Prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima oštećeniku je pored prava na naplatu naknade obične štete priznato pravo na naknadu štete u vidu izmakle koristi.
Obična šteta predstavlja umanjenje postojeće imovine, dok izmakla korist je šteta koja se ogleda u nemogućnosti povećanja imovine, buduće imovine zbog radnje ili postupaka štetnika.
Prema odredbama člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.
Izmakla korist se može pojaviti u novčanom i naturalnom obliku.
Prema shvatanju sudske prakse, izmakla korist predstavlja neostvarenu imovinsku vrednost, bez obzira da li bi se pojavila u novčanom ili naturalnom obliku i bez obzira na osnov po kome bi bila ostvarena. Izmakla korist može nastati zbog oštećenja stvari u obliku gubitka prirodnih i civilnih plodova koji su izmakli oštećenom.
Uslovi za naknadu štete u vidu izmakle koristi
Da bi se ostvarilo pravo na naknadu štete po osnovu izmakle koristi potrebno je da se ispune sledeći uslovi:
- da je šteta u vidu izmakle koristi istinita,
- da se mogla očekivati po redovnom toku stvari ili posebnim okolnostima,
- da izmakla korist nije suprotna prinudnim propisima, i
- da se mogu utvrditi elementi na osnovu kojih se može odrediti iznos izmakle koristi.
Istinitost. Šteta mora biti istinita, izvesna, odnosno da je sigurno, pouzdano, nesumnjivo nastupila.
U slučaju sumnje da li šteta postoji na oštećenom je da primenom pravila o teretu dokazivanja dokaže da je izmakla korist sigurno, pouzdano, nesumnjivo nastupila. Da bi štetnik za prouzrokovanu štetu odgovarao po pravilima o građanskopravnoj odgovornosti ma koje vrste, potrebno je da je šteta prouzrokovana protivpravno.
Redovan tok stvari u konkretnom slučaju, s obzirom na delatnost tužioca podrazumeva da je to ona šteta koju tužilac trpi time što je onemogućen da obavlja svoju delatnost i ostvari korist koju bi redovno ostvarivao u svojoj delatnosti, a čije ostvarenje je sprečeno radnjom ili propuštanjem štetnika.
Izmakla korist, to je samo onaj dobitak koji se, s obzirom na objektivne okolnosti, realnim podacima iskazanim u poslovanju oštećenog u prethodnom periodu može osnovano očekivati.
To znači, da se moraju utvrditi stvarni pokazatelji u obavljanju delatnosti poverioca, koji mora da dokaže pokazatelje u odnosu na ispunjenost uslova za obavljanje određene privredne delatnosti i sticanje koristi čije ostvarenje je sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Pri tome, moraju se imati u vidu zakonski propisi o načinu i uslovima obavljanja predmetne delatnosti za određenu namenu.
Dobitak za koji se po subjektivnim procenama i željama poverioca, pretpostavljalo da će nastupiti, ne uzima se u obzir prilikom odmeravanja ove naknade štete.
Odredbe Zakona o obligacionim odnosima ne utvrđuju precizno šta se podrazumeva pod posebnom okolnošću u kojoj se stiče dobitak. Granice izmakle koristi u slučaju posebnih okolnosti nisu uvek tačno određene, I iz tog razloga ih određuje sudska praksa u većini slučajeva.
Namera sticanja. Uslov izmakle koristi je namera sticanja. Ta namera se ogleda u tome što su stranke kod poslovne obaveze ovu nameru sticanja dobiti uključile u svoju kauzu posla, a kod neposlovne obaveze u tome, korisnik je doneo odluku da od stvari stiče koristi. Dovoljna je, dakle, jednostrana odluka.
Dopuštenost dobiti. Uslov da nekom pripadne pravo na izmaklu korist je, da je dobit dopuštena. Privredni subjekt-poverilac da bi naplatio izmaklu korist treba da ima registrovanu delatnost i da delatnost obavlja saglasno pozitivnim propisima, odnosno da delatnost nije suprotna javnom poretku i moralu.
Utvrđivanje visine izmakle koristi
Visina naknade izmakle koristi kao vid štete određuje se na osnovu visine iznosa izmakle koristi. Visina izmakle koristi koja bi se ostvarila prema redovnom toku stvari, određuje se u novcu na osnovu novčane vrednosti dobitka koji bi oštećeno lice osnovano ostvarivalo prema svom uobičajenom načinu života i rada da nije bilo štetne radnje štetnika ili njegovog propuštanja radnje. Ta visina se određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke i jednaka je visini utvrđenog izostalog dobitka izraženog u novcu, izuzev slučaja kada zakon naređuje što drugo.
Visina naknade štete na ime izmakle koristi, u principu jednaka je sa visinom (iznosom) izmakle koristi kao vida štete, bez obzira na to da li se radi o izmakloj koristi izraženoj u novcu ili u naturi, i ostvarenoj prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima.
Izmakla korist se najčešće i pojavljuje u vidu novčane štete.
Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja u smislu odredbi člana 190. Zakona o obligacionim odnosima.
Sniženje naknade
Sud može, vodeći računa o materijalnom stanju oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.
Ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika, sud može odrediti manju naknadu, vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.
Pored toga, dobit oštećenog mora se utvrditi kao razlika vrednosti robe u određenom periodu umanjena za zbir troškova stvaranja stvari i plasmana stvari za isti period
Momenat utvrđivanja visine naknade štete
Odredbom člana 189. tačka 2) Zakona o obligacionim odnosima regulisano je pitanje vremena (momenta) prema kome se određuje visina novčane naknade štete ili drugim rečima, visina (iznos) obaveze naknade štete u novcu. Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo
Afekciona cena
Prema odredbi člana 189. tač. 1), 2) i 3) Zakona o obligacionim odnosima obaveza je na odgovornom licu da naknadi štete oštećenom na osnovu objektivnih kriterijuma i merila.
Tačka 4. člana 189. Zakona o obligacionim odnosima propisuje da visina naknade štete bude određena prema subjektivnom kriterijumu: prema vrednosti (ceni) koju stvar ima za oštećeno lice i posebnoj naklonosti prema stvari (to je tzv. afekciona cena) u slučajevima kada je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem.
U slučaju prouzrokovanja štete krivičnim delom izvršenim sa umišljajem i druge činjenice treba da predstavljaju dopunske, korektivne kriterijume na osnovu kojih će se u pojedinim opravdanim slučajevima odrediti veći ili manji iznos naknade štete.
Zakonska zatezna kamata
Naknada materijalne štete u novcu dosuđena prema cenama stvarne štete i izgubljene koristi ili prema afekcionoj vrednosti stvari u vreme donošenja sudske odluke, obuhvata još i zakonsku (zateznu) kamatu od donošenja prvostepene presude pa do isplate naknade, i parnične troškove. Prilikom dosuđivanja naknade štete u novcu na ime izgubljene dobiti uvek se dosuđuje jedna ukupna suma.
Saznajte više:
Okolnosti bitne za odmeravanje naknade nematerijalne štete »
Zastarelost potraživanja naknade štete »
Naknada materijalne štete »
