Metodologija utvrđivanja visine nastale štete odnosno procena štete je izuzetno značajna zbog objektivne i pravične naknade štete.
Procena štete na motornom vozilu se realizuje u nekoliko faza, i to:
I faza – utvrđivanje vrednosti motornog vozila na dan nastanka štete
II faza – utvrđivanje vrednosti spašenih delova (ostataka) vozila
III faza – utvrđivanje stepena i vrednosti oštećenja na vozilu
IV faza – obračun ukupne štete. Nastavite sa čitanjem Procena štete na motornom vozilu
Naruženost predstavlja trajnu izmenu spoljašnjeg izgleda nekog lica koja se manifestuje u gubitku nekog ekstremiteta, naruženju estetskog izgleda, naruženju nekog dela tela ili narušenju neke telesne funkcije.
Osnov za naknadu nematerijalne štete je duševni bol zbog naruženosti, a ne samo postojanje naruženosti bez duševnog bola.
Da li postoji nematerijalna šteta u vidu duševnih bolova zbog naruženosti (član 200. stav 1. Zakon o obligacionim odnosima) ocenjuje se prema objektivnim i subjektivnim merilima. Nastavite sa čitanjem Naknada štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti
Umanjenje životnih aktivnosti, kao posebni osnov za naknadu štete zbog duševnih bolova, obuhvata sva ograničenja u životnim aktivnostima oštećenog koje je ostvarivao ili bi ih po redovnom toku stvari u budućnosti izvesno ostvarivao.
Pod ograničenjem se podrazumeva i vršenje aktivnosti uz povećane napore ili pod posebnim uslovima.
Ovaj vid štete je po pravilu trajnog karaktera, ali novčana naknada se može dosuditi i kad je umanjenje životnih aktivnosti privremeno, ako je jačeg intenziteta i dužeg trajanja ili ako to posebne okolnosti opravdavaju Nastavite sa čitanjem Naknada štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životnih aktivnosti
