Prema odredbama Zakona o radu radni odnos prestaje:
- istekom roka za koji je zasnovan
- kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju
- sporazumom između zaposlenog i poslodavca
- otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog
- na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života
- smrću zaposlenog
- u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
- ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti
- ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke
- ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne
- ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere
- u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
Sporazumni prestanak radnog odnosa
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.
Otkaz od strane zaposlenog
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana.
Otkaz od strane poslodavca
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog za otkaz koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:
- ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi
- ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom
- ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. Zakona o radu, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. Zakona o radu.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:
- ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze
- ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja
- ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada
- ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu
- ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:
- ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom
- ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. Zakona o radu
- ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad
- zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla
- ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa
- ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti
- ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti vezanih za zloupotrebu prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad i upotrebu alkohola ili drugih opojnih sredstava, koje su navedene u tačkama 3. i 4. prethodnog stava ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom.
Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline i razlogom za otkaz od strane poslodavca.
Razlog za otkaz od strane poslodavca može da se odnosi i na potrebe poslodavca. Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to:
- ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla
- ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tač. 1-5) Zakona o radu.
Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza
Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu zaposlenom, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:
- privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana
- novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri
- opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
Saznajte više:
Obaveze poslodavca u slučaju povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenog »
Inspekcija rada – nadležnost i inspekcijski nadzor »
Postovani,
zanima me sledece:
Radim u jednoj firmi od 2011 godine(odredjeno), a na neodredjeno sam od 01.11.2016. Sada planiram da dam otkaz i zanima me kako mogu da dobijem naknadu sa biroa ? Kako pravnica da me odjavi u toj firmi gde radim, ako bude otkaz ili sporazumni gubim pravo na naknadu ?
Hvala
Poštovana Anastasija,
Prema odredbama člana 67. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu:
1. prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, u skladu sa propisima o radu, i to:
1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu – u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu,
2) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2. prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada;
3. prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom;
4. prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva;
5. otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom;
6. premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;
7. prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom.
Prema tome samo u prethodno navedenim slučajevima prestanka radnog odnosa možete ostvariti pravo na novčanu naknadu, koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje.
Poštovani,
Pre dva dana sam direktoru poslala napismeno da dajem otkaz. Ja još uvek nisam dobila povratnu informaciju napismeno, iako sam ponovo slala mail da dajem otkaz, osim usmeno preko telefona da odbija moj otkaz. U ugovoru o radu nije navedena dužina trajanja otkaznog roka, pa sam se konsultovala sa advokatom i rečeno mi je da je ugovor tako napravljen, da na dan otkazivanja radnog odnosa, prestaje i radni odnos. Ja sam još i ranije nagoveštavala direktoru svoj odlazak, kako bi imao vremena da mi nađe zamenu, međutim, ni jednom nisam dobila povratnu informaciju. Da li on zaista ima prava da mi odbije otkaz? Ukoliko ima, na koji način bih mogla što bezbolnije da rešim taj problem?
Hvala vam mnogo unapred.
Poštovana Dunja, direktor ne može da Vam onemogući da jednostrano raskinete radni odnos. To pravo Vam je zagarantovano članom 178. Zakona o radu. Vaša jedina obaveza je da ispoštujete otkazni rok, koji može da traje minimalno 15 dana, a maksimalno 30 dana.
Poštovani ,
interesuje me koja je procedura otkazivanja Ugovora o radu sa zaposlenima prema članu 176 ,stav 5,i da li se pod pojmom „prestanak rada poslodavca“ podrazumeva i privremeni prestanak obavljanja delatnosti,kada je u pitanju preduzetnička radnja.
Unapred hvala na odgovoru.
Poštovana Sanela, pod prestankom rada se podrazumeva potpuni prestanak rada poslodavca odnosno brisanje poslodavca iz registra.
Da li mogu da dam otkaz u firmi u kojoj sam zaposlen na odradjeno vreme i da se više ne pojavljujem na poslu?
Poštovani Petre,
Možete jednostrano da otkažete Ugovor o radu, ali morate da poštujete otkazni rok, koji je propisan opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema odredbama člana 178. Zakona o radu minimalna dužina otkaznog roka je 15 dana, a maksimalna 30 dana.