Zakon o privrednim društvima

Pravni aspekti ugovora članova privrednog društva

Ugovor članova privrednog društva je imenovani ugovor korporativnog prava. Za razliku od osnivačkog akta, koji je obavezan dokument svakog privrednog društva, ugovor članova je fakultativan. Međutim, nepostojanje zakonske obaveze zaključenja ugovora članova privrednog društva, složenost odnosa u višečlanim privrednim društvima te velika praktičnost ugovora članova predstavlja razlog da bude više zastupljen u poslovnoj praksi u Srbiji.

Ugovor članova privrednog društva definisan je odredbama člana 15. Zakona o privrednim društvima kao ugovor, koji se zaključuje u pisanoj formi sa jednim ili više članova istog društva, kojim se regulišu pitanja od značaja za njihove međusobne odnose u vezi sa društvom I koji proizvodi dejstvo isključivo između članova društva koji su ga zaključili.

Ugovor članova privrednog drušva u slučaju ortačkog društva naziva se ugovor ortaka, u slučaju komanditnog društva i društva s ograničenom odgovornošću ugovor članova, a u slučaju akcionarskog društva ugovor akcionara.

U skladu sa zakonskom definicijom, ugovor članova privrednog društva može biti zaključen samo u višečlanim privrednim društvima.

Zakon o privrednim društvima ne propisuje detalje o sadržini ugovora članova privrednog društva, ali to ne znači da je po principu automnomije volje ugovorom članova privrednog društva moguće urediti sve što se tiče međusobnih odnosa članova. Autonomija volje je ograničena odredbama Zakona o privrednim društvima koje propisuju obaveznu sadržinu osnivačkog akta kao i koja konkretna pitanja (ako rešenja odstupaju od normi zakona) moraju da budu regulisana osnivačkim aktom.

Ugovor članova privrednog društva se zaključuje samo između onih članova društva koji pored odredbi/pravila definisanih u Zakonu o privrednim društvima i osnivačkom aktu društva, žele dodatno da urede svoje međusobne odnose u vezi privrednog društva.

Najčešće su to pitanja koja se odnose na prava i obaveze članova u vezi prenosa udela, načina glasanja u skupštini, načina raspodele dobiti i mehanizma rešavanja blokade u odlučivanju.

Za razliku od osnivačkog akta društva, ne postoji obaveza registracije i objave ovog ugovora pri registru privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre. Iz tog razloga, sva važna pitanja koja članovi društva žele da drže poverljivim i da ne budu javno dostupna trećim licima, članovi mogu da urede putem ugovora članova privrednog društva i da unapred izbegnu moguće probleme.

Što se tiče forme ugovora, Zakon o privrednim društvima predviđa pisanu formu kao konstitutivnu formu i uslov punovažnosti ugovora članova privrednog društva. Ipak, i pored toga, što overa potpisa na takvom ugovoru nije uslov da bi proizvodio pravno dejstvo u praksi članovi privrednog društva često insistiraju da se ugovor članova privrednog durštva overava, odnosno da se potpisi članova overe kod javnog beležnika.

Overa potpisa kod javnog beležnika se uglavnom radi u slučajevima kada ugovor članova, u jednom delu, može da predstavlja predugovor ugovora o prenosu udela.

Ugovor članova često predviđa (kao rešenje sukoba članova) zaključivanje ugovora o prenosu udela (koji se po zakonu overava kod javnog beležnika) po kome jedan član prenosi svoj udeo drugom članu po unapred dogovorenim uslovima. Na taj način, zaključenjem ugovora članova kod javnog beležnika postiže se paralelizam formi koji je propisan Zakonom o obligacionim odnosima za punovažnost predugovora.

Ukoliko jedan od članova privrednog društva ne želi da ispuni obaveze koje je preuzeo ugovorom, drugom članu u tom slučaju ostaje na raspolaganju pokretanje sudskog postupka u kojem ima pravo da traži ispunjenje ugovora.

Kako bi se izbegla blokada redovnih poslovnih aktivnosti privrednog društva zbog dužine sudskih I izvršnih postupaka, kao i razne posledice koje mogu da proisteknu usled blokade redovnih poslovnih aktivnosti (pad prihoda, gubitak ugleda, gubitak zaposlenih itd.), ugovorom članova privrednog društva može se predvideti ugovorna kazna za člana koji ne poštuje svoje ugovorne obaveze pri čemu bi ugovorna kazna trebalo da bude dodatan motiv za člana da bude strana verna ugovoru.

Saznajte više:
Nevažnost ugovora »
Sopstveni udeli privrednog društva – sticanje i raspolaganje »
Isključenje člana privrednog društva »

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *