Zastarelost potraživanja naknade štete

Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.

Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao. To znači da se u sporu mora istaći prigovor zastarelosti kako bi ga sud uzeo u razmatranje. Prigovor zastarelosti je materijalnopravne prirode, i sud će, čim prihvati ovaj prigovor, presudom odbiti tužbeni zahtev, a ne odbactii tužbu iz proscenih razloga.

Dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme određeno za zastarelost. Međutim pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti. Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje.

Prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima izričito je zabranjeno da se ugovorom menja zakonski rok zastarelosti.

Nastavite sa čitanjem Zastarelost potraživanja naknade štete

Ugovor o hipoteci

Zakonom o hipoteci uređuje se hipoteka radi obezbeđenja i naplate potraživanja. Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

Način nastanka i vrste hipoteka

Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:

  • ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka)
  • založne izjave (jednostrana hipoteka)
  • zakona (zakonska hipoteka)
  • sudske odluke (sudska hipoteka).

Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukčije propisano. Nastavite sa čitanjem Ugovor o hipoteci

Kompenzacija

Kompenzacija je način gašenja dugovanja i potraživanja bez ispunjenja. Po osnovu kompenzacije se u odnosu na jedno lice gase i dugovanja i potraživanja koja postoje prema drugom licu bez ispunjenja.

Kompenzacija može biti zakonska, ugovorna i jednostrana.

Zakonska kompenzacija je kompenzacija koja se sprovodi na osnovu samog zakona, bez obzira na volju učesnika u kompenzaciji. Trenutno zakonsku kompenzaciju ne predviđaju pozitivni propisi Republike Srbije. Ugovorna kompenzacija je kompenzacija koja nastaje na osnovu ugovora, dok jednostrana nastaje na osnovu jednostrane izjave volje.

Ugovorna kompenzacija

Ugovorna kompenzacija nije izričito uređena zakonom, ali je dozvoljena po osnovu slobode ugovaranja (autonomije volje). Nastavite sa čitanjem Kompenzacija