Nova i najvažnija zakonska rešenja u Zakonu o trgovini

ZAKON O TRGOVINI („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019) koji je stupio na snagu 30. 07. 2019. godine i koji počinje da se primenjuje 31. 01. 2020. godine obezbeđuje uslove za intezivniji razvoj digitalne ekonomije.

Novim zakonskim rešenjima detaljno se:

1. uređuje i definiše elektronska trgovina i oblici onlajn prodaje koji se najviše primenjuju u praksi
2. omogućava se pod određenim uslovima isticanje cena u webshop-u u stranoj valuti
3. precizno definišu i pojednostavljuju obaveze e-trgovaca koji obavljaju onlajn prodaju i
4. uvodi inspekcijska metoda prikrivena kupovina (mystery shopper).

Elektronska trgovina i oblici onlajn prodaje koji se najviše primenjuju u praksi

Elektronska trgovina je sada definisana kao poseban vid daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se roba/usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta, a uveden je i pojam elektronske prodavnice (webshop) i elektronske platforme:

• elektronska prodavnica je prodavnica na internetu preko koje trgovac nudi robu/usluge
• elektronska platforma je sredstvo putem kojeg lice koje ima svojstvo pružaoca usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, pruža uslugu povezivanja stranama koje trguju elektronskim putem. Lice koje upravlja elektronskom platformom može i da obavlja prodaju sopstvene robe/usluge preko te platforme.

Prema odredbama člana 17. Zakona o trgovini elektronska trgovina naročito se obavlja kao:

1. prodaja robe/usluga preko elektronske prodavnice (osnovni oblik elektronske trgovine)
2. prodaja robe/usluga preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače (prodaja preko elektronske platforme)
3. prodaja robe preko elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača/veletrgovca („dropshipping“ oblik elektronske trgovine).

Ostala daljinska trgovina obavlja se putem drugih sredstava komunikacije, a naročito kao kataloška prodaja, TV prodaja, trgovina posredstvom pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i govornih automata.

Smatra se da strano lice obavlja daljinsku trgovinu u Republici Srbiji ako je usmerena na potrošače u Republici Srbiji.

Daljinska trgovina je usmerena na potrošače u Republici Srbiji naročito ako se:

• koristi jezik u službenoj upotrebi u Republici Srbiji ili ističe cene u dinarima i
• nudi isporuku robe na teritoriji Republike Srbije.

Primenom metode u tumačenju prava (argumentum a contrario) može se zaključiti da je onlajn prodaja namenjena inostranim potrošačima ukoliko, npr. konkretni webshop koristi engleski jezik ili ističe cene u eurima i ukoliko nudi isporuku van granica Srbije.

Isticanje cena u webshop-u u stranoj valuti

Cena se ističe u dinarima. Izuzetno, trgovac koji obavlja elektronsku trgovinu koja je istovremeno usmerena na potrošače u Republici Srbiji i na potrošače u inostranstvu, može isticati cenu i u stranoj valuti na način kojim se potrošaču daje mogućnost da izabere valutu u kojoj će se prikazati prodajna cena robe/usluge iz celokupne ponude tog trgovca.

U ovom slučaju trgovac je dužan da obezbedi da se potrošaču koji elektronskoj trgovini pristupa iz Republike Srbije cena prikazuje prvo u dinarima.

Izuzetno trgovac može da ističe cenu samo u stranoj valuti u sledećim slučajevima:

• sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom, vozilima odnosno u drugim slučajevima kada je u skladu sa posebnim propisima dozvoljeno isticanje cene u Republici Srbiji u stranoj valuti, a plaćanje se izvršava u dinarima. U ovom slučaju trgovac je dužan da pri isticanju i naplaćivanju cene naznači da se kao obračunski kurs, primenjuje zvanični srednji kurs dinara
• ako se u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje plaćanje robe/usluge u Republici Srbiji može izvršiti i u devizama
• ako elektronska trgovina nije usmerena na potrošače u Republici Srbiji.

Obaveze e-trgovaca koji obavljaju onlajn prodaju

Minimalni tehnički uslovi

Za obavljanje trgovine na prodajnom mestu moraju biti ispunjeni minimalni tehnički uslovi, koji se odnose na prostor, opremu i uređaje. Trgovina na prodajnom mestu je trgovina: u prodajnom objektu; u prenosivim prodajnim objektima; sa pokretnih sredstava i opreme.

Trgovina na prodajnom mestu ne obuhvata elektronsku trgovinu i samim tim se ni obaveza ispunjavanja minimalnih tehničkih uslova ne odnosi na onlajn prodaju.

Isprave o robi

Prema odredbama člana 29. Zakona o trgovini:

• isprave o robi mogu imati pismenu formu i formu elektronskog dokumenta
• za daljinsku trgovinu evidencija se vodi na nivou celokupne daljinske trgovine tog trgovca na tržištu Republike Srbije ili posebno za pojedine organizacione celine u skladu sa prethodno donetom odlukom trgovca.

Navedenim odredbama Zakona o trgovini omogućava se e-trgovcu da sve isprave o nabavci i prodaji robe (fakture, fakture-otpremnice i sl.) poseduje, odnosno izdaje i šalje kupcima u formi elektronskog dokumenta, kao i da da se kod e-trgovine KEP knjiga može voditi centralizovano, na nivou celokupne elektronske trgovine koju obavlja na tržištu RS, i posebno za svaku organizacionu celinu, a na osnovu poslovne odluke donete u skladu sa internim pravilima i poslovnom politikom.

Obaveza vođenja KEP knjige odnosi se na sve trgovce koji prodaju robu preko interneta, čime su obuhvaćeni i dropshipperi, koji takođe imaju svojstvo trgovca – prodavca robe.

Deklaracija robe

Roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje.

U daljinskoj trgovini trgovci su dužni da učine dostupnim navedene podatke potrošaču pre kupovine u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan.

Prikrivena trgovina – Mystery shopper

Zakon o trgovini uvodi institut prikrivene trgovine.

Prikrivena kupovina obavlja se na način koji je predviđen Zakonom o inspekcijkom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015, 44/2018 – dr. zakon i 95/2018). U slučaju osnovane sumnje da lice obavlja delatnost kao neregistrovani subjekat, ili da ne izdaje račun, može se koristiti, radi dokazivanja, prikrivena kupovina, u skladu sa posebnim zakonom, ako se na drugi način ne mogu obezbediti potrebni dokazi ili bi to bilo značajno otežano.

Prikrivena kupovina obavlja se bez prethodnog obaveštavanja i predočavanja nadziranom subjektu službene legitimacije i naloga za inspekcijski nadzor, koji sadrži i navođenje metoda prikrivene kupovine i obrazloženje osnovane sumnje, sa navođenjem poznatih i verovatnih činjenica koje potkrepljuju osnovanu sumnju u konkretnom slučaju, kao i obrazloženje zašto se korišćenjem drugih dokaznih radnji ne mogu izvesti, prikupiti ili obezbediti potrebni dokazi ili bi to bilo značajno otežano.

U sklopu prikrivene kupovine, inspektor je ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze i podatke korisne za utvrđivanje činjeničnog stanja i vrši druga ovlašćenja radi utvrđivanja da lice obavlja delatnost kao neregistrovani subjekat, ili da ne izdaje račun. Po obavljenoj kupovini, inspektor predočava nadziranom subjektu službenu legitimaciju i nalog za inspekcijski nadzor.

Saznajte više:
Upotreba pečata u poslovanju privrednih subjekata »
Franšizing »
Registracija predstavništva u Srbiji »