Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica

Naplata potraživanja od dužnika u blokadi

U uslovima globalne finansijske krize raste rizik od nenaplativosti potraživanja. Rizik te vrste pre svega zavisi od visine pojedinačnog potraživanja, rokova plaćanja, ekonomskih i političkih uslova u državi, kao i od boniteta i kreditne sposobnosti samog dužnika.

Nastupanje nesposobnosti dužnika da izvršava svoje novčane obaveze usled blokade poslovnih računa predstavlja jedan od najvećih rizika, čija realizacija može da ima za posledicu stečaj dužnika, ali u nekim slučajevima može predstavljati i uzrok bankrotstva poverioca.

Odgovore na neka od pitanja, koja se tiču mogućnosti naplate potraživanja od dužnika, koji je u blokadi možete naći u ovom tekstu.

***

Pravne posledice blokade računa uređuje Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost.

Članom 5. stav 2. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost propisana je zabrana dužniku u blokadi da svoje novčane obaveze izmiruje na bilo koji način, uključujući i zaključenje različitih ugovora, kojima se menja poverilac odnosno dužnik u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.

To znači da dužnik u blokadi ne bi mogao da zaključi bilo koji ugovor kojim se predviđa da će npr. treće lice izmiriti njegovu obavezu, da će prebiti svoja dugovanja prema poveriocu sa potraživanjima koja ima prema njemu i slično.

Izuzetak od navedene zabrane je propisan članom 19. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji prema kome privredni subjekt, čiji su računi blokirani radi izvršenja prinudne naplate, može izmirivati svoje novčane obaveze zaključivanjem različitih ugovora i preduzimanjem drugih pravnih poslova isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se taj zakon primenjuje.

Znači da je dozvoljeno zaključiti neki od ugovora kojim će se postići efekat izmirenja novčanih obaveza po osnovu javnih prihoda.

Treba naglasiti da se pravna i poslovna sposobnost privrednog subjekta u blokadi ne ograničavaju, što znači ni mogućnost zaključenja ugovora i nastavka obavljanja delatnosti. Ono što mu je zabranjeno jeste izmirenje novčanih obaveza prema drugim subjektima (osim subjekta u čiju korist su mu računi blokirani) za vreme dok blokada traje, ali ne i zaključenje ugovora koji ne proizvode dejstvo izmirenja novčanih obaveza za vreme blokade. Tako na primer nije zabranjeno da dužnik u blokadi ugovori da mu poverilac u čiju korist su mu računi blokirani oprašta deo duga, otpisuje zastarela potraživanja, da mu produžava rokove plaćanje i slično.

Dužnik čiji su računi u blokadi može bez izuzetka da izmiruje svoje nenovčane obaveze prema svojim poveriocima.

Sankcije za pravna lica i preduzetnike, zbog nepoštovanja zakonom propisane zabrane

Odredbama Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015) propisana je za pravno lice i za odgovorno lice u pravnom licu, kao i za preduzetnika novčana kazna za prekršaj ako su računi pravnog lica i preduzetnika u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruju suprotno članu 5. stav 2. navedenog zakona.

Visina novčane kazne za prekšaj nije ista za pravno lice, za odgovorno lice u pravnom licu i za preduzetnika. Pravno lice može biti kažnjeno za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara, odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara, a preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.

Namirenje potraživanja poveriocu od strane trećeg lica

Iz ugla trećeg lica, trećem licu nije zabranjeno da sa poveriocem zaključi ugovor kojim će biti predviđeno da će treće lice izmiriti obavezu privrednog društva, koje je u blokadi. Bitno je da u zaključenju tog ugovora ne učestvuje i privredno društvo koje je u blokadi.

Kada izmiri obavezu privrednog društva, potraživanje poverioca prelazi na to treće lice po samom zakonu, ali i rizik. Moguće da privredno društvo ne bude u stanju da ikada nadoknadi trećem licu ono što je on izmirio poveriocu društva, da ode u stečaj i da to potraživanje ostane nenaplaćeno.

Sa trećim licem koji želi da izmiri obaveze privrednog društva može biti zaključen ugovor, ali čak i da ne bude zaključen, već da treće lice jednostavno izmiri obavezu (delom ili u celosti) u skladu sa članom 296. Zakona o obligacionim odnosima, treće lice ima pravo regresa od privrednog društva po samom zakonu u smislu člana 299. Zakona o obligacionim odnosima. Ipak, celishodnije je zaključiti ugovor.

To bi bio ugovor o izmirenju obaveza trećeg lica koji bi zaključili poverilac i treće lice u kome bi bilo navedeno da treće lice prihvata izmirenje obaveza tog društva (specificirano na koje se obaveze odnosi i u kom iznosu), kao i da po izvršenju plaćanja potraživanje poverioca prelazi na treće lice u iznosu u kome je on izvršio plaćanje.

Založno pravo na imovini dužnika u blokadi i naplata potraživanja

Kako nije zabranjeno raspolagati dobrima i ispunjavati nenovčane obaveze, nije zabranjeno ni zasnivanje založnog prava na stvarima, koje pripadaju dužniku, zbog činjenice blokade računa.

Međutim, ako ne postoji valjan razlog zbog koga dužnik u blokadi garantuje za ispunjenje tuđih obaveza svojom imovinom, to na prvi pogled liči na zloupotrebu, odnosno nameru oštećenja poverilaca i može biti sankcionisano na osnovu odredbi Zakona o privrednim društvima i na osnovu odredbi Krivičnog zakonika.

Ako bi se utvrdilo da dužnik zasniva založno pravo sa namerom da se oštete poverioci to bi moglo biti sankcionisano primenom člana 18. Zakona o privrednim društvima preko instituta probijanja pravne ličnosti.

Zavisno od okolnosti i posledica, pomenute radnje opterećivanja imovine preduzete sa ciljem oštećivanja poverilaca mogu doprineti stvaranju uslova za postojanje sledećih krivičnih dela, shodno Krivičnom zakoniku:

  1. prouzrokovanje stečaja (član 235)
  2. oštećenje poverioca (član 237)
  3. zloupotreba ovlašćenja u privredi (član 238).

Takođe imajući u vidu da jednu od bitnih karakteristika ove vrste pravnog posla predstavlja činjenica da je, u momentu zaključenja ugovora o zalozi, nemogućnost isplate potraživanja o dospelosti buduća i neizvesna okolnost od koje zavisi eventualna naplata založnog poverioca iz predmeta zaloge, zaključenje ugovora o zalozi, u trenutku kada je nemogućnost založnog dužnika da izvrši svoju obavezu iz osnovnog posla sasvim izvesna, u suprotnosti je sa prirodom ovog pravnog posla.

Ako dužnik u blokadi opterećuje svoju imovinu založnim pravom zbog sopstvenih obaveza (npr. ako je dobio kredit od banke i po osnovu kredita založio nepokretnost, a kredit će biti iskorišćen upravo radi namirenja poverilaca), takvo opterećivanje nije nedozvoljeno.

Saznajte više:
Predmet založnog prava »
Prinudna naplata sa računa klijenta »
Ugovor o preuzimanju duga »

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

4 - “Naplata potraživanja od dužnika u blokadi”

  1. Postovana,

    Imala sam firmu doo,koju sam posle razvoda prodala.Firma je imala kredit kod banke,koji sam ja placala.Ostalo je 1800 e duga prema banci,koji sam u obavezi kao jemac da izmirim,ali nisam u mogucnosti.
    Trenutno sam ne zaposlena,i samohrani sam roditelj.Interesuje me kakav je postupak prinudne naplate?
    Firma koju sam prodala je sada u blokadi zbog loseg poslovanja novog vlasnika.

    1. Poštovana Olivera,

      Vaš dug se može prinudno naplatiti samo iz Vaše lične imovine i ličnih prihoda ukoliko ih imate.

  2. Postovana,
    Da li se moze vrsiti prinudna naplata sa racuna (od strane izvrsitelja) koji je vec blokiran od strane drugog izvrsitelja?
    Dakle, da li vise izvrsitelja moze blokirati jedan racun?

    1. Poštovana Gordana,

      Postoji mogućnost da se sprovede prinudna naplata sa računa dužnika od strane više javnih izvršitelja, ali ne istovremeno.