Prema odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, 92/2023 – autentično tumačenje i 29/2025 – odluka US) pružaoci zdravstvene zaštite su:
- zdravstvene ustanove u javnoj i privatnoj svojini;
- visokoškolske ustanove zdravstvene struke i druga pravna lica za koja je posebnim zakonom predviđeno da obavljaju i poslove zdravstvene delatnosti (u daljem tekstu: druga pravna lica);
- privatna praksa;
- zdravstveni radnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost, u skladu sa zakonom;
- druge visokoškolske ustanove, odnosno naučno-obrazovne i naučne ustanove, uz mišljenje Ministarstva zdravlja, u skladu sa zakonom.
Privatna praksa i uslovi za osnivanje
Privatnu praksu može osnovati:
- nezaposleni zdravstveni radnik
- zdravstveni radnik korisnik starosne penzije.
Zdravstveni radnik korisnik starosne penzije može osnovati privatnu praksu pod uslovom:
- da ima opštu zdravstvenu sposobnost
- da je stekao odgovarajuće visoko obrazovanje zdravstvene struke, odnosno odgovarajuće srednje obrazovanje zdravstvene struke, specijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju
- da je položio stručni ispit
- da je dobio, odnosno obnovio licencu, u skladu sa zakonom
- da pravnosnažnom sudskom odlukom nije osuđen za umišljajno krivično delo na kaznu zatvora od jedne godine ili težu kaznu, niti na kaznu zatvora za krivično delo protiv zdravlja ljudi, sve dok osuda ne bude brisana u skladu sa zakonom, da mu pravnosnažnom sudskom odlukom nije izrečena mera bezbednosti u skladu sa Krivičnim zakonikom, i to: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, odnosno zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti zbog koje ne može obavljati zdravstvenu delatnost, odnosno da mu odlukom nadležnog organa komore nije izrečena jedna od disciplinskih mera zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad komora zdravstvenih radnika, za vreme trajanja izrečene mere bezbednosti, odnosno mere zabrane
- da ispunjava druge uslove utvrđene zakonom.
Na rad privatne prakse primenjuju se propisi kojima se uređuje preduzetništvo, ako Zakonom o zdravstvenoj zaštiti nije drugačije uređeno.
Privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, i to ako ima:
- propisanu vrstu i broj zdravstvenih radnika sa stečenim odgovarajućim visokim, odnosno srednjim obrazovanjem, sa licencom nadležne komore, a za obavljanje određenih poslova i sa odgovarajućom specijalizacijom, odnosno užom specijalizacijom, u radnom odnosu na neodređeno vreme
- propisanu dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana
- propisane prostorije za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana
- propisane vrste i količine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana.
Poliklinika, osim osnivača koji obavlja delatnost kao preduzetnik, mora imati zdravstvene radnike odgovarajućeg obrazovanja, sa licencom nadležne komore, u radnom odnosu na neodređeno vreme, za svaku od oblasti medicine, odnosno dentalne medicine u sastavu poliklinike.
Bliže uslove u pogledu kadra, opreme, prostora, lekova i medicinskih sredstava za osnivanje i obavljanje zdravstvene delatnosti, kao i vrstu i način pružanja zdravstvenih usluga od strane privatne prakse, propisuje ministar.
Privatna praksa koja koristi izvore jonizujućih zračenja, pored prethodno navedenih uslova, mora ispunjavati i druge uslove propisane zakonom kojim se uređuje zaštita od jonizujućeg zračenja.
Privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako Ministarstvo zdravlja rešenjem utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi za obavljanje zdravstvene delatnosti. Privatna praksa može obavljati samo zdravstvenu delatnost koja je utvrđena rešenjem Ministarstva zdravlja o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.
Zabranjeno je da zdravstveni radnik druge specijalnosti obavlja zdravstvenu delatnost koja je izvan zdravstvene delatnosti utvrđene rešenjem Ministarstva zdravlja o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti te privatne prakse, osim u slučajevima propisanim stava 3-5. Člana 40. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Zdravstvena delatnost utvrđena rešenjem Ministarstva zdravlja, upisuje se u registar Agencije za privredne registre. Privatna praksa počinje sa radom danom upisa u registar zdravstvenih ustanova koji vodi Agencija za privredne registre.
Registar zdravstvenih ustanova, kao povereni posao, i Jedinstvenu evidenciju subjekata u zdravstvu vodi Agencija za privredne registre.. Registar zdravstvenih ustanova i Jedinstvena evidencija, propisani Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, uspostaviće se u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu Zakona o zdravstvenoj zaštiti odnosno 11. oktobra 2020. godine i u tom roku Agencija za privredne registre. će po službenoj dužnosti izvršiti prevođenje podataka o zdravstvenim ustanovama iz registra privrednih sudova, prema poslednjem registrovanom stanju.
Do uspostavljanja Registra zdravstvenih ustanova i Jedinstvene evidencije, zdravstvene ustanove će se registrovati u nadležnim privrednim sudovima.
Vrste privatne prakse
Privatna praksa se može osnovati kao:
- lekarska ordinacija (opšta, specijalistička i užespecijalistička)
- ordinacija dentalne medicine (opšta i specijalistička)
- poliklinika
- laboratorija (za biohemiju sa hematologijom i imunohemijom, mikrobiologiju sa virusologijom, patohistologiju sa citologijom)
- apoteka privatna praksa
- ambulanta (za zdravstvenu negu i za rehabilitaciju)
- laboratorija za zubnu tehniku.
Privatnu praksu iz tačaka 1-5 može osnovati zdravstveni radnik sa završenim odgovarajućim integrisanim akademskim studijama zdravstvene struke, u skladu sa zakonom.
Privatnu praksu iz tačaka 6 i 7 ovog člana može osnovati zdravstveni radnik sa odgovarajućim visokim, odnosno srednjim obrazovanjem zdravstvene struke, u skladu sa zakonom i na osnovu izveštaja nadležnog doktora medicine, odnosno doktora dentalne medicine, koji sadrži uputstvo o primeni terapije, odnosno izradi protetske nadoknade ili ortodontskog aparata.
Poliklinika se može osnovati za najmanje dve različite oblasti medicine, odnosno dentalne medicine.
Osnivač privatne prakse samostalno obavlja delatnost kao preduzetnik. Zdravstveni radnik može osnovati samo jednu privatnu praksu.
Privatna praksa ne može obavljati zdravstvenu delatnost iz oblasti hitne medicinske pomoći, pripreme krvi i komponenata krvi, uzimanja, čuvanja i presađivanja organa, ćelija i tkiva kao delova ljudskog tela, proizvodnje seruma i vakcina, patoanatomsko-obdukcijsku i sudsko-medicinsku delatnost, kao ni zdravstvenu delatnost iz oblasti javnog zdravlja.
Prestanak rada privatne prakse
Privatna praksa briše se iz registra, u skladu sa zakonom, u slučaju:
- odjave
- smrti osnivača privatne prakse
- trajnog gubitka radne sposobnosti osnivača privatne prakse za obavljanje zdravstvene delatnosti, po odluci nadležnog organa
- potpunog ili delimičnog gubitka poslovne sposobnosti osnivača privatne prakse, po odluci nadležnog suda
- da osnivač privatne prakse zasnuje radni odnos, odnosno počne da obavlja drugu samostalnu delatnost kao osnovno zanimanje
- da osnivač privatne prakse osnuje više od jedne privatne prakse
- da ne započne obavljanje zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od dana upisa u registar kod nadležnog organa, u skladu sa zakonom
- da obavlja delatnost u vreme privremenog prekida rada suprotno članu 41. Zakona o zdravstvenoj zaštiti
- da po isteku privremenog prestanka rada, ne započne sa ponovnim obavljanjem zdravstvene delatnosti u roku od 12 meseci od dana isteka roka propisanog članom 41. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti
- da u roku određenom u izrečenoj meri zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti zbog neispunjavanja propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti, ne ispuni te uslove, odnosno ne uskladi delatnost
- kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove
- drugih razloga utvrđenih zakonom.
Obaveštenje o nastupanju okolnosti iz tačaka. 10 i 11 Agenciji za privredne registre dostavlja zdravstveni, odnosno farmaceutski inspektor.
Ažurirano: 28. 9. 2025.
Saznajte više:
Obaveze poslodavca u slučaju povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenog »
Brisanje privrednog društva i preduzetnika iz Registra »
Postovani,
Da li specijalisticka lekarska ordinacija iz oblasti interne medicine mora da unutar stambene zgrade ima poseban ulaz u ordinaciju. Bez obzira sto se zgrada vodi kao poslovno stambena
Poštovani,
Specijalistička lekarska ordinacija mora da ima poseban ulaz.
Postovani, da li doktor medicne osnivac privatne prakse iz specijalisticke delatnosti moze biti preduzetnik iz radnog odnosa ako zasnuje radni odnos u drugoj delatnosti, kao profesor na privatnom fakultetu?
Ako ne moze da li je to diskriminacija ove struke da ne moze jedina imati preduzetnicku delatnost iz radnog odnosa? Posebno sto je druga oblast- obrazovanje.
Poštovani,
Prema odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti Vi kao osnivač privatne ordinacije morate da imate zasnovan radni odnos u privatnoj ordinaciji sa punim radnim vremenom. Prema odredbama člana 45. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti privatna praksa se briše iz registra u skladu sa zakonom u slučaju da osnivač privatne prakse zasnuje radni odnos, odnosno počne da obavlja drugu samostalnu delatnost kao osnovno zanimanje.
Postovani, da li je moguce da penzioner ginekolog koji je osnivac privatne prakse, koji je prijavljen u svojoj ordinaciji na 8casova, nakon par godina zasnuje radni odnos sa nepotpunim radnim vremenom(32casa) sa Domom zdravlja ili eventualno ugovor o dopunskom radu na 1/3 radnog vremena?
Poštovana,
S obzirom na činjenicu da osnivač privatne prakse mora da bude zaposlen u svojoj privatnoj ordinaciji na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom (8 časova dnevno/40 časova nedeljno) ne postoji mogućnost da zasnujete radni odnos sa nepunim radnim vremenom ili da zaključite ugovor o dopunskom radu.
Postovani,
Da li se moze pokiklinika kao oblik privatne prakse registrovati u APR kao drustvo sa ogranicenim odgovornoscu?
Poštovana Natalija,
Poliklinka se može registrovati kod APR-a samo kao pirvatna praksa ili zdravstvena ustanova, a ne i u pravnoj formi društva sa ograničenom odgovornošću.
Poštovani ,da li mogu biti osnivač privatne prakse ,kao korisnik starosne penzije a da budem angažovana 2 x nedeljno u drugoj privatnoj praksi ,u trenutku osnivanja prakse .
I da li ukoliko osnujem privatnu praksu ,bez angažovanja na drugom mestu ,mogu kasnije da radim u drugoj ordinaciji kao konsultant ili već kako se definise ugovorom ?
S poštovanjem ,pozdrav .
Poštovana Jelena,
U trenutku osnivanja privatne prakse možete biti jedino korisnik starosne penzije. Prema odredbama člana 37. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti osnivač privatne prakse može da bude nezaposleni zdravstveni radnik ili zdravstveni radnik korisnik starosne penzije. Nakon osnivanja privatne ordinacije možete biti angažovani kao konsultant, ali bez zasnivanja radnog odnosa.
Здраво! Реците ми, молим вас, какве просторије су потребне за отварање приватне медицинске ординације?
колико соба? колика је укупна површина? колико купатила и WC?
Хвала вам пуно.
Poštovana Jelena,
Svi uslovi za obavljanje privatne medicinske prakse (prosotor, kadar, oprema i sl.) su regulisani odredbama PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE ZDRAVSTVENE DELATNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA I DRUGIM OBLICIMA ZDRAVSTVENE SLUŽBE („Sl. glasnik RS“, br. 43/2006, 112/2009, 50/2010, 79/2011, 10/2012 – dr. pravilnik, 119/2012 – dr. pravilnik, 22/2013, 16/2018, 18/2022 i 20/2023).
Molim Vas, kao penzioner, mogu li otvoriti privatnu ordinaciju, a da radim još na bivšem radnom mestu i po kom ugovoru (30% radnog vremena?), hvala
Poštovani gospodine Nađ,
Da bi ste ispunili uslov za otvaranje privatne ordinacije morate da imate status nezaposlenog lica odnosno ne smete biti radno angažovani ni po jednom zakonskom osnovu.
Da li stranac može otvoriti privatnu ordinaciju? Naprimejr egipacin, plasticni hirug da li moze otvoriti privatnu ordinaciju/kliniku?
Poštovani,
Stranac može da bude osnivač privatne ordinacije u Srbiji pod uslovom da postane član Lekarske komore Srbije i da mu Lekarska komora Srbije, nakon ispunjenja zakonom propisanih uslova izda privremenu licencu za rad.
Poštovana,
zanima me mogućnost rada u privatnoj praksi paralelno sa radom u državnoj ustanovi. Bliže, da li bih mogao da imam registrovanu privatnu praksu iz npr.pedijatrije na moje ime, a da radim u Domu zdravlja, kao pedijatar? Koliko sam razumeo, do sada je to moglo samo nezaposleno lice ili zaposleno, a da deo radnog vremena radi u nekoj registrovanoj privatnoj lekarskoj ordinaciji kod kolege? Postoji li ikakav modus da se radi u državnoj ustanovi, a da se deo radnog dana ostvaruje u svojoj registrovanoj privatnoj praksi, tj.registruje ordinacija na svoje ime?
Hvala unapred….
Poštovani Nenade,
Ne postoji zakonska mogućnost da istovremeno radite u državnoj ustanovi i da imate registrovanu svoju privatnu lekarsku ordinaciju u kojoj ćete paralelno raditi. Uslov za osnivanje privatne lekarske ordinacije je da imate status nezaposlenog lica i da u svojoj privatnoj lekarskoj ordinaciji, nakon osnivanja, zasnujete radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom.
Poštovani,
u tekstu iznad piše da „Bliže uslove u pogledu kadra, opreme, prostora, lekova i medicinskih sredstava za osnivanje i obavljanje zdravstvene delatnosti (…..) od strane privatne prakse, propisuje ministar“ pa me zanima gde se mogu naći ti bliži uslovi koje propisuje ministar zdravlja.
Unapred hvala i srdačan pozdrav!
Poštovani Davide,
Uslovi za obavljanje privatne prakse regulisani su PRAVILNIKOM O BLIŽIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE ZDRAVSTVENE DELATNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA I DRUGIM OBLICIMA ZDRAVSTVENE SLUŽBE („Sl. glasnik RS“, br. 43/2006, 112/2009, 50/2010, 79/2011, 10/2012 – dr. pravilnik, 119/2012 – dr. pravilnik, 22/2013 i 16/2018).
Poštovana Dragana,
Da li apoteku privatnu praksu mogu osnovati na 35kvm? Zapravo nigde se eksplicitno ne navodi koji pravilnik se koristi. Za zdravstvenu ustanovu je jasno da je potrebno 45kvm, ali za apoteku privatnu praksu, da li je to 30 ili 45kvm?
Hvala Vam unapred.
Poštovani Dragane,
Prema članu 45.PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE ZDRAVSTVENE DELATNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA I DRUGIM OBLICIMA ZDRAVSTVENE SLUŽBE („Sl. glasnik RS“, br. 43/2006, 112/2009, 50/2010, 79/2011, 10/2012 – dr. pravilnik, 119/2012 – dr. pravilnik, 22/2013 i 16/2018) apoteka treba da ispuni sledeće uslove u pogledu prostora:
– apoteka: 45 m2 (oficina 20 m2, materijalka 8 m2, laboratorija za magistralnu izradu lekova i za pranje posuđa 10 m2 i garderoba sa sanitarnim čvorom 7 m2);
– ogranak apoteke: 30 m2 od čega oficina: 15 m2, materijalka 4 m2, laboratorija za magistralnu izradu lekova sa prostorom za pranje laboratorijskog posuđa 4 m2 i sanitarni čvor sa garderobom 7 m2.
Uslovi u pogledu opreme, prostorije, kadra i dr. regulisani su PRAVILNIKOM O BLIŽIM USLOVIMA ZA OBAVLJANJE ZDRAVSTVENE DELATNOSTI U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA I DRUGIM OBLICIMA ZDRAVSTVENE SLUŽBE („Sl. glasnik RS“, br. 43/2006, 112/2009, 50/2010, 79/2011, 10/2012 – dr. pravilnik, 119/2012 – dr. pravilnik, 22/2013 i 16/2018).
Postovani,
Da li apoteku kao praksu ili ustanovu moze osnovati privredno drustvo? Pruzila mi se poslovna mogucnost za apoteku a nisam zdravstveni radnik. Zato pitam da li pravno lice moze biti osnivac apoteke ili apotekarske ustanove? hvala unapred
Aleksandar
Poštovani Aleksandre,
Prema odredbama članova 55.i 56. Zakona o zdravstvenoj zaštiti privatnu praksu kao apoteku mogu osnovati isključivo:
1) nezaposleni zdravstveni radnik sa položenim stručnim ispitom;
2) zdravstveni radnik korisnik starosne penzije, uz saglasnost komore zdravstvenih radnika.