Naknada materijalne štete

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima (članovi od 185 do 198) regulisana su osnovna pravila koja se primenjuju na naknadu materijlane štete.

Odredbama člana 185. Zakona o obligacionim odnosima definisana je naknada materijalne štete kao uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu. Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Oštećeniku će biti isplaćena naknada materijalne štete u novcu u sledećim slučajevima:

  • Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu.
  • Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade materijalne štete.
  • Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

Obaveza naknade materijalne štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Nastavite sa čitanjem Naknada materijalne štete

Franšizing

Franšizno poslovanje je sistem trgovanja dobrima (robom) i/ili uslugama i/ili tehnologijom, koji se bazira na bliskoj i permanentnoj saradnji pravno i ekonomski nezavisnih preduzeća, vlasnika franšize – davaoca franšize i pojedinačnih korisnika franšize – primaoca franšize, gde vlasnik garantuje svojim korisnicima pravo i nameće obavezu da vode posao u skladu sa konceptom franšize.

Pravo omogućava i obavezuje primaoca franšize, da u zamenu za direktnu ili indirektnu finansijsku naknadu, koristi zaštitni znak davaoca franšize (brend) za proizvod ili uslugu, know-how, poslovne i tehnološke metode, sistem procedura i druga prava na industrijsko ili intelektualno vlasništvo, uz stalnu komercijalnu i tehnološku podršku, unutar okvira i na vremenski rok određenih u pismenom franšiznom ugovoru, koji se, u ove svrhe, zaključuje između stranaka. Nastavite sa čitanjem Franšizing

Vrste i klase akcija koje izdaje privredno društvo

Akcije koje izdaje privredno društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a na registraciju u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) njihovog izdavanja, zakonitih imalaca, prenosa akcija, prenosa prava iz akcija, ograničenja prava iz akcija i upis prava trećih lica na akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala. Akcija je nedeljiva.

Odluka o izdavanju akcija, odnosno drugih hartija od vrednosti mora da sadrži sve njihove bitne elemente, u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala. Izdavanje akcija i drugih hartija od vrednosti javnom ponudom vrši se u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom društvu i trećim licima smatra lice koje je kao zakoniti imalac akcije upisano u Centralni registar, a dan upisa u Centralni registar jeste dan sticanja akcije. Nastavite sa čitanjem Vrste i klase akcija koje izdaje privredno društvo