Pojam udela u Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021 – dalje: Zakon o privrednim društvima) negativno je određen, odnosno odredbom člana 150. Zakona propisano je da udeli nisu hartije od vrednosti, te da se udeli ne mogu sticati, niti se njima može raspolagati upućivanjem javne ponude u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.
Prema odredbama člana 157. stav 1. Zakona o privrednim društvima, sopstvenim udelom društva u smislu Zakona o privrednim društvima smatra se udeo ili deo udela koji društvo stekne od svog člana.
Društvo sa ograničenom odgovornošću ne može steći sopstveni udeo prilikom svog osnivanja, već naknadno od svog člana, kao posledicu određenih pravnih situacija, koje su određena vrsta izuzetka.
Društvo može sticati sopstvene udele isključivo na osnovu odluke skupštine društva i odlučivanje o sticanju sopstvenog udela se ne može osnivačkim aktom preneti u nadležnost drugog organa društva (direktor ili nadzorni odbor u sistemu dvodomnog upravljanja).
Društvo može sticati sopstveni udeo na osnovu odluke skupštine samo ako je udeo koji stiče u celosti uplaćen u sledećim slučajevima:
- besteretnim pravnim poslom i
- po osnovu otkupa udela ili dela udela od člana društva
Društvo može sticati sopstveni udeo na osnovu odluke skupštine ako udeo koji stiče nije u celosti uplaćen (upisani udeo) u sledećim slučajevima:
- po osnovu isključenja člana društva
- po osnovu prinudnog otkupa udela preminulog člana, ako je to pravo društva predviđeno osnivačkim aktom
- po osnovu statusne promene, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.
Kada se govori o udelu koji nije u celosti uplaćen, treba dakle obratiti pažnju na to da zakonodavac ima u vidu udeo koji je delimično uplaćen, odnosno da se ne može steći udeo koji je upisan, a neuplaćen u celosti.
Ograničenja prilikom sticanja sopstvenog udela
Zakon o privrednim društvima odredbama člana 157. propisuje sledeća ograničenja sticanja sopstvenog udela:
- Nemogućnost da društvo stiče udeo koji nije u celosti uplaćen osim u slučajevima sticanja udela koji nisu u celosti uplaćeni, a koji su Zakonom o privrednim društvima propisani kao izuzetak;
- Isplata naknade po osnovu sticanja sopstvenog udela u slučaju otkupa udela ili dela udela od člana društva društvo može vršiti samo iz rezervi koje se mogu koristiti za te namene;
- Društvo ne može sticati sopstveni udeo tako da ostane bez članova društva;
- Jednočlano društvo ne može sticati sopstveni udeo;
- Sticanje udela društva od strane njegovog kontrolisanog društva smatraće se sticanjem sopstvenog udela u smislu Zakona o privrednim društvima.
Pravni posao kojim društvo stiče sopstveni udeo suprotno odredbama člana 157. Zakona o privrednim društvima je ništav.
Prava društva po osnovu sopstvenog udela
Društvo po osnovu sopstvenih udela nema pravo glasa niti se ti udeli računaju u kvorum skupštine.
Sopstveni udeo ne daje pravo na učešće u dobiti i ne može biti predmet zaloge.
Odredbama člana 308. Zakona o privrednim društvima, kojI se inače odnosi na povećanje osnovnog kapitala društva kod akcionarskih društava, ali koja se ima shodno primeniti i na društva sa ograničenom odgovornošću (po osnovu odredbe člana 149. Zakona o privrednim društvima koja propisuje shodnu primenu odredaba o povećanju osnovnog kapitala akcionarskih društava na povećanje osnovnog kapitala društva sa ograničenom odgovornošću) propisan je jedan izuzetak.
Prema odredbama člana 308. stav 1. i 3. Zakona o privrednim društvima pravo na akcije po osnovu povećanja osnovnog kapitala društva iz neto imovine društva imaju akcionari društva na dan donošenja te odluke i navedeno pravo pripada i društvu po osnovu sopstvenih akcija društva. Odredbom člana 308. stav 4. izričito je propisana ništavost odluke skupštine koja nije u skladu sa navedenim.
Dakle, društvo će steći nove akcije, odnosno povećaće se sopstveni udeo društva sa ograničenom odgovornošću, srazmerno njegovom učešću u osnovnom kapitalu, odnosno održaće se ta srazmera.
Raspolaganje sopstvenim udelom
Društvo može sopstveni udeo:
- raspodeliti članovima društva srazmerno učešću njihovih udela u osnovnom kapitalu društva, u skladu sa odlukom skupštine; Odluka o raspolaganju sopstvenim udelom obavezno sadrži i rok za uplatu neuplaćenog, odnosno unos neunetog uloga.
- preneti članu društva ili trećem licu uz naknadu, u kom slučaju svaki član društva ima pravo preče kupovine srazmerno visini svog udela u društvu.
Ako društvo ne raspolaže sopstvenim udelom na način da raspodeli članovima društva srazmerno učešću njihovih udela u osnovnom kapitalu društva, u skladu sa odlukom skupštine, u roku od tri godine od dana sticanja, dužno je da sopstveni udeo poništi i sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.
Odluku o raspolaganju sopstvenim udelom skupština donosi običnom većinom glasova svih članova društva, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno.
Izuzetno, sopstveni udeo se može raspodeliti članovima društva nesrazmerno učešću njihovih udela u osnovnom kapitalu društva samo na osnovu jednoglasne odluke skupštine, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno.
Sticanja sopstvenog udela po osnovu isključenja člana društva (na osnovu odluke skupštine i na osnovu odluke suda)
Isključenje člana odlukom skupštine
Ako član društva propusti da svoju obavezu izvrši i u naknadnom roku, skupština društva može doneti odluku o isključenju tog člana iz društva dvotrećinskom većinom glasova preostalih članova društva, osim ako je osnivačkim aktom određena druga većina. Odluka skupštine o isključenju člana društva predstavlja osnov za brisanje isključenog člana iz registra privrednih subjekata.
Odluka o isključenju člana društva može se doneti samo u odnosu na sve članove društva koji nisu izvršili svoju obavezu da uplate odnosno unesu u društvo određeni ulog ni u naknadno ostavljenom roku koji ne može biti kraći od 30 dana od dana slanja pismenog poziva.
Isključenjem člana društva udeo tog člana društva postaje sopstveni udeo društva, a isključeni član nema pravo na naknadu za svoj udeo.
Isključeni član ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvrši dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca društva.
Društvo zadržava pravo da tužbom nadležnom sudu od isključenog člana društva zahteva i naknadu štete.
Isključenje člana odlukom suda
Društvo može tužbom koju podnosi nadležnom sudu zahtevati isključenje člana društva, iz razloga određenih osnivačkim aktom ili iz drugih opravdanih razloga, a naročito ako član društva:
- namerno ili grubom nepažnjom prouzrokuje štetu društvu
- ne izvršava posebne dužnosti prema društvu propisane Zakonom o privrednim društvima ili osnivačkim aktom
- svojim radnjama ili propuštanjem, protivno osnivačkom aktu, zakonu ili dobrim poslovnim običajima, sprečava ili u značajnoj meri otežava poslovanje društva.
Odluku o podnošenju tužbe donosi skupština društva u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Tužba za isključenje člana društva može se podneti u roku od šest meseci od dana saznanja za razlog za isključenje, a najkasnije u roku od pet godina od nastanka razloga za isključenje.
Isključenjem člana društva udeo tog člana društva postaje sopstveni udeo društva.
Isključeni član ostaje u obavezi da uplati odnosno unese upisani ulog i izvrši dodatne uplate na koje je bio obavezan, ako je to neophodno za namirenje poverilaca društva.
Naknada za udeo u slučaju isključenja odlukom suda
U roku od 180 dana od dana pravnosnažnosti presude o isključenju člana društva isključeni član društva može tužbom nadležnom sudu protiv društva tražiti naknadu vrednosti svog udela.
Ako društvo ne isplati dosuđenu naknadu članu društva koji je isključen u roku određenom presudom, član društva koji je isključen može tražiti prinudno izvršenje samo prodajom sopstvenog udela koji je društvo od njega steklo.
Ako sredstva ostvarena prodajom sopstvenog udela u izvršnom postupku nisu dovoljna za namirenje potraživanja člana društva koji je isključen u pogledu dosuđene naknade, preostali deo tog potraživanja se gasi.
Društvo ima pravo da od isključenog člana potražuje naknadu štete.
Sticanje sopstvenog udela po osnovu prinudnog otkupa udela preminulog člana društva
Prenos udela putem nasleđa
U slučaju smrti člana društva naslednici tog člana stiču njegov udeo u skladu sa zakonom kojim se uređuje nasleđivanje.
Na zahtev društva ili jednog od naslednika preminulog člana društva, sud nadležan za sprovođenje ostavinskog postupka iza preminulog člana društva može postaviti privremenog staraoca zaostavštine koji će u ime i za račun naslednika preminulog člana društva vršiti članska prava u društvu.
Prinudni otkup udela od naslednika
Osnivačkim aktom može se predvideti pravo društva ili jednog ili više članova društva da u roku od šest meseci od smrti člana društva, a najkasnije u roku od tri meseca od dana registracije naslednika preminulog člana društva kao članova društva u skladu sa zakonom o registraciji, donesu odluku o prinudnom otkupu udela od njegovih naslednika.
Ako je pravo na prinudni otkup utvrđeno u korist društva, odluku o prinudnom otkupu udela od naslednika preminulog člana društva donosi skupština običnom većinom glasova svih članova društva, pri čemu se za potrebe računanja kvoruma ne uračunava udeo preminulog člana, osim ako je osnivačkim aktom određena veća većina.
Ako je pravo na prinudni otkup utvrđeno u korist jednog ili više članova, taj član odnosno članovi u obavezi su da društvo u roku od šest meseci od smrti člana društva, a najkasnije u roku od tri meseca od dana registracije naslednika preminulog člana društva kao članova društva u skladu sa zakonom o registraciji obaveste pisanim putem o vršenju tog prava.
Direktor je dužan da odluku o prinudnom otkupu udela od naslednika preminulog člana društva u korist društva odnosno pismeno obaveštenje jednog ili više članova odmah dostavi registru privrednih subjekata radi zabeležbe vršenja prava na prinudni otkup u tom registru.
Od dana upisa zabeležbe pa do dana isplate naknade za udeo naslednici preminulog člana ne mogu vršiti pravo glasa u skupštini.
Naknada za prinudni otkup udela
Ako je osnivačkim aktom predviđen prinudni otkup udela naslednika preminulog člana društva, tim aktom mora se propisati i način utvrđenja naknade za otkup udela, kao i rok za njenu isplatu, a u suprotnom smatraće se da ovo pravo ne postoji.
Ako društvo ili član odnosno članovi društva odluče da vrše pravo na prinudni otkup udela, naslednici preminulog člana društva imaju pravo na isplatu naknade utvrđene u skladu sa osnivačkim aktom, u roku utvrđenom tim aktom.
Društvo ne može doneti odluku o prinudnom otkupu udela od naslednika preminulog člana društva ako bi isplata naknade u skladu sa tom odlukom bila u suprotnosti sa odredbama Zakona o privrednim društvima o ograničenjima plaćanja.
Ako osnivačkim aktom ili odlukom o prinudnom otkupu udela od naslednika preminulog člana društva nije drugačije određeno, rok za isplatu naknade za otkup udela preminulog člana društva počinje da teče od dana dostavljanja društvu pravnosnažnog ostavinskog rešenja kojim su oglašeni naslednici preminulog člana u pogledu njegovog udela.
Saznajte više:
Isključenje člana privrednog društva »
Udeli u društvu sa ograničenom odgovornošću prema Zakonu o privrednim društvima – osnovna pravila »
Finansiranje privrednog društva od strane osnivača putem zajma »