Advokat Dragana Đorđević » "Zakon o obligacionim odnosima"

Naknada štete u vidu izmakle koristi

Ostavite komentar

Prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima oštećeniku je pored prava na naplatu naknade obične štete priznato pravo na naknadu štete u vidu izmakle koristi.

Obična šteta predstavlja umanjenje postojeće imovine, dok izmakla korist je šteta koja se ogleda u nemogućnosti povećanja imovine, buduće imovine zbog radnje ili postupaka štetnika.

Prema odredbama člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Izmakla korist se može pojaviti u novčanom i naturalnom obliku.

Prema shvatanju sudske prakse, izmakla korist predstavlja neostvarenu imovinsku vrednost, bez obzira da li bi se pojavila u novčanom ili naturalnom obliku i bez obzira na osnov po kome bi bila ostvarena. Izmakla korist može nastati zbog oštećenja stvari u obliku gubitka prirodnih i civilnih plodova koji su izmakli oštećenom. Nastavite sa čitanjem Naknada štete u vidu izmakle koristi →

Supotpis prema Zakonu o privrednim društvima

Ostavite komentar

Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021 – dalje: Zakon) u članu 33. određuje supotpis kao vrstu ograničenja ovlašćenja zastupanja zastupnika privrednog društva. Ovo ograničenje može biti predviđeno za zakonskog zastupnika, prokuristu ili nekoga od ostalih zastupnika.

Ako je ovlašćenje zastupanja ograničeno supotpisom, zastupnik na koga se ovo ograničenje odnosi ne može da preduzima pravne poslove ili pravne radnje bez supotpisa određenog lica.

Supotpisnik može biti određen funkcijom i u tom slučaju supotpisinik je svako lice koje je na toj funkciji. Takođe supotpisnik može biti određen navođenjem ličnih podataka (napr. ime i prezime) i na drugi način kojim je supotpisnik odrediv.

Ograničenje ovlašćenja zastupanja supotpisom može biti predviđeno osnivačkim aktom, ali se može predvideti i odlukom organa o imenovanju zastupnika. Nastavite sa čitanjem Supotpis prema Zakonu o privrednim društvima →

Koncern

Ostavite komentar

Prema odredbama člana 549. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021)
privredna društva se mogu povezivati putem:

  1. učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom)
  2. ugovora (društva povezana ugovorom)
  3. kapitala i ugovora (mešovito povezana društva).

Zabranjeno je povezivanje privrednih društava suprotno propisima kojima se uređuje zaštita konkurencije.

Privredna društva povezivanjem u smislu člana 549. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) formiraju:

  1. grupu društava (koncern)
  2. holding
  3. društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu.

Nastavite sa čitanjem Koncern →