Šteta zbog promene cene može nastati kao posledica zadocnjenja u izvršenju ugovorom ustanovljene novčane obaveze, odnosno raskida ugovora ili zbog docnje u izvršenju obaveze određene pravnosnažnom odlukom i može se ostvariti samo na način i pod uslovima propisanim posebnim odredbama Zakona o obligacinoim odnosima.
Naknada štete zbog docnje u izvršenju novčane obaveze
U slučaju docnje ispunjenju ugovornom ustanovljene novčane obaveze dužnik pored glavnice duguje poveriocu i zateznu kamatu,
Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje.
Zatezna kamata predstavlja zakonsku sankciju dužničke docnje u ispunjenju ugovornom ustanovljene novčane obaveze, koja je propsiana imperativnim odrebama člana 278. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja u izvršenju ugovorom konstituisane novčane obaveze veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete, u skladu sa odrebama člana 278. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Primena odredbe člana 278. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, je moguća samo za slučaj docnje u ispunjenju ugovora.
Pravo na naknadu štete zbog docnje u izvršenju ugovorom ustanovljene novčane obaveze moguće je ostvariti sve do isteka zakonom propisanog roka zastarelosti za isplatu dugovanog novčanog iznosa i to:
- u roku od tri godine, kada je u pitanju izvršenje novčane obaveze iz ugovora u privredi
- u roku od deset godina ili kraćem periodu, ako se radi o novčanim obavezama konstituisanim ugovorom zaključenim između fizičkih ili fizičkih i pravnih lica.
Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana izvršenog plaćanja u docnji.
Dužnička docnja može imati za posledicu i nastanak štete koja se iskazuje u razlici nastaloj zbog povećanja cene robe ili usluga čija novčana protivvrednost predstavlja dugovanu obavezu iz ugovora.
Pravo na naknadu štete zbog povećanja cene robe do koga je došlo u periodu dužničke docnje u izvršenju ugovora o kupoprodaji može se ostvariti u skladu sa opštim pravilima propisanim odredbom člana 266. Zakona o obligacionim odnosima. Teret dokazivanja da zbog dužničke docnje trpi štetu koja je veća od iznosa koji bi mu pripao po osnovu zatezne kamate je na poveriocu.
Pravo na uvećanu cenu zbog raskida ugovora o kupoprodaji
Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovarača, druga strana ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete nastale povredom ugovora.
Ugovoru verna strana ima pravo na naknadu sledećih vidova štete, ukoliko ih je pretrpela raskidom ugovora:
- obične štete i izmakle koristi
- apstraktne štete i
- konkretne štete nastale zbog razlike u ceni usled izvršene prodaje ili kupovine radi pokrića.
Obična šteta i izmakla korist
Naknada obične štete i izmakle koristi ostvaruje se u skladu sa odredbama člana 266. i 526. Zakona o obligacionim odnosima.
Pravo na naknadu obične štete i izmakle koristi se ostvaruje u slučaju kada je iznos apstraktne, odnosno konkretne štete manji od stvarne štete, koja je pričinjena strani vernoj ugovoru.
Oštećenoj strani iz ugovora o kupoprodaji se to pravo priznaje odredbom člana 526. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, naknada ove štete se može realizovati samo u skladu sa pravilima propisanim odredbom člana 266. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga se postojanje i visina takve štete mora dokazati.
Teret dokazivanja leži na oštećenoj strani. Ona je dužna da pored postojanja obične štete ili izmakle koristi dokaže i njenu predvidljivost od strane dužnika ugovorne obaveze.
Teret dokazivanja ovih činjenica podrazumeva postojanje stepena predvidljivosti koja se u pravnom prometu iskazuje u granicama pažnje dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina.
Apstraktna šteta
Naknada apstraktne štete se ostvaruje u skladu sa odredbom člana 524. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbama člana 524. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima kada je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovarača, a stvar ima tekuću cenu, druga strana može zahtevati razliku između cene određene ugovorom i tekuće cene na dan raskida ugovora na tržištu mesta u kome je posao obavljen.
Razlika između cene određene ugovorom i tekuće cene na dan raskida ugovora na tržištu mesta u kome je posao obavljen predstavlja apstraktnu štetu, bez obzira na štetu koju je strana verna ugovoru stvarno pretrpela.
Oštećena strana verna ugovoru može ostvariti pravo naknadu štete u većem iznosu od iznosa koji joj pripada po osnovu apstraktne štete ukoliko dokaže postojanje većeg iznosa stvarne štete.
Apstraktna šteta se može ostvariti samo u slučaju raskida ugovora i pripada strani vernoj ugovoru bez obzira da li je to prodavac ili kupac.
Apstraktna šteta se ne može ostvariti kada ugovorom o kupoprodaji cena nije određena i u slučaju ugovaranja tekuće cene kao odredive cene prodaje. Ukoliko je ugovorom o kupoprodaji ugovorena odrediva cena, apstraktna šteta se može naplatiti samo u slučajevima kada su precizno određeni kriterijumi za određenje kupoprodajne cene.
Prema odredbama člana 524. Zakona o obligacionim odnosima tekuća cena se utvrđuje na dan raskida ugovora ugovora na tržištu mesta u kome je posao obavljen, a ukoliko na na tržištu mesta u kome je posao obavljen nema tekuće cene, za izračunavanje visine naknade uzima se u račun tekuća cena tržišta koje bi ga moglo zameniti u datom slučaju, kojoj treba dodati razliku u troškovima prevoza. Koje se mesto smatra mestom obavljenog posla utvrđuje sud u svakom konkretnom slučaju ostvarenja prava na naknadu apstraktne štete.
Apstraktna šteta i konkretna – dokazana šteta predstavljaju različite oblike štete i iz tog razloga svaki od njih predstavlja poseban osnov za ostvarenje prava na naknadu štete.
Konkretna šteta nastala zbog razlike u ceni usled izvršene prodaje ili kupovine radi pokrića
Naknada štete radi pokrića realizuje se u skladu sa pravilima propisanim odredbama člana 525. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbama člana 525. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima kad je predmet prodaje izvesna količina stvari određenih po rodu, pa jedna strana ne izvrši svoju obavezu na vreme, druga strana može izvršiti prodaju radi pokrića, odnosno kupovinu radi pokrića, i zahtevati razliku između cene određene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokrića.
Uslovi za ostavrenje naknade štete radi pokrića su zajednički i za prodaju radi pokrića i za kupovinu radi pokrića i to su:
- da predmet ugovora o kupoprodaji predstavljaju zamenljive stvari
- postojanje docnje u izvršenju ugovorom preuzetih obaveza
- da predmet ugovora o kupovini radi pokrića moraju biti stvari iste vrste i kvaliteta kao i stvari koje su predstavljale predmet osnovnog kupoprodajnog ugovora.
Uslovi za ostvarenje naknade štete radi pokrića su:
- postojanje ugovora o prodaji, odnosno kupovini radi pokrića, na osnovu kojeg postoji razlika u ceni određenoj ugovorom i ceni po kojoj je izvršena kupovina, odnosno prodaja radi pokrića
- da se kupovina, odnosno prodaja realizuju u razumnom roku i na razuman način i
- da je oštećena strana izvršila obavezu da o nameravanoj prodaji ili kupovini radi pokrića prethodno obavesti drugu ugovornu stranu.
Pravo na naknadu štete radi pokrića ostvaruje kao posledica docnje u izvršenju ugovornih obaveza, a ne kao pravo koje nastaje raskidom ugovora.
Međutim izuzetak postoji u slučaju kada ispunjenje o roku predstavlja bitan elemenat ugovora kada su posledice docnje u ispunjenju ugovorne obaveze raskid ugovora po sili zakona i konstituisanje prava na naknadu štete radi pokrića. Oštećena strana i tada, kao i u slučaju docnje kada ispunjenje o roku nije bitan elemenat ugovora, ima obavezu da drugoj strani dostavi obaveštenje o nameravanoj prodaji, odnosno kupovini radi pokrića sa ciljem da se druga strana poslednji put pozove da ispuni preuzetu obavezu iz ugovora. Nakon isteka roka, koji je naveden u obaveštenju, ostvaruje se mogućnost ostvarenja prava na naknadu štete radi pokrića, kao i raskid samog ugovora.
Naknada štete zbog docnje u izvršenju obaveze određene pravnosnažnom odlukom
Docnja u izvršenju obaveze određene pravnosnažnom odlukom nastaje sa protekom paricionog roka određenog izvršnom ispravom za izvršenje činidbe koja je njome naložena. Zakonom o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014, 87/2018, 18/2020 i 10/2023 – dr. zakon) članom 345. stav 2. i član 486. stav 1. tačka 2) predviđeno je da, ako posebnim propisom nije drukčije određeno, opšti paricioni rok iznosi petnaest dana, odnosno rok od osam dana za izvršenje činidbe u privrednim i meničnim i čekovnim sporovima, a za činidbe koje se ne sastoje u novčanom davanju sud može da odredi duži rok.
Zakonski osnov zahteva za naknadu štete zbog neispunjenja predstavlja pravosnažna odluka za čije je ispunjenje protekao paricioni rok i ovaj vid naknade štete se može ostvariti pod uslovima na način propisan odredbama člana 293. Zakona o obligacionim odnosima.
Za ostvarenje zahteva za naknadu štete zbog neispunjenja treba se kumulativno steknu sledeći uslovi:
- postojanje pravosnažne odluke
- da je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje koji je određen pravnosnažnom odlukom
- da je poverilac pozvao dužnika da obavezu ispuni u naknadnom primerenom roku
- da poverilac izjavi da po isteku naknadnog roka neće primiti ispunjenje nego će tražiti naknadu štete zbog neispunjenja i
- da dužnik ni u naknadnom roku nije ispunio svoju obavezu.
Prema odredbama člana 293. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima po isteku naknadnog roka, poverilac može zahtevati samo naknadu štete zbog neispunjenja. To znači da ukoliko je poverilac izvršio izbor da naplati naknadu štetu zbog neispunjenja postupajući u skladu sa odredbama člana 293. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po isteku naknadnog roka nastupa nemogućnost podnošenja predloga za izvršenja na osnovu prvobitne izvršne isprave.
Saznajte više:
Naknada štete u vidu izmakle koristi »
Zastarelost potraživanja naknade štete »
Zahtev za pravično zadovoljenje kao sredstvo zaštite prava na suđenje u razumnom roku »