Kada su u pitanju specifične industrije, koje su orijentisane na međunarodno ili određeno strano tržište, kompanije se često odlučuju za angažovanje stranog državljanina na funkciju direktora.
Neka od najčešćih pitanja koja se postavljaju prilikom donošenja odluke o izboru direktora su: Da li mogu slobodno da odlučim da li će direktor biti domaći ili strani državljanin? Koje su prednosti i nedostaci ovog izbora? Generalno, srpsko zakonodavstvo ne pravi razliku između domaćih i stranih državljana u pogledu uslova za izbor na funkciju direktora, ali izbor stranog državljanina na funkciju direktora uslovljava ispunjavanje dodatnih i specifičnih zakonskih obaveza.
Angažovanje direktora koji je strani državljanin
Zakon o radu propisuje moguće oblike angažovanja direktora, dok je okvir njegovih ovlašćenja, prava i dužnosti regulisan Zakonom o privrednim društvima.
Prema odredbama Zakona o radu kompanija može, bez obzira na činjenicu da li je direktor domaći ili strani državljanin, sa direktorom da zasnuje radni odnos ili ga može angažovati van radnog odnosa, i za svaki od navedenih oblika angažovanja se sa direktorom zaključuje posebna vrsta ugovora. Direktor zasniva radni odnos sa kompanijom po osnovu ugovora o radu, a na osnovu ugovora koji uređuje međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca (takozvani menadžerski ugovor) direktor se angažuje van radnog odnosa.
Najznačajnija karakteristika menadžerskog ugovora je ta što ugovorne strane slobodno uređuju svoj odnos, bez bilo kakvih striktnih uslovljenosti i ograničenja. Dakle, menadžerski ugovor omogućava ugovornim stranama da se dogovore o načinu, mestu, vremenu i dinamici rada direktora, kao i da slobodno odrede naknadu za takav rad.
Sa druge strane, ukoliko direktor i društvo zaključe ugovor o radu, direktor će imati sva prava i obaveze kao i svi drugi zaposleni, te takav ugovor mora sadržati imperativne odredbe propisane Zakonom o radu.
Važno je naglasiti da direktor, bez obzira na činjenicu da li je direktor domaći ili strani državljanin, može da bude istovremeno i osnivač kompanije.
Dozvola za privremeni boravak i rad u Srbiji direktora koji je strani državljanin
Prema odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca stranac čiji boravak u Republici ne traje duže od 90 dana u periodu od 180 dana računajući od dana prvog ulaska, odnosno duže od propisanog perioda boravka u skladu međunarodnim ugovorom, ostvaruje pravo na rad u Republici Srbiji u navedenom periodu bez izdate jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji, i to stranac koji je vlasnik, osnivač, zastupnik ili član pravnog lica koji je registrovan u Republici Srbiji, a koji nije u radnom odnosu u tom pravnom licu.
U skladu sa navedenim odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca obavezu pribavljanja jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji imaju:
- direktor koji je zasnovao radni odnos sa kompanijom i koji je zaključio ugovor o radu sa kompanijom, kao i
- direktor, koji je angažovan po osnovu menadžerskog ugovora ali boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana u periodu od 180 dana računajući od dana prvog ulaska, odnosno duže od propisanog perioda boravka u skladu međunarodnim ugovorom.
Više detalja o postupku pribavljanja jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji možete pročitati u tekstu, koji je objavljen na mom blogu Postupak izdavanja jedinstvene dozvole za privremeni boravak i rad stranca u Republici Srbiji.
Takođe, važno je znati da se jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji odnosi se na onaj rad zbog kog je jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji tražena, i to čak na rad kod konkretnog poslodavca.
Ukoliko strani državljanin za koga je pribavljena jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji želi da bude angažovan u drugoj kompaniji ili u istoj kompaniji, ali na drogom radnom mestu, neophodno je pribaviti novu jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad u Republici Srbiji.
Naknade za rad direktora koji je van radnog odnosa
Imajući u vidu to da zaključenjem menadžerskog ugovora direktor ne stupa u radni odnos, on za svoj rad ne prima zaradu. Međutim, angažovani direktor, koji nije zasnovao radni odnos sa kompanijom, ima pravo na odgovarajuću naknadu za svoj rad i ovog prava ne može da se odrekne.
Bez obzira na činjenicu što naknada za rad ne predstavlja zaradu, isplata naknade za rad direktoru koji nije zasnovao radni odnos, sa sobom donosi i:
- Obavezu plaćanja poreza na dohodak građana,
- Obavezu plaćanja doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje, kao i
- Obavezu plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje lica, ukoliko ono već nije osigurano po nekom drugom osnovu.
U osnovicu za porez i obavezno socijalno osiguranje koja se plaća za direktora koji je angažovan po osnovu menadžerskog ugovora, pored naknade koja mu se direktno isplaćuje, uračunavaju se i sve naknade, troškovi i finansijske beneficije koje direktor ostvaruje. Sa druge strane, ukoliko je direktor angažovan po osnovu ugovora o radu, osnovica za plaćanje poreza i doprinosa je isplaćena odnosno ostvarena zarada.
Da li je direktor, koji je strani državljanin, poreski rezident Republike Srbije?
Prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi.
Rezident Republike, u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, jeste fizičko lice koje:
- na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili
- na teritoriji Republike Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.
Kada govorimo stranim državljanima, treba uzeti u obzir činjenicu da, iako se prema pravilima o kretanju i boravku na teritoriji Republike Srbije neka lica ne smatraju rezidentima, za utvrđivanje statusa rezidenta u smislu obaveze plaćanja poreza relevantan je Zakon o prezu na dohodak građana.
Takođe, važno je znati da su poreski rezidenti obveznici poreza na dohodak građana kako na prihod ostvaren u Republici Srbiji, tako i na prihod ostvaren u inostranstvu. Međutim u slučaju postojanja sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Republike Srbije i druge relevantne države, jedna od dve države će na račun druge uvek imati primat u pravu na oporezivanje.
Poreske obaveze nerezidenta
Prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana, svako lice koje ostvari prihod na teritoriji Republike Srbije je obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana, kojim se oporezuje dohodak fizičkih lica i to:
- rezidenata – dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi, kao i
- nerezidenata – dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije.
U svakom slučaju, bez obzira na to da li je direktor poreski rezident ili ne, prihod direktora, koji je strani državljanin, koji je u skladu sa navedenim pravilima Zakona o porezu na dohodak građana predmet oporezivanja u Republici Srbiji, uračunava se u ukupan godišnji prihod koji može biti predmet godišnjeg poreza na dohodak građana, u slučaju da ukupan iznos tog prihoda prevazilazi zakonski limit.
Saznajte više:
Pravni aspekti ugovora članova privrednog društva »
Oblici radnog angažovanja u Republici Srbiji »
Inspekcija rada – nadležnost i inspekcijski nadzor »
