Visinu naknade nematerijalne štete utvrđuje nadležni sud u skladu sa kriterijumima koji su utvrđeni odredbama člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.
Prema odredbama člana 200. Zakona o obligacionim odnosima za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu.
Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Okolnosti bitne za odmeravanje naknade nematerijalne štete, na osnovu kojih sud dosuđuje pravičnu naknadu u skladu sa odredbama člana 200. Zakona o obligacionim odnosima su:
- intezitet i trajanje pretrpljenog bola i straha
- krivica štetnika
- podeljena odgovornost
- imovinske prilike štetnika i oštećenog
- svrha naknade
- neka pitanja medicinskog karaktera.
Intezitet i trajanje pretrpljenog bola i straha
Kod ocene osnovanosti dosuđenja novčane naknade nematerijalne štete mora se voditi računa o intenzitetu fizičkih i psihičkih bolova i straha, kao i o njihovom vremenskom trajanju.
Kada se utvrdi da su bolovi i strah kod oštećenog bili takvi da opravdavaju dosuđenje novačne naknade za nematerijalnu štetu, pristupa se odmeravanju visine naknade.
Pri tome se mora poći od odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, pa prema tome, jačina bolova i straha i njihovo trajanje moraju biti od uticaja kod određivanja visine naknade, tako što će se za dugotrajnije i jače bolove dosuditi veća naknada.
Pored jačine i intenziteta bolova i straha, prilikom odmeravanja naknade mora se voditi računa i o drugim okolnostima, i to:
- veću osetljivost na telesne patnje
- veću osetljivost na telesne bolove zbog bolešljivosti oštećenog (srčani bolesnici)
- karakter povreda koje je pretrpeo oštećenik
- opšte zdravstveno stanje oštećenog
- neprijatnosti u toku lečenja
- brojnost povreda i sl.
Krivica štetnika i naknada nematerijalne štete
Pod uslovima, koji su propisani odredbama članova 191. i 205. Zakona o obligacionim odnosima, sud može osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta.
Prema odredama člana 191. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima sud može, vodeći računa o materijalnom stanju oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.
Ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika, sud može odrediti manju naknadu, vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima (član 191. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima). U ovom slučaju se obična nepažnja pretpostavlja, a da li je štetnik postupao namerno, krajnjom ili običnom nepažnjom nije predmet ocene.
Prema odredbama člana 205. Zakona o obligacionim odnosima odredbe o podeljenoj odgovornosti i sniženju naknade koje važe za materijalnu štetu shodno se primenjuju i na nematerijalnu štetu. Iako nije izričito navedeno, u oba slučaja se radi o naknadi nematerijalne štete u novčanom obliku.
Podeljena odgovornost
Ponašanje oštećenog može uticati na smanjenje obima naknade štete. Ovo ponašanje sastoji se u nemarnom odnosu prema sopstvenim dobrima i ono za štetnika postaje pravno relevantno u momentu nastanka štete i manifestuje se u dva osnovna oblika.
Prvi oblik se sastoji u omogućavanju štetniku da prouzrokuje štetu, bilo činjenjem ili propuštanjem. Drugi oblik je takvo ponašanje oštećenog koje se sastoji u nepreduzimanju mera da se otkloni ili umanji dejstvo štetnih posledica koje su već nastupile.
U članu 192. Zakona o obligacionim odnosima prihvaćeno je rešenje prema kome oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu, a kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.
Ponašanje oštećenog kojim omogućava nastanak štete takođe zaslužuje pažnju, jer pristanak na štetu isključuje nedopuštenost štetnog događaja. Zakon o obligacionim odnosima sankcionisao je pristanak oštećenog u članu 163. stav 1.: ‘’Ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom.’’ Pristanak na štetu u slučaju kada stranka zna za rizik, smatra se datim kada se stranka tom riziku izloži, iako je na to ne obavezuje radna ili neka druga dužnost.
U stavu 2. člana 163. Zakona o obligacionim odnosima proglašava se ništavnom izjava oštećenog koji je pristao da mu se šteta učini radnjom koja je zakonom zabranjena. Dakle, stranka ne može pristati na radnju u pogledu koje nema prava raspolaganja, jer takav pristanak ne proizvodi pravno dejstvo.
Imovinske prilike štetnika i oštećenog
Uzimanje u obzir imovinskih prilika štetnika i oštećenog kao okolnosti od kojih, pod određenim uslovima, može zavisti visina novčane naknade, rezultat je ideje o socijalizaciji odgovornosti. Zato se stalo na stanovište da se kod odmeravanja naknade mora u prvom redu poći od zaštite materijalnog položaja oštećenog ili bar da se o interesima oštećenog i štetnika mora voditi jednako računa.
Uticaj imovinskih prilika štetnika i oštećenog, kao okolnosti, koje mogu uticati na visinu novčane naknade nematerijalne štete regulisan je odredbama člana 191. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i na osnovu tih odredbi zakona sud može, vodeći računa o materijalnom stanju oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.
Zbog cilja naknade nematerijalne štete, imovinske prilike oštećenog imaju drugačiji značaj kod sniženja naknade nematerijlane štete nego kod naknade materijalne štete.
Dva lica, koja trpe po vrsti i intenzitetu istu nematerijlanu štetu, neće istim sumama novca pribaviti jednaka zadovoljstva koja će pomoći uspostavljanju emocionalne ravnoteže. Emotivna, čulna i druga unutrašnja zadovoljstva opredeljena su željama ljudi, a one izviru ne iz materijalnog, već iz duhovnog bogatstva ličnosti.
Svrha naknade nematerijalne štete
Prema članu 200. Stav 2. Zakona o obligacionim odnosima prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Ovim stavom su određeni društveni kriterijumi za određivanje novčane naknade nematerijalne štete, dok su u stavu 1. istog člana dati subjektivni elementi.
Pravilnom ocenom elemenata iz člana 200 stav 2. Zakona o obligacionim odnosima sprečava se dosuđivanje novčane naknade nematerijlne štete suprotno njenoj društvenoj svrsi.
Neka pitanja medicinskog karaktera
U sporovima za naknadu štete, javljaju se brojni problemi medicinskog karaktera, tako da je sradnja veštaka neophodna.
Tipični slučajevi zabeležni u sudskoj praksi odnose se na rezultate medicinskih veštačenja: potres mozga i s tim u vezi pojava psihoorganskog postkomocionalnog sindroma, sklonosti povređenog prema nekim posledicmama koje je prouzrokovala telesna povreda, posledica gubitka slezine, te trzajne povrede vratnog dela kičme.
Saznajte više:
Novčana naknada pojedinih vidova nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove »
Naknada štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životnih aktivnosti »
Naknada štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti »
