Odgovornost za drugog

Odgovornost za drugog je regulisana odredbama članova od 164. do 169. Zakona o obligacionim odnosima.

Kod odgovornosti za drugog razlikuje se učinilac štete – štetnik od odgovornog lica – lica koje je obavezno da naknadi prouzrokovanu štetu. Odgovornost za drugog ustanovljena je u interesu oštećenog lica, jer je u pitanju učinilac štete koji obično nema sredstava da bi mogao da je nadoknadi.

Odgovornost za drugog podrazumeva odgovornost za štetu i lica koje odgovara za drugog, i štetnika, osim u slučajevima kada štetu prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuđivanje ili dete starosti ispod sedam godina.

Štetnik odgovara po principu krivice, jer je u pitanju odgovornost za svoje radnje. Nastavite sa čitanjem Odgovornost za drugog

Naknada materijalne štete

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima (članovi od 185 do 198) regulisana su osnovna pravila koja se primenjuju na naknadu materijlane štete.

Odredbama člana 185. Zakona o obligacionim odnosima definisana je naknada materijalne štete kao uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu. Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Oštećeniku će biti isplaćena naknada materijalne štete u novcu u sledećim slučajevima:

  • Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu.
  • Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade materijalne štete.
  • Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

Obaveza naknade materijalne štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Nastavite sa čitanjem Naknada materijalne štete

Dužnost čuvanja poslovne tajne prema odredbama Zakona o privrednim društvima

Dužnost čuvanja poslovne tajne regulisana je odredbama članova od 72. do 74. Zakona o privrednim društvima.

Poslovna tajna je podatak čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu društvu, kao i podatak koji ima ili može imati ekonomsku vrednost zato što nije opšte poznat, niti je lako dostupan trećim licima koja bi njegovim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od strane društva zaštićen odgovarajućim merama u cilju čuvanja njegove tajnosti.

Podatak, koji je poslovna tajna, može biti proizvodni, tehnički, tehnološki, finansijski ili komercijalni, studija, rezultat istraživanja, kao i dokument, formula, crtež, objekat, metod, postupak, obaveštenje ili uputstvo internog karaktera i slično. Nastavite sa čitanjem Dužnost čuvanja poslovne tajne prema odredbama Zakona o privrednim društvima