Zakon o zdravstvenoj zaštiti

Vrste, uslovi za osnivanje i prestanak rada privatne prakse

Prema odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019) pružaoci zdravstvene zaštite su:

  • visokoškolske ustanove zdravstvene struke i druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i poslove zdravstvene delatnosti
  • privatna praksa
  • zdravstveni radnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost, u skladu sa zakonom
  • druge visokoškolske ustanove, odnosno naučno-obrazovne i naučne ustanove, uz mišljenje Ministarstva zdravlja, u skladu sa zakonom.

Privatna praksa i uslovi za osnivanje

Privatnu praksu može osnovati:

  • nezaposleni zdravstveni radnik
  • zdravstveni radnik korisnik starosne penzije.

Zdravstveni radnik korisnik starosne penzije može osnovati privatnu praksu pod uslovom:

  • da ima opštu zdravstvenu sposobnost
  • da je stekao odgovarajuće visoko obrazovanje zdravstvene struke, odnosno odgovarajuće srednje obrazovanje zdravstvene struke, specijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju
  • da je položio stručni ispit
  • da je dobio, odnosno obnovio licencu, u skladu sa zakonom
  • da pravnosnažnom sudskom odlukom nije osuđen za umišljajno krivično delo na kaznu zatvora od jedne godine ili težu kaznu, niti na kaznu zatvora za krivično delo protiv zdravlja ljudi, sve dok osuda ne bude brisana u skladu sa zakonom, da mu pravnosnažnom sudskom odlukom nije izrečena mera bezbednosti u skladu sa Krivičnim zakonikom, i to: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, odnosno zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti zbog koje ne može obavljati zdravstvenu delatnost, odnosno da mu odlukom nadležnog organa komore nije izrečena jedna od disciplinskih mera zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad komora zdravstvenih radnika, za vreme trajanja izrečene mere bezbednosti, odnosno mere zabrane
  • da ispunjava druge uslove utvrđene zakonom.

Na rad privatne prakse primenjuju se propisi kojima se uređuje preduzetništvo, ako Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nije drugačije uređeno.

Privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, i to ako ima:

  • propisanu vrstu i broj zdravstvenih radnika sa stečenim odgovarajućim visokim, odnosno srednjim obrazovanjem, sa licencom nadležne komore, a za obavljanje određenih poslova i sa odgovarajućom specijalizacijom, odnosno užom specijalizacijom, u radnom odnosu na neodređeno vreme
  • propisanu dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana
  • propisane prostorije za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana
  • propisane vrste i količine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana.

Poliklinika, osim osnivača koji obavlja delatnost kao preduzetnik, mora imati zdravstvene radnike odgovarajućeg obrazovanja, sa licencom nadležne komore, u radnom odnosu na neodređeno vreme, za svaku od oblasti medicine, odnosno dentalne medicine u sastavu poliklinike.

Bliže uslove u pogledu kadra, opreme, prostora, lekova i medicinskih sredstava za osnivanje i obavljanje zdravstvene delatnosti, kao i vrstu i način pružanja zdravstvenih usluga od strane privatne prakse, propisuje ministar.

Privatna praksa koja koristi izvore jonizujućih zračenja, pored prethodno navedenih uslova, mora ispunjavati i druge uslove propisane zakonom kojim se uređuje zaštita od jonizujućeg zračenja.

Privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo zdravlja rešenjem utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti. Privatna praksa može obavljati samo zdravstvenu delatnost koja je utvrđena rešenjem Ministarstva zdravlja o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Zabranjeno je da zdravstveni radnik druge specijalnosti obavlja zdravstvenu delatnost koja je izvan zdravstvene delatnosti utvrđene rešenjem Ministarstva zdravlja o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti te privatne prakse, osim u slučajevima propisanim stava 3-5. Člana 40. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Zdravstvena delatnost utvrđena rešenjem Ministarstva zdravlja, upisuje se u registar Agencije za privredne registre. Privatna praksa počinje sa radom danom upisa u registar zdravstvenih ustanova koji vodi Agencija za privredne registre.

Registar zdravstvenih ustanova, kao povereni posao, i Jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu vodi Agencija za privredne registre.. Registar zdravstvenih ustanova i Jedinstvena evidencija, propisani Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, uspostaviće se u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu Zakona o zdravstvenoj zaštiti odnosno 11. oktobra 2020. godine i u tom roku Agencija za privredne registre. će po službenoj dužnosti izvršiti prevođenje podataka o zdravstvenim ustanovama iz registra privrednih sudova, prema poslednjem registrovanom stanju.

Do uspostavljanja Registra zdravstvenih ustanova i Jedinstvene evidencije, zdravstvene ustanove će se registrovati u nadležnim privrednim sudovima.

Vrste privatne prakse

Privatna praksa se može osnovati kao:

  1. lekarska ordinacija (opšta, specijalistička i užespecijalistička)
  2. ordinacija dentalne medicine (opšta i specijalistička)
  3. poliklinika
  4. laboratorija (za biohemiju sa hematologijom i imunohemijom, mikrobiologiju sa virusologijom, patohistologiju sa citologijom)
  5. apoteka privatna praksa
  6. ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju)
  7. laboratorija za zubnu tehniku.

Privatnu praksu iz tačaka 1-5 može osnovati zdravstveni radnik sa završenim odgovarajućim integrisanim akademskim studijama zdravstvene struke, u skladu sa zakonom.

Privatnu praksu iz tačaka 6 i 7 ovog člana može osnovati zdravstveni radnik sa odgovarajućim visokim, odnosno srednjim obrazovanjem zdravstvene struke, u skladu sa zakonom i na osnovu izveštaja nadležnog doktora medicine, odnosno doktora dentalne medicine, koji sadrži uputstvo o primeni terapije, odnosno izradi protetske nadoknade ili ortodontskog aparata.

Poliklinika se može osnovati za najmanje dve različite oblasti medicine, odnosno dentalne medicine.

Osnivač privatne prakse samostalno obavlja delatnost kao preduzetnik. Zdravstveni radnik može osnovati samo jednu privatnu praksu.

Privatna praksa ne može obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoći, pripreme krvi i komponenata krvi, uzimanja, čuvanja i presađivanja organa, ćelija i tkiva kao delova ljudskog tela, proizvodnje seruma i vakcina, patoanatomsko-obdukcijsku i sudsko-medicinsku delatnost, kao ni zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja.

Prestanak rada privatne prakse

Privatna praksa briše se iz registra, u skladu sa zakonom, u slučaju:

  1. odjave
  2. smrti osnivača privatne prakse
  3. trajnog gubitka radne sposobnosti osnivača privatne prakse za obavljanje zdravstvene delatnosti, po odluci nadležnog organa
  4. potpunog ili delimičnog gubitka poslovne sposobnosti osnivača privatne prakse, po odluci nadležnog suda
  5. da osnivač privatne prakse zasnuje radni odnos, odnosno počne da obavlja drugu samostalnu delatnost kao osnovno zanimanje
  6. da osnivač privatne prakse osnuje više od jedne privatne prakse
  7. da ne započne obavljanje zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od dana upisa u registar kod nadležnog organa, u skladu sa zakonom
  8. da obavlja delatnost u vreme privremenog prekida rada suprotno članu 41. Zakona o zdravstvenoj zaštiti
  9. da po isteku privremenog prestanka rada, ne započne sa ponovnim obavljanjem zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od dana isteka roka propisanog članom 41. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti
  10. da u roku određenom u izrečenoj meri zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti zbog neispunjavanja propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, ne ispuni te uslove, odnosno ne uskladi delatnost
  11. kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove
  12. drugih razloga utvrđenih zakonom.

Obaveštenje o nastupanju okolnosti iz tačaka. 10 i 11 Agenciji za privredne registre dostavlja zdravstveni, odnosno farmaceutski inspektor.

Saznajte više:
Obaveze poslodavca u slučaju povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenog »
Brisanje privrednog društva i preduzetnika iz Registra »

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *