Uslovi za priznanje i izvršenje strane sudske odluke

Strana sudska odluka proizvodi pravno dejstvo u Republici Srbiji nakon sprovedenog postupka priznanja od strane nadleženih organa Republike Srbije. Postupak priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka sprovodi se u skladu sa:

bilateralnim ugovorom gde su pravila postupka sadržana u ugovorima o međunarodnoj pravnoj pomoći,
multilateralnim ugovorom kada je u pitanju materija alimentacije u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih Nacija o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu (Uredba o ratifikaciji Finalnog akta Konferencije Ujedinjenih nacija o obavezama za izdržavanje i Konvencije o ostvarivanju alimentacionih zahteva u inostranstvu – „Sl. list FNRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi“, br. 2/60), kada je u pitanju vršenje roditeljskog prava u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope o priznanju i izvršenju odluka o staranju o deci i o ponovnom uspostavljanju odnosa staranja („Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori“, br. 1/2001) i
Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl. list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82 – ispr., „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 – dr. zakon).

Bilateralni ugovori

Ugovori međunarodne pravne pomoći

Kada su u pitanju bilateralni ugovori koji regulišu materiju međunarodne pravne pomoći, ukazujemo na činjenicu da u većini slučajeva takvi ugovori sadrže i odredbe kojima se regulišu:

pojam stranih odluka,
način pokretanja postupka, kao i
ispunjenost uslova koje ceni nadležni organ priznanja stranih odluka.

Pojam stranih odluka

U većini slučajeva strane odluke su:

Pravnosnažne i izvršne sudske odluke i sudska poravnanja u građanskim, porodičnim i trgovinskim stvarima. Uz ispunjenost određenih uslova obuhvaćene su i odluke o nasleđivanju;
Pravnosnažne i izvršne odluke izbranih sudova, kao i pred ovim sklopljena poravnanja po imovinskim zahtevima, uz određene propisane uslove.

Pokretanje postupka priznanja i izvršenja

Zahtev za priznanje i izvršenje stranka podnosi ili neposredno nadležnom sudu zemlje priznanja ili sudu koji je doneo prvostepenu odluku u toj stvari koji će dostaviti zahtev sudu druge strane ugovornice na način predviđen odredbama o dostavljanju zamolnica.

Uz zahtev za priznanje i izvršenje se obično prilažu:

overen prepis strane odluke ili poravnanja, kao i potvrdu da je strana odluka postala pravosnažna i izvršna, ako ovo ne proizilazi iz odluke;
uverenje da je stranka, koja nije učestvovala u postupku i protiv koje je doneta odluka, bila blagovremeno pozvana saglasno zakonu države donošenja odluke;
overen prevod zahteva i prethodno pomenutih isprava na jezik zamoljene države.

Uslovi priznanja i izvršenja

U većini bilateralnih ugovora propisani su sledeći uslovi pod kojima će se priznati i izvršiti strana odluka:

nepostojanje isključive nadležnosti suda države priznanja u toj stvari;
da je odluka pravosnažna i izvršna po zakonu strane ugovornice na čijoj je teritoriji doneta;
ako se priznanje ili izvršenje odluke ne protivi javnom poretku države priznanja;
ako su stranci ili njenom zastupniku, koja nije učestvovala u postupku i protiv koje je doneta odluka, bili na vreme uručeni poziv ili tužba sa prilozima na način predviđen zakonom države donošenja odluke, izuzev pozivanja preko oglasa;
ako po istoj stvari ne postoji pravosnažna odluka koju je ranije, između istih stranaka i po istom predmetu i osnovu, doneo nadležan sud države priznanja.

Neki bilateralni ugovori propisuju uslove koji moraju biti ispunjeni u slučaju da se radi na odluke izbranih sudova:

da je odluka zasnovana na pismenom sporazumu o nadležnosti izbranog suda, kao i da je odluku doneo ugovoreni izbrani sud u granicama svojih ovlašćenja predviđenih sporazumom;
da je sporazum o nadležnosti izbranog suda punovažan po zakonu države priznanja.

Postupak priznanja i izvršenja stranih odluka

Sud pred kojim je pokrenut postupak priznanja i izvršenja strane odluke ceni ispunjenost uslova predviđenih bilateralnim ugovorom. Ukoliko su uslovi ispunjeni doneće odluku o priznanju i izvršenju i sprovesti postupak izvršenja u skladu sa pozitivno pravnim propisima.

Takođe, većina ugovora propisuje da pravosnažne sudske odluke jedne strane ugovornice koje se tiču ličnog stanja njenih sopstvenih državljana priznaju se odnosno imaju pravno dejstvo na teritoriji druge strane ugovornice bez ikakvog postupka za preispitivanje.

Neki ugovori propisuju da svaka strana ugovornica u prethodno pomenutom slučaju može preispitati uslove priznanja i izvršenja ako se odluka odnosi na lični status sopstvenih državljana.

Multilateralne konvencije

Osim bilateralnih ugovora postoje i multilateralne konvencije kojima se reguliše postupak priznanja i izvršenja stranih odluka. Cilj ovih konvencija je da olakšaju i ubrzaju postupak priznanja i izvršenja stranih odluka i to u oblasti porodičnih odnosa odnosno materija vršenja roditeljskog prava i materija izdržavanja.

Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja

Prema odredbama člana 86. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl. list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82 – ispr., „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 – dr. zakon) strana sudska odluka izjednačuje se sa odlukom suda Republike Srbije i proizvodi pravno dejstvo u Republici Srbiji samo ako je prizna sud Republike Srbije.

Stranom sudskom odlukom smatra se i poravnanje zaključeno pred sudom (sudsko poravnanje), kao i odluka drugog organa koja je u državi u kojoj je donesena izjednačena sa sudskom odlukom, odnosno sudskim poravnanjem ako se njome regulišu statusni, porodični i imovinski, odnosno drugi materijalnopravni odnosi s međunarodnim elementom.

Potvrda pravosnažnosti

Strana sudska odluka priznaće se ako je podnosilac zahteva za priznanje uz tu odluku podneo i potvrdu nadležnog stranog suda, odnosno drugog organa o pravnosnažnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena.

Uslovi za priznanje strane sudske odluke

Prema odredbama Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl. list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82 – ispr., „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 – dr. zakon) nadležni sud će odbiti priznanje strane sudske odluke u sledećim slučajevima:

ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka donesena utvrdi da to lice nije moglo učestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku. Naročito će se smatrati da lice protiv koga je donesena strana sudska odluka nije moglo učestvovati u postupku zbog toga što mu poziv, tužba ili rešenje kojim je započet postupak nije bilo lično dostavljeno, odnosno što uopšte nije ni pokušano lično dostavljanje, osim ako se na bilo koji način upustilo u raspravljanje o glavnoj stvari u prvostepenom postupku.
ako u odnosnoj stvari postoji isključiva nadležnost suda ili drugog organa Republike Srbije. Isključiva nadležnost suda Republike Srbije nije smetnje za priznanje strane sudske odluke ako tuženi traži priznanje strane sudske odluke koja je donesena u bračnom sporu ili ako to traži tužilac, a tuženi se ne protivi.
ako je u istoj stvari sud ili drugi organ Republike Srbije doneo pravnosnažnu odluku ili ako je u Republici Srbiji priznata neka druga strana sudska odluka koja je donesena u istoj stvari. Sud će zastati sa priznanjem strane sudske odluke ako je pred sudom Republike Srbije u toku ranije pokrenuta parnica u istoj pravnoj stvari i među istim strankama, i to do pravnosnažnog okončanja te parnice.
ako je strana sudska odluka u suprotnosti sa Ustavom Repbulike Srbije utvrđenim osnovama društvenog uređenja.
ako ne postoji uzajamnost. Nepostojanje uzajamnosti nije smetnja za priznanje strane sudske odluke donesene u bračnom sporu i u sporu radi utvrđivanja i osporavanja očinstva ili materinstva, kao i ako priznanje ili izvršenje strane sudske odluke traži srpski džavljanin. Postojanje uzajamnosti u pogledu priznanja strane sudske odluke pretpostavlja se dok se suprotno ne dokaže, a u slučaju sumnje u postojanje te uzajamnosti, objašnjenje daje republikčki organ nadležan za poslove pravde.

Priznanje stranih sudskih odluka o lično stanju ( statusu)

Ako je pri odlučivanju o ličnom stanju (statusu) srpskog državljanina trebalo po Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl. list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82 – ispr., „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 – dr. zakon) primeniti pravo Republike Srbije, strana sudska odluka priznaće se i kad je primenjeno strano pravo ako ta odluka bitno ne odstupa od prava Republike Srbije koje se primenjuje na takav odnos.

Odluke stranih sudova koje se odnose na lično stanje (status) državljanina države čija je odluka u pitanju priznaju se u Republici Srbiji bez preispitivanja od strane suda da li postoji isključiva nadležnost suda Repbulike Srbije, da li postoji uzajamnost, kao i da li je strana sudska odluke u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije utvrđenim osnovama društvenog uređenja.

Ako nadležni organ Republike Srbije smatra da se strana sudska odluka odnosi na lično stanje (status) srpskog državljanina, takva odluka, da bi bila priznata, podleže preispitivanju postojanaj svih uslova za priznanje strane sudske odluke koji su propisani Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl. list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82 – ispr., „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 – dr. zakon).

Ako se strana sudska odluka odnosi na lično stanje (status) stranaca koji nisu državljani države koja je donela tu odluku, odluka će se priznati samo ako ispunjava uslove za priznanje u državi čiji su državljani odnosna lica.

Izvršenje stranih sudskih odluka

Na izvršenje strane sudske odluke primenjuju se odredbe čl. 87. do 92. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl. list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82 – ispr., „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 – dr. zakon), koje regulišu uslove za priznanje strane sudske odluke u Republici Srbiji.

Podnosilac zahteva za izvršenje strane sudske odluke, pored potvrde pravosnažnosti, treba da podnese i potvrdu o izvršnosti te odluke po pravu države u kojoj je donesena.

Postupak priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka

Stvarna nadležnost sudova za vođenje postupka priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka utvrđuje se u skladu sa odredbama Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 10/2023). Za priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka mesno je nadležan sud na čijem području treba sprovesti postupak priznanja, odnosno izvršenja.

U postupku priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka sud se ograničava na to da ispita da li postoje uslovi iz čl. 86. do 100. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl. list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82 – ispr., „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/2006 – dr. zakon), a ako smatra za potrebno, može tražiti objašnjenje kako od suda koji je doneo odluku tako i od stranaka.

Protiv rešenja o priznanju, odnosno izvršenju odluke stranke mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, a o žalbi odlučuje drugostepeni sud.

Priznanje odluke stranog suda u stvarima koje se odnose na lično stanje (status) ovlašćen je da traži svako ko za to ima pravni interes.

Ako o priznanju strane odluke nije doneseno posebno rešenje, svaki sud može o priznanju te odluke rešavati u postupku kao o prethodnom pitanju, ali samo sa dejstvom za taj postupak.

Priznanje strane sudske odluke kao prethodno pitanje u izvršnom postupku

Članom 46. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 106/2015, 106/2016 – autentično tumačenje, 113/2017 – autentično tumačenje, 54/2019, 9/2020 – autentično tumačenje, 10/2023 – dr. zakon i 91/2025) propisano je da se strana izvršna isprava izvršava isto kao domaća, ako glasi na privatnopravno potraživanje i priznata je pred domaćim sudom.

Istim članom 46. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 106/2015, 106/2016 – autentično tumačenje, 113/2017 – autentično tumačenje, 54/2019, 9/2020 – autentično tumačenje, 10/2023 – dr. zakon i 91/2025) je propisano da izvršni poverilac može podneti predlog za izvršenje strane izvršne isprave koja nije priznata pred domaćim sudom. U tom slučaju sud koji je nadležan da donese rešenje o izvršenju odlučuje o priznanju strane izvršne isprave kao o prethodnom pitanju. Takvo rešenje o izvršenju može da se pobija žalbom i zbog toga što nisu bili ispunjeni zakonom određeni uslovi za priznanje strane izvršne isprave.

Iz prethodno navedenog proizilazi da se predlog za priznanje strane izvršne isprave može podneti samostalno ili sa predlogom za izvršenje.

Imajući u vidu da je na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave dozvoljena žalba koja nema suspenzivno dejstvo, a da je dozvoljena žalba na rešenje kojim se priznaje strana izvršna isprava, koja ima suspenzivno dejstvo, rešenje o izvršenju na osnovu strane izvršne isprave, kojim je kao o prethodnom pitanju rešeno i o priznanju strane izvršne isprave, se ne dostavlja javnom izvršitelju na sprovođenje izvršenja pre pravnosnažnosti navedenog rešenja.