Advokat Dragana Đorđević » "Naknada štete"

Naknada štete u vidu izmakle koristi

Ostavite komentar

Prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima oštećeniku je pored prava na naplatu naknade obične štete priznato pravo na naknadu štete u vidu izmakle koristi.

Obična šteta predstavlja umanjenje postojeće imovine, dok izmakla korist je šteta koja se ogleda u nemogućnosti povećanja imovine, buduće imovine zbog radnje ili postupaka štetnika.

Prema odredbama člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Izmakla korist se može pojaviti u novčanom i naturalnom obliku.

Prema shvatanju sudske prakse, izmakla korist predstavlja neostvarenu imovinsku vrednost, bez obzira da li bi se pojavila u novčanom ili naturalnom obliku i bez obzira na osnov po kome bi bila ostvarena. Izmakla korist može nastati zbog oštećenja stvari u obliku gubitka prirodnih i civilnih plodova koji su izmakli oštećenom. Nastavite sa čitanjem Naknada štete u vidu izmakle koristi →

Sopstveni udeli privrednog društva – sticanje i raspolaganje

Ostavite komentar

Pojam udela u Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021 – dalje: Zakon o privrednim društvima) negativno je određen, odnosno odredbom člana 150. Zakona propisano je da udeli nisu hartije od vrednosti, te da se udeli ne mogu sticati, niti se njima može raspolagati upućivanjem javne ponude u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Prema odredbama člana 157. stav 1. Zakona o privrednim društvima, sopstvenim udelom društva u smislu Zakona o privrednim društvima smatra se udeo ili deo udela koji društvo stekne od svog člana.

Društvo sa ograničenom odgovornošću ne može steći sopstveni udeo prilikom svog osnivanja, već naknadno od svog člana, kao posledicu određenih pravnih situacija, koje su određena vrsta izuzetka.

Društvo može sticati sopstvene udele isključivo na osnovu odluke skupštine društva i odlučivanje o sticanju sopstvenog udela se ne može osnivačkim aktom preneti u nadležnost drugog organa društva (direktor ili nadzorni odbor u sistemu dvodomnog upravljanja). Nastavite sa čitanjem Sopstveni udeli privrednog društva – sticanje i raspolaganje →

Prestanak društva odlukom suda

Ostavite komentar

Sudski likvidacioni razlozi obuhvataju sve one razloge čije postojanje utvrđuje sud, nakon sprovedenog kaznenog ili parničnog postupka.

U okviru kaznenog postupka privrednom društvu se može izreći mera bezbednosti ili zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti. Nakon njenog izricanja, privredno društvo mora ili promeniti delatnost ili pokrenuti postupak dobrovoljne likvidacije. U slučaju da društvo to ne učini, pokreće se postupak prinudne likvidacije.

Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela je predviđena i mogućnost izricanja kazne prestanka privrednog društva. Nakon dostavljanja odluke, društvo mora u roku od 30 dana da pokrene postupak dobrovoljne likvidacije, a u suprotnom Agencija za privredne registre Republike Srbije pokreće postupak prinudne likvidacije.

Postoje tri likvidaciona razloga koji se vezuju za odluku suda u parničnom postupku, kojom je:

  1. utvrđena ništavost osnivačkog akta,
  2. utvrđena ništavost registracije osnivanja i
  3. naložen prestanak društva u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Nastavite sa čitanjem Prestanak društva odlukom suda →