Inspekcija rada obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i radnih odnosa nad primenom Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakona o privrednim društvima (u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu) Zakona o štrajku, Opšteg kolektivnog ugovora, kolektivnih ugovora (posebnih i pojedinačnih), opštih akata i ugovora o radu kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u organizacijama, pravnim licima i drugim oblicima organizovanja, kao i ustanovama.
Pored zakona, inspekcija rada vrši nadzor i nad primenom drugih propisa o merama i normativima bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim merama koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, standarda i opšte priznatih mera u delu kojim se uređuju pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Ovlašćenja i dužnosti inspektora rada regulisani su na nekoliko načina uključujući ovlašćenja i dužnosti inspektora rada, koja su utvrđena Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o radu i Zakonom o radnim odnosima u državnim organima.
Inspekcija rada odnosno inspektor rada ima ovlašćenja da u obavljanju inspekcijskog nadzora kod poslodavca:
- pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju
- sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica
- pregleda poslovne prostorije, objekte i sl.
- uzima u postupak prijave građana, zahteve zaposlenih, drugih fizičkih i pravnih lica
- nalaže rešenjem izvršenje mera i radnji u cilju otklanjanja utvrđenih povreda zakona
- podnosi prijave nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup
- podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka
- obaveštava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan
- pokreće inicijativu za obustavljanje od izvršenja, odnosno za poništavanje ili ukidanje propisa ili drugog opšteg akta koji nije u skladu sa Ustavom ili zakonom
- u slučajevima nepravilnog otkaza ugovora o radu, donosi rešenje o odlaganju od izvršenja donetog rešenja o otkazu ugovora o radu, zaposlenog vraća na rad do okončanja sudskog spora.
Prilikom vršenja nadzora, inspektor rada mora imati službenu legitimaciju kojom dokazuje svojstvo inspektora.
Inspekcija rada i Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
Inspekcija rada vrši nadzor kod domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica koji imaju zaposlene, odnosno imaju status poslodavca. Nadzor kod poslodavaca odnosi se na primenu:
- Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu
- podzakonskih propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
- opštih, posebnih i pojedinačnih kolektivnih ugovora i opštih akata, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
- opštih akata kojima se uređuju radna mesta, vrsta i stepen stručne spreme, potrebna znanja i drugi potrebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa na tim radnim mestima
- ugovora o radu, u delu u kojem se uređuju prava, obaveze zaposlenih i poslodavaca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
- tehničkih propisa i nacionalnih standarda, u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu.
Vrste inspekcijskih nadzora
Inspekcija rada pokreće postupak inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti i po zahtevu stranke.
Nadzor po službenoj dužnosti, koji pokreće inspekcija rada na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, je kad inspektor rada utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojeće činjenično stanje, treba u cilju obezbeđivanja bezbednog i zdravog mesta za svakog zaposlenog, da pokrene postupak nadzora (upravni postupak).
Nadzor po službenoj dužnosti, koji pokreće inspekcija rada, po obimu može biti redovan i kontrolni nadzor kod poslodavca i nadzor povodom dešavanja smrtne, teške i kolektivne povrede na radu.
Inspekcija rada pokreće nadzor povodom zahteva stranke na zahtev poslodavca, na zahtev zaposlenog za intervenciju inspektora, kao i povodom zahteva za ispunjenost propisanih uslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a u skladu sa Pravilnikom o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Redovan nadzor poslodavca je sveobuhvatan nadzor nad primenom propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkih mera i nacionalnih standarda u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu.
Kontrolni nadzor obuhvata:
- proveru nad izvršenjem rešenja o otklanjanju nedostataka, koje je inspektor doneo u prethodnom postupku nadzora kod poslodavca i
- uvid u primenu pojedinih propisa ili instituta Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kod poslodavca i to u obimu, koji utvrdi inspekcija rada odnosno njen rukovodilac.
Inspekcija rada može vršiti kontrolni nadzor na zahtev poslodavca, ili na zahtev zaposlenog za intervenciju inspektora.
Postupak inspekcijskog nadzora
U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i dužnost da preduzima radnje, kojima se kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu a naročito higijena i uslovi rada, proizvodnja, stavljanje u promet, korišćenje i održavanje sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, opasnih materija i drugo,
Pokretanje prekršajnog postupka
U slučaju da poslodavac nije obezbedio potrebne mere bezbednosti inspektor rada podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Saznajte više:
Pravilnik o radu »
Ugovor o radu »
Dobar dan. Radim u jednom objektu gde su postavljeni osveživači vazduha (ozon) koji na svakih par minuta ispuštaju te otrove i to u tolikoj meri da se i zaposleni i mušterije guše. Više puta smo tražili da se izbace, ali firma insistira da se i dalje drže i menjaju na svakih mesec dana. Kome se obratiti za pomoć jer nam to veoma ugrožava zdravlje. Hvala.
Poštovana,
Možete podneti prijavu Inspktoratu za rad kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Reublike Srbije.
Da li može da se dobije Ugovor o radu na neodredjeno vreme bez pecata poslodavca samo sa potpisom poslodavca tako je dobijena i prijava na socijalno samo sa potpisom poslodavca. Da li je to validan Ugovor?
Poštovana gospođo Đukić,
S obzirom da prema odredbama člana 25. stav 4. Zakona o privrednim društvima privredno društvo nije u obavezi da upotrebljava pečat na poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, odnosno prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju, Ugovor o radu, koji nije overen pečatom poslodavca je punovažan.
Zaposleni je dobio upozorenje pred otkaz sa obrazloženjem da je zloupotrebio pravo na bolovanje i napustio mesto prebivališta .Zaposleni je na bolovanju bio 20 dana, uredno je dostavio izveštaj o privremenoj sprečenosti. Postoji osnovana i dokaziva sumnja da upozorenje nije potpisano od strane zakonskog zastupnika jer to nije njegov potpis. Može li zapsoleni da uloži prigovor i po kojim osnovama.Da li poslodavac mora da uputi zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zapsolenog na bolovanju ili može bez toga da otkaže ugovor o radu
Poštovana Dragana,
Vi možete da prigovorite da je potpis zakonskog zastupnika falsifikovan, ali tu činjenicu morate i da dokažete.
Vezano za zloupotrebu prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, poslodavac svakako mora da dokaže da je zaposleni izvršio navedenu zloupotrebu. U tom cilju poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti, koje ukazuju na zloupotrebu prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom.
Postovani,
Upucivala sam e-mail na razlicite adrese i ni od koga nisam dobila odg.
Moj zaposleni je na bolovanju od 9.10.2018(laznom bolovanju po opravdanoj sumnji jer je obavljao poslove na crno za vreme bolovanja i to u Beogradu i ako je njegovo mesto prbivalista Priboj)
Dostavio mi je potvrdu o otvorenom bolovanju a kasnije i doznaku da je 31.10 produzeno bolovanje do daljnjeg
Nakon toga zaposleni me je obavestio tel da je poslat na lekarsku komisiju 8.11,a 9.11 me je obavestio da je produzeno bolovanje do 19.11 na osnovu lekarske komisije.
I da ce mi doznake doneti kad pocne da radi 19.11.2018 a da izvestaj lekarske komisije nece da mi dostavi.
Da li ja kao poslodavac imam pravo da zahtevam od zaposlenog izvestaj lekarske komisije ili novu doznaku da znam da je bolovanje produzeno.
Jer sumnjam da lekarska komisija nije ni produzila bolovanje i da ce zaposleni otvoriti novo bolovanje koje opet ide na teret poslodavca.
Koja su moja prava kao poslodavca u ovom slucaju.
Unapred hvala!
Poštovana Majo, Prema odredbama člana 103. Zakona o radu zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada zbog nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju,može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Takođe prema odredbama člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. Zakona o radu. Na osnovu prethodno navedenog Vi možete da podnesete zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, kao i da otkažete ugovor o radu.
Postovani,
U proizvodnji kora radnica je povredila ruku(ima posekotine I naprsnuca dva prsta pri vrhu) na masini kaja ima veoma dobru zastitu.
Uredno je prijavljena I obucena (potpisala je izvestaj o obuci I upustvo da je upoznata sa radom svih masina)
Kakva je dalje procedura za poslodavca s obzirom da je od skoro krenuo sa proizvodnjom?
Poštovana Danice,
Prema informacijama, koje ste izneli u svom komentaru, mislim da je uzrok povređivanja radnice njena nepažnja. Ukoliko sam u pravu nema pravo da zahteva naknadu štete od poslodavca.S druge strane povređena radnica može da naplati naknadu štete od nadležnog osiguravajućeg društva ukoliko je poslodavac zaključio ugovor o osiugranju sa nekim od osiguravajućih društava radi osiguranja zaposlenih od određenih rizika pod koje se mogu uvrstiti i povrede radnice u pekari.
Poštovani!
Nadamnom se vrši mobing već dve godine. Čak sam i trpela seksualno fizičko uznemiravanje. Inače ja sam bila sekretarica bivšeg direktora kojeg su smenili. Mene su pod optužbama da sam bila u „dilu“ sa bivšim direktorom premestili na drugo radno mesto daleko od direkcije tj. na ekonomiju. Nedavno mi je direktor ponudio aneks ugovora u kojem stoji da se premeštam na posao „čuvara ekonomskog dvorišta“ sa koeficijentom 1,2 koji je predviđen za Nk poslove. Da li on po zakonu može da me premesti na niže radno mesto i po tom koeficijentu iako sam u firmu primljena sa srednjom školom?
Poštovana,
U skladu sa odredbama člana 171. Zakona o radu poslodavac može da premesti radnika na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, ali samo na posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.
Postovani, poslodavac uporno obmanjuje i izbegava da placa zaradu porodilji za vreme porodiljskog bolovanja, vec 7 zarada, inspekcija vec dva meseca vrsi nadzor i upozorava, ali nema rezultata. Osim dugih sudskih neefikasnih sporova do zastarevanja postupka sto se pokazalo u praksi, uz zastarevanje postupka, i verovatne mogicnosti nenaplate, postoji li neki efikasniji sistem da se dodje do novca koji se duguje. Hvala na odgovoru
Poštovana Majo,
S obzirom da Vam poslodavac ne izvršava dobrovoljno i blagovremeno isplatu zarada, Vaše pravo na isplatu zarada možete ostvariti samo u sudskom postupku. Ukoliko blagovremeno pokrenete sudski postupak, ne postoji mogućnost da nastupi zastarelost prava na naplatu zarada tokom sudskog postupka.
Postovani,
da li postoji neka uredba ili propis po kojem je poslodavac duzan da cisti kancelarije?
Naime, u Fondu PIO vec 4-5 meseci ne postoje osobe koje ciste i peru prozore.
Da li je moguce podneti prijavu nekoj inspekciji?
Poštovana,
Prema odredbama člana 11. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima higijenu rada odnosno dužan je da primeni propise i standarde koji se odnose na higijenu radu. Možete podneti prijavu Inspekciji rada pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, jer navedena inspekcija vrši nadzor nad primenom propisa, koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.