Zastarelost potraživanja naknade štete

Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.

Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao. To znači da se u sporu mora istaći prigovor zastarelosti kako bi ga sud uzeo u razmatranje. Prigovor zastarelosti je materijalnopravne prirode, i sud će, čim prihvati ovaj prigovor, presudom odbiti tužbeni zahtev, a ne odbactii tužbu iz proscenih razloga.

Dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme određeno za zastarelost. Međutim pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti. Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje.

Prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima izričito je zabranjeno da se ugovorom menja zakonski rok zastarelosti.

Pravnim poslom ne može se odrediti: duže ili kraće vreme zastarelosti od onog vremena koje je određeno zakonom i da zastarelost neće teći za neko vreme.

Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela. U ovom slučaju dužnik ne može zahtevati da mu se vrati ono što je dao čak i prema pravilima o sticanju bez osnova, jer ta osnova postoji kada postoji i obaveza, makar i kao naturalna.

Zakon o obligacionim odnosima pravi razliku u pogledu zastarelosti potraživanja naknade štete zavisno od toga da li je ili ne šteta izazvana preduzetom radnjom krivičnog dela.

Rok zastarelosti kada šteta nije prouzrokovana krivičnim delom

Prema odredbama člana 376. Zakona o obligacionim odnosima potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.

Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno za zastarelost te obaveze.

Subjektivni rok zastarelosti počinje da teče od dana saznanja oštećenog za štetu što se u slučaju pretrpljenih telesnih povreda ili oštećenja zdravlja, prema prihvaćenom stanovištu u sudskoj praksi, vezuje za dan kada je lečenje završeno, odnosno kada je povreda dobila oblik konačnog stanja. Sudovi nastoje da saznanje za štetu bliže odrede za svaki vid štete.

Ukoliko kod oštećenog naknadno nastupi bitno pogoršanje zdravstvenog stanja kao posledica ranije pretrpljene povrede, onda bi to predstavljao novi vid štete, pri čemu zastarelost teče od dana saznanja za tu štetu.

Rok zastarelosti kad je šteta prouzrokvana krivičnim delom

Prema odredbama člana 377. Zakona o obligacionim odnosima kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Taj rok se sme primeniti samo onda kada je krivičnom presudom utvrđeno da šteta potiče od krivičnog dela, a ne sme kada je krivični postupak završen odlukom kojom se ne osuđuje odgovorno lice.

Ukoliko se primenjuje odredba člana 377. Zakona o obligacionim odnosima zastarelost zahteva se računa od dana kada je krivično delo počinjeno, a ne od dana kada je oštećeni saznao za štetu i lice koje je štetu prouzrokovalo.

Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete. Isto važi i za zastoj zastarevanja.

Zastoj zastarevanja

Pod zastojem se podrazumevaju okolnosti koje sprečavaju zastarelost u početku nastupanja ili u njenom toku, te ona otpočinje ili prestaje da teče sve dok ta smetnja traje. Vreme zastoja ne ulazi u rok zastarevanja.

Prema odredbama članova 381,, 382. i 383. Zakona o obligacionim odnosima zastarevanje ne teče:

između bračnih drugova
između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo
između štićenika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi
između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica postoji
za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnosti
u pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena u tuđem domaćinstvu prema poslodavcu ili članovima njegove porodice koji zajedno sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje
za sve vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.

Ako zastarevanje nije moglo početi da teče zbog nekog zakonskog uzroka, ono počinje teći kad taj uzrok prestane.

Ako je zastarevanje počelo teći pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.

Prekid zastarevanja

Prekid zastarevanja nastaje kada još pre kraja zastarelosti dođe do pravnog učinka propisanog u zakonu, što prouzrokuje da se vreme zastarelosti koje je proteklo do prekida više ne računa u zastarelost nekog zahteva.

Zastarevanje se prekida:

kada dužnik prizna dug ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja
podizanjem tužbe i svakom drugom poveričevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.

Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tužbe

Prekid zastarevanja izvršen podizanjem tužbe ili kojom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja, smatra se da nije nastupio ako poverilac odustane od tužbe ili radnje koju je preduzeo. Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poveriočeva tužba ili zahtev bude odbačen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja bude poništena.

Ako je tužba protiv dužnika odbačena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tiče suštine stvari, pa poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom. Isto vredi i za pozivanje u zaštitu, i za isticanje prebijanja potraživanja u sporu, kao i u slučaju kad je sud ili drugi organ uputio dužniku da svoje prijavljeno potraživanje ostvaruje u parničnom postupku.

Rok zastarelosti u slučaju prekida

Posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost.

Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika počinje teći iznova od priznanja.

Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana kad je spor okončan ili svršen na neki drugi način.

Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u stečajnom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana okončanja ovog postupka. Isto važi i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbeđenja.

Zastarevanje koje počinje teći iznova posle prekida, navršava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom određeno za zastarevanje koje je prekinuto.

Ako je prekid nastao priznanjem duga od strane dužnika, a poverilac i dužnik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraživanje zastareva za vreme koje je određeno za njegovu zastarelost.