima propisanim posebnim odredbama Zakona o obligacinoim odnosima.

Naknada štete zbog docnje u izvršenju novčane obaveze

U slučaju docnje ispunjenju ugovornom ustanovljene novčane obaveze dužnik pored glavnice duguje poveriocu i zateznu kamatu,

Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje.

Zatezna kamata predstavlja zakonsku sankciju dužničke docnje u ispunjenju ugovornom ustanovljene novčane obaveze, koja je propsiana imperativnim odrebama člana 278. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Nastavite sa čitanjem Naknada štete zbog promene cene

Naknada štete u vidu izmakle koristi

Prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima oštećeniku je pored prava na naplatu naknade obične štete priznato pravo na naknadu štete u vidu izmakle koristi.

Obična šteta predstavlja umanjenje postojeće imovine, dok izmakla korist je šteta koja se ogleda u nemogućnosti povećanja imovine, buduće imovine zbog radnje ili postupaka štetnika.

Prema odredbama člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Izmakla korist se može pojaviti u novčanom i naturalnom obliku.

Prema shvatanju sudske prakse, izmakla korist predstavlja neostvarenu imovinsku vrednost, bez obzira da li bi se pojavila u novčanom ili naturalnom obliku i bez obzira na osnov po kome bi bila ostvarena. Izmakla korist može nastati zbog oštećenja stvari u obliku gubitka prirodnih i civilnih plodova koji su izmakli oštećenom. Nastavite sa čitanjem Naknada štete u vidu izmakle koristi