Zakon o opštem upravnom postupku, koji počinje da se primenjuje počev od 01. juna 2017. godine, prvi put u pravni sistem Srbije uvodi definiciju upravnog ugovora.
Navedeni zakon uređuje osnovna pitanja vezana za sve upravne ugovore (zaključivanje, ugovorne strane, izmena zbog promenjenih okolnosti, raskid i pravne lekove – prigovor i žalba). Odredbama posebnih propisa se regulišu pojedini tipovi upravnih ugovora.
S obzirom da upravni ugovor odstupa od opšteg režima rešavanja u upravnim stvarima, kao i od klasičnog ugovornog prava, na upravne ugovore shodno se primenjuju ostale odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i supsidijarno odredbe Zakona o obligacionim odnosima.
Upravni ugovor – definicija
Prema odredbama člana 22. Zakona o opštem upravnom postupku upravni ugovor je dvostrano obavezan pisani akt koji, kad je to posebnim zakonom određeno, zaključuju organ i stranka i kojim se stvara, menja ili ukida pravni odnos u upravnoj stvari.
Sadržina upravnog ugovora ne sme biti protivna javnom interesu niti pravnom interesu trećih lica.
Iz navedene definicije proizilaze sledeće specifičnosti upravnog ugovora:
- Upravni ugovor se zaključuje između javnopravnog subjekta, s jedne, i privatnopravnog subjekta, s druge strane. Kauza tog ugovora je ostvarenje nekog javnog interesa i stvaranje određene javne koristi za građane i pravna lica.
- Upravni ugovor deluje prema svima (erga omnes), jer predstavlja sredstvo za postizanje određenog javnog interesa.
- Upravno-pravni karakter ove vrste ugovora se posebno ogleda u činjenici da se njime stvara, menja i ukida pravni odnos u upravnoj stvari. Upravna stvar je bitno obeležje ove vrste ugovora, što ovu vrstu ugovora približava upravnom aktu, ali ga pravna tehnika bitno razlikuje od upravnog akta.
Izmena upravnog ugovora zbog promenjenih okolnosti
Prema odredbama člana 23. Zakona o opštem upravnom postupku ako bi, zbog okolnosti nastalih posle zaključenja upravnog ugovora koje se nisu mogle predvideti u vreme zaključenja ugovora, ispunjenje obaveze za jednu ugovornu stranu postalo bitno otežano, ona može od druge ugovorne strane zahtevati da se ugovor izmeni i prilagodi nastalim okolnostima.
Organ rešenjem odbija zahtev stranke ako nisu ispunjeni uslovi za izmenu ugovora ili ako bi izmena ugovora izazvala štetu po javni interes koja bi bila veća od štete koju bi pretrpela stranka.
Protiv rešenja organa kojim je odbijen zahtev stranke za izmenu ugovora, stranka može izjaviti žalbu, ako je dopuštena, ili pokrenuti upravni spor.
Raskid Upravnog ugovora
Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku dato je pravo samo jednoj ugovornog strani – organu da jednostrano raskine upravni ugovor i to u sledećim slučajevima:
- ako izostane saglasnost stranke da se upravni ugovor izmeni zbog promenjenih okolnosti
- ako stranka ne ispunjava ugovorne obaveze
- ako je to neophodno da bi se otklonila teška i neposredna opasnost po život i zdravlje ljudi i javnu bezbednost, javni mir i javni poredak ili radi otklanjanja poremećaja u privredi, a to ne može uspešno da se otkloni drugim sredstvima kojima se manje dira u stečena prava.
Organ raskida upravni ugovor rešenjem u kome izričito navodi i jasno obrazlaže razloge za raskid.
Ako organ ne ispunjava ugovorne obaveze, stranka ne može da raskine upravni ugovor, ali može da izjavi prigovor.
Saznajte više:
Koncesija »
Ugovor o kontroli i upravljanju »