Nevažnost ugovora

Svi ugovori da bi se smatrali zakonitim i proizvodili pravna dejstva moraju da ispune određene uslove:

  1. izjava volje mora biti data od strane lica koje ima potrebnu poslovnu sposobnost, ozbiljna – učinjena u cilju da proizvede pravno dejstvo, a ne u nekom drugom cilju, slobodna (da ne postoji neka od mana volje) – zabluda, prevara i/ili pretnja, u potrebnoj formi, da su željena pravna dejstva u skladu sa pravom i moralom
  2. da osnov ugovora postoji
  3. da uslov bude dopušten i moguć.

Sankcija za neispunjenje ovih uslova je nevažnost ugovora, koja može biti različita, zavisno od vrste nedostatka.

Za najteže nedostatke, sankcija je ništavost ugovora (apsolutna ništavost), dok za one koji imaju niži stepen povrede to je poništenje – rušljivost (relativna ništavost). Postoji i treća sankcija prema ugovorima, koju je prepoznala pravna nauka, a koje čine nepostojeći ugovori. Nastavite sa čitanjem Nevažnost ugovora

Zahtev za pravično zadovoljenje kao sredstvo zaštite prava na suđenje u razumnom roku

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (’’Sl. Glasnik RS’’, br. 40/2015) uređuje se zaštita prava na suđenje u razumnom roku.

Svrha Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (’’Sl. Glasnik RS’’, br. 40/2015) jeste da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time predupredi nastajanje povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Sudska zaštita prava na suđenje u razumnom roku uključuje i istragu koju u krivičnom postupku sprovodi javni tužilac.

Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka). Nastavite sa čitanjem Zahtev za pravično zadovoljenje kao sredstvo zaštite prava na suđenje u razumnom roku