Zakon o digitalnoj imovini

Pojam i vrste digitalne imovine prema Zakonu o digitalnoj imovini

Pravni okvir za uređenje digitalne imovine u Repbulici Srbiji predstavlja Zakon o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020), koji je stupio na snagu 29. 12. 2020. godine, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, odnosno od 30. juna 2021. godine, kao i poreski propisi i propisi koji uređuju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i opšti propisi, poput npr. zakona kojima se uređuju obligacioni odnosi i privredna društva.

Odredbama Zakona o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020) uređuju se:

  • izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Republici Srbiji
  • pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom
  • založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini
  • nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije
  • nadzor nad primenom ovog zakona.

Isključenja iz oblasti primene Zakona o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020)

Odredbe Zakona o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020) ne primenjuju se na:

  1. transakcije s digitalnom imovinom ako se te transakcije vrše isključivo u okviru ograničene mreže lica koja prihvataju tu digitalnu imovinu (npr. korišćenje digitalne imovine za određene proizvode ili usluge, kao oblika lojalnosti ili nagrade, bez mogućnosti njenog prenosa ili prodaje)
  2. na sticaoce prilikom sticanja digitalne imovine učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine)
  3. na izdavanje elektronskog novca i pružanje usluga povezanih sa elektronskim novcem
  4. na izdavanje digitalne imovine koja ima sve odlike finansijskog instrumenta, kao i na sekundarno trgovanje i pružanje usluga povezanih s takvom digitalnom imovinom. Izuzetno, zakon kojim se uređuje tržište kapitala ne primenjuje se na izdavanje digitalne imovine koja ima sve odlike finansijskog instrumenta, niti na sekundarno trgovanje i pružanje usluga povezanih s takvom digitalnom imovinom, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
    – digitalna imovina nema odlike akcija
    – digitalna imovina nije zamenljiva za akcije
    – ukupna vrednost digitalne imovine koju tokom perioda od 12 meseci izdaje jedan izdavalac ne prelazi iznos od 3.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije na dan izdavanja, odnosno tokom primarne prodaje.

Na izdavanje elektronskog novca i pružanje usluga povezanih sa elektronskim novcem primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju pružanje platnih usluga i izdavanje elektronskog novca.

Na izdavanje digitalne imovine koja ima sve odlike finansijskog instrumenta, kao i na sekundarno trgovanje i pružanje usluga povezanih s takvom digitalnom imovinom, primenjuje se zakon kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako je drugačije propisano Zakonom o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020).

Pojam digitalne imovine

Digitalna imovina je definisana Zakonom o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020) kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno Zakonom o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020).

Bitno je napomenuti da sama definicija ne sadrži pozivanje na blockchain tehnologiju ili na distribuirane baze podataka, što znači da je tehnološki neutralna, tj. da se odnosi na svu digitalnu imovinu bez obzira na to na kojoj je tehnologiji konkretna digitalna imovina zasnovana.

Zakona o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020) takođe definiše dve vrste digitalne imovine, virtuelne valute i digitalne tokene, a ova podela je značajna jer se na njih (u određenim situacijama) primenjuje različit pravni režim.

Virtuelna valuta je definisana kao vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Ključna odlika virtuelne valute jeste da je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene, u smislu da se može razmeniti za robu ili usluge. Najbitnija virtuelna valuta jeste bitkoin, a postoje i mnoge druge.

Digitalni token je definisan kao vrsta digitalne imovine koja označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo koje u digitalnoj formi predstavlja jedno ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.

Linija razgraničenja između virtuelnih valuta i digitalnih tokena nije jasno povučena, tj. mnogi oblici digitalne imovine će u isto vreme imati odlike i virtuelnih valuta (fizička ili pravna lica ih prihvataju kao sredstvo razmene) i digitalnih tokena (predstavljaju neko drugo pravo).

Takva digitalna imovina se kolokvijalno naziva hibridnom, i na nju će se primenjivati i pravni okvir propisan za virtuelne valute i pravni okvir propisan za digitalne tokene.

Pored pojma digitalne imovine, među ključne pojmove koji su definisani Zakonom o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020) se ubrajaju i beli papir, naknadni beli papir i pametan ugovor.

Beli papir predstavlja dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020), koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom i koji omogućava investitorima da donesu informisanu investicionu odluku. Po svojoj prirodi podseća na prospekt koji se objavljuje na tradicionalnom tržištu kapitala.

Zakon o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020) takođe poznaje pojam naknadni beli papir, koji je sličan belom papiru ali koji se objavljuje kada je digitalna imovina već izdata.

Pametan ugovor je definisan kao kompjuterski program ili protokol, zasnovan na tehnologiji distribuirane baze podataka ili sličnim tehnologijama, koji, u celini ili delimično, automatski izvršava, kontroliše ili dokumentuje pravno relevantne događaje i radnje u skladu sa već zaključenim ugovorom, pri čemu taj ugovor može biti zaključen elektronski putem tog programa ili protokola. Iz definicije proizilazi da se pojam “pametan ugovor” pre svega odnosi na izvršenje ugovora.

Vrste usluga povezanih s digitalnom imovinom

Zakonom o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020) se u članu 3. propisuju se sledeće usluge povezane s digitalnom imovinom:

  1. prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica
  2. usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac
  3. usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu
  4. čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge
  5. usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura)
  6. vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini
  7. usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine
  8. upravljanje portfoliom digitalne imovine
  9. organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.

Čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge obuhvataju kontrolu nad sredstvima pomoću kojih se pristupa digitalnoj imovini (npr. kriptografski ključevi), kao i sa tim povezane usluge (npr. administriranje sredstvima obezbeđenja).

Upravljanje portfoliom digitalne imovine (u daljem tekstu: upravljanje portfoliom) označava upravljanje pojedinačnim portfolijima digitalne imovine na osnovu odobrenja iz posebnog ugovora zaključenog sa korisnikom digitalne imovine.

Pokroviteljstvo označava uslugu u vezi sa ponudom i prodajom digitalne imovine uz obavezu otkupa te imovine od strane pokrovitelja emisije.

Agentura označava uslugu u vezi sa ponudom i prodajom digitalne imovine bez obaveze otkupa te imovine od strane agenta emisije.

Usluga prihvatanja/prenosa digitalne imovine označava uslugu koju pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom pruža trgovcu u smislu zakona kojim se uređuje trgovina, tako što od potrošača prihvata odgovarajuću vrednost digitalne imovine, koja odgovara ceni prodate robe i/ili pruženih usluga tom potrošaču, zamenjuje je za odgovarajući iznos zakonskog sredstva plaćanja i prenosi taj iznos na odgovarajući račun trgovca.

Usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac i usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu se mogu pružati i pomoću kriptomata.

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom ovlašćen je da pruža te usluge nakon što dobije dozvolu nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom. Pored usluga povezanih s digitalnom imovinom pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom može da obavlja samo one poslove i usluge koji su neposredno povezani sa uslugama povezanim s digitalnom imovinom.

Izuzetno, pravna lica koja imaju dozvolu Komisije za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva ili organizatora tržišta u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala mogu da pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini (“Sl. glasnik RS”, br. 153/2020) po dobijanju dozvole nadzornog organa za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom.

Savetodavne usluge povezane s digitalnom imovinom obuhvataju investiciono savetovanje, davanje investicionih preporuka, savetovanje u vezi sa strukturom kapitala, poslovnom strategijom, izdavanjem digitalne imovine i sličnim pitanjima, kao i druge savetodavne usluge povezane s digitalnom imovinom.

Investicioni savet je pružanje lične preporuke korisniku digitalne imovine u pogledu jedne ili više transakcija koje uključuju digitalnu imovinu.

Investiciona preporuka je istraživanje ili druga informacija namenjena javnosti u kojoj se izričito ili prećutno preporučuje ili predlaže strategija ulaganja u vezi sa digitalnom imovinom.

Od usluga povezanih s digitalnom imovinom samo savetodavne usluge mogu da se pružaju bez dozvole.

Saznajte više:
Online trgovina »
Predmet založnog prava »
Procena vrednosti nenovčanog uloga koga čine hartije od vrednosti »

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *