Umanjenje životnih aktivnosti, kao posebni osnov za naknadu štete zbog duševnih bolova, obuhvata sva ograničenja u životnim aktivnostima oštećenog koje je ostvarivao ili bi ih po redovnom toku stvari u budućnosti izvesno ostvarivao.
Pod ograničenjem se podrazumeva i vršenje aktivnosti uz povećane napore ili pod posebnim uslovima.
Ovaj vid štete je po pravilu trajnog karaktera, ali novčana naknada se može dosuditi i kad je umanjenje životnih aktivnosti privremeno, ako je jačeg intenziteta i dužeg trajanja ili ako to posebne okolnosti opravdavaju.
Utvrđenje umanjenja životnih aktivnosti
Utvrđenje koje je povrede oštećeni zadobio i koje su trajne posledice zadobijenih povreda odnosno da li se i kako one manifestuju na umanjenje životnih aktivnosti oštećenog je uslov za donošenje odluke o naknadi nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja životnih aktivnosti.
Te životne aktivnosti su: kretanje, obavljanje svakodnevih radnji vezano za ishranu, bavljenje sportom, čitanje, obavljanje poslova u kući, dakle to su radnje u zadovoljavanju običnih, redovnih, svakodnevnih potreba i interesa.
Ovakve radnje lice kod koga postoji umanjenje životnih aktivnosti obavlja uz pojačane napore, koji su veći ili manji i upravo zavise od težine posledica koje je povreda ostavila. Ovo prouzrokuje duševne bolove i zbog toga se oštećenom dosuđuje novčana satisfakcija.
Ukoliko oštećeni ne oseća duševne bolove (oštećen ili uništen moždani centar za bol ili je u nesvesnom stanju) onda prema odredbama člana 200 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima nema pravo na naknadu ovog oblika nematerijalne štete, jer se neće postići cilj naknade.
Umanjenje životnih aktivnosti se najčešće iskazuje procentualno, ali je još važnije od toga opisati u čemu se ono ogleda.
Visina naknade štete
Naknada nematerijalne štete zbog duševnih bolova za umanjenje opštih životnih aktivnosti dosuđuje se posle završetka lečenja oštećenog, a za posledice koje utiču na njegov normalan život i rad koje traju duže vreme ili trajno.
Isplaćuje se po pravilu u jednokratnom iznosu (paušalno) za štetu koju je ošećeni pretrpeo ili trpi, kao i za štetu koju će trpeti u budućnosti (buduća nematerijalna šteta iz člana 203. Zakona o obligacionim odnosima). Može se dosuditi i u obliku rente, dok za to postoje zakonski uslovi odnosno ukoliko prema okolnostima datog sluačaja ovakav oblik naknade predstavlja odgovarajuću satisfakciju.
Prilikom odlučivanja o osnovu i visini naknade za pretpljene duševne bolove zbog umanjenja životnih aktivnosti sud će ceniti prvenstveno jačinu i trajanje bola. Pri ovoj oceni koristiće se sudskomedicinskim veštačenjem o procentu telesnog i zdravstvenog oštećenja povređenog lica.
Zadatak veštaka je da opiše u čemu se sastoji umanjenje životnih aktivnosti (koja ograničenja oštećeni trpi, kako u običnom životu, tako i na radu), koje životne aktivnosti oštećeni uopšte ne može da ostvari, a koje može samo uz povećane napore u odnosu na raniji život i tome sl.
Sud ceni veličinu patnji, tegoba, napora, značaj povrede (stepen invalidnosti), zanimanje, starost, pol, porodično stanje oštećenog i uopšte sva njegova trpljenja, kao i druge okolnosti slučaja u skladu sa članom 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.
Umanjenje životnih aktivnosti vs umanjenje radne sposobnosti
Naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životnih aktivnosti treba razlikovati od naknade izgubljene zarade zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad (umanjenja radne sposobnosti). Svrhe (ciljevi) zbog kojih se dosuđuju su potpuno različite, bez obzira što su obe naknade akcesorna posledica prouzrokovane telesne povrede ili bolesti oštećenog.
Naknada izbubljene zarade zbog umanjenja radne sposobnosti je materijalna šteta, a nakanda za pretpljene duševne bolove zbog umanjenja životnih aktivnosti je nematerijalna šteta.
Saznajte više:
Naknada štete »
Vrste štete »