Slobodna zona je deo teritorije Republike Srbije koji je posebno ograđen i označen, na kome se obavljaju delatnosti pod uslovima utvrđenim Zakonom o slobodnim zonama („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006).
Slobodna zona – uređenje i upravljanje
Upravljanje slobodnom zonom
Slobodnom zonom upravlja privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom registrovano za upravljanje slobodnom zonom.
Slobodnom zonom može upravljati samo jedno privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom.
Privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom utvrđuje organizacione i tehničke uslove za obavljanje delatnosti u slobodnoj zoni posebnim aktom. Aktom se uređuje radno vreme slobodne zone, kretanje lica i robe u slobodnoj zoni, obaveze privrednog društva za upravljanje slobodnom zonom u vezi osiguranja prostornih, tehničkih i organizacijskih uslova korišćenja slobodne zone, mere zaštite na radu u zoni i mere zaštite životne sredine, prava i obaveze korisnika slobodne zone u odnosu na osnivača slobodne zone i sl.
Privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom je dužno da navedeni akt dostavi na saglasnost Upravi za slobodne zone, kao i da zaključuje ugovore sa korisnicima slobodne zone o međusobnim pravima i obavezama, koji sadrže elemente iz navedenog akta.
Privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom je dužno da u roku od 90 dana po isteku kalendarske godine dostavi Upravi za slobodne zone izveštaj o poslovanju u slobodnoj zoni.
Izveštaj o poslovanju u slobodnoj zoni sadrži sledeće podatke:
- prihod privrednog društva za upravljanje slobodnom zonom
- broj korisnika i delatnost koju obavljaju
- ukupnu vrednost proizvedene robe i pruženih usluga u slobodnoj zoni
- ukupan obim uvoza i izvoza u slobodnoj zoni
- iznos uloga stranog kapitala
- broj lica zaposlenih kod privrednog društva za upravljanje slobodnom zonom i broj lica zaposlenih kod korisnika.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje oblik i sadržinu izveštaja o poslovanju u slobodnoj zoni i podnosi Vladi jednom godišnje izveštaj o poslovanju u svim slobodnim zonama u Srbiji, sa predlogom mera.
Ako oceni da se poslovanjem u zoni ne postižu ciljevi predviđeni elaboratom o postojanju ekonomske opravdanosti za određivanje područja slobodne zone, ako privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom učini prekršaj iz člana 34. Zakona o slobodnim zonama, kao i ako se utvrdi da privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom nije preduzelo mere za raskid ugovora sa korisnikom slobodne zone koji se ne pridržava uslova poslovanja u slobodnoj zoni, ili koji je učinio prekršaj iz člana 35. Zakona o slobodnim zonama, ili neki od prekršaja predviđenih zakonom koji uređuje carinski sistem i carinski postupak, ministarstvo nadležno za poslove finansija može predložiti Vladi da ukine saglasnost za određivanje područja slobodne zone.
Korisnici slobodne zone
Korisnici slobodne zone mogu biti osnivač slobodne zone, privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom, kao i druga domaća i strana pravna i fizička lica.
Korisnici obavljaju privrednu delatnost u slobodnoj zoni u skladu sa propisima, a na osnovu ugovora kojim su regulisana međusobna prava i obaveze sa privrednim društvom za upravljanje slobodnom zonom.
Korisnici su dužni:
- da vode knjigovodstvo za poslovanje u slobodnoj zoni ili odvojeno knjigovodstvo za deo svoga poslovanja koje obavljaju u slobodnoj zoni
- da na zahtev Uprave za slobodne zone dostavljaju toj upravi podatke o svom poslovanju.
Uređenje slobodne zone
Slobodna zona mora biti ograđena, vidljivo obeležena i označena kao slobodna zona, na ulazima i izlazima iz slobodne zone, kao i s rečne strane.
Slobodna zona se može sastojati iz više delova pod uslovom da oni čine funkcionalnu celinu.
Slobodna zona ili njen deo, ako se slobodna zona sastoji od više delova, mora biti ograđena, obeležena i uređena tako da se promet robe i lica u slobodnu zonu ili iz nje može odvijati samo kroz određene izlaze ili ulaze slobodne zone. Ograda, ulazi i izlazi moraju biti odgovarajuće uređeni, osigurani i noću osvetljeni.
Privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom mora obezbediti prostorije za rad carinske službe. Na robu koja se unosi i iznosi iz slobodne zone, kao i na robu smeštenu u slobodnoj zoni, primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole u skladu sa odredbama zakona koji uređuje carinski sistem i carinski postupak.
Početak rada slobodne zone
Ispunjenost uslova za početak rada slobodne zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika nadležnih organa. Komisija utvrđuje da li su ispunjeni prostorni i energetski uslovi, uslovi zaštite životne okoline i drugi tehnički uslovi za rad zone, uslovi za rad carinske službe, kao i uslovi u pogledu sprovođenja mera carinskog nadzora.
Ministar nadležan za poslove finansija u roku od 30 dana od dana dobijanja predloga komisije donosi rešenje. Na postupak donošenja rešenja primenjuje se Zakon koji uređuje opšti upravni postupak.
Dan donošenja rešenja smatra se danom početka rada slobodne zone.
Slobodna zona i poslovanje
Obavljanje delatnosti u slobodnoj zoni
Korisnik može, u skladu sa Zakonom o slobodnim zonama i ugovorom sa privrednim društvom za upravljanje slobodnom zonom, u slobodnoj zoni obavljati proizvodnju i pružati usluge, u skladu sa propisima. Obavljanjem delatnosti i pružanjem usluga u slobodnoj zoni ne sme se ugrožavati životna sredina, zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje.
Spoljnotrgovinsko poslovanje u slobodnoj zoni vrši se slobodno, u skladu sa ugovorom. Izvoz robe i usluga iz zone i uvoz robe i usluga u zonu su slobodni i ne podležu kvantitativnim ograničenjima, niti se na taj uvoz i izvoz primenjuju mere komercijalne politike.
U slobodnu zonu se ne može uvoziti, niti se iz slobodne zone može izvoziti roba čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen.
Roba koja se unosi i iznosi iz slobodne zone, kao i roba smeštena u slobodnoj zoni, ima tretman carinske robe.
Iznošenje, odnosno unošenje robe korisnik prijavljuje nadležnoj carinarnici.
Korisnik može privremeno izneti robu iz slobodne zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno uneti robu u slobodnu zonu sa drugog dela teritorije Srbije:
- radi stavljanja u postupak aktivnog, odnosno pasivnog oplemenjivanja
- radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentiranja.
Nadležan carinski organ odobrava carinski dozvoljeno postupanje sa robom koja se privremeno iznosi iz slobodne zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno unosi u slobodnu zonu sa drugog dela teritorije Srbije u skladu sa zakonom koji uređuje carinski sistem i carinski postupak.
Uverenje da je roba proizvedena u slobodnoj zoni izdaje carinski organ koji vrši nadzor u toj slobodnoj zoni, pod propisanim uslovima.
Na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u slobodnoj zoni ne plaća se carina i druge uvozne dažbine.
Roba koja se iz slobodne zone stavlja u promet na teritoriju Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. Lice koje robu iz slobodne zone stavlja u promet na teritoriju Srbije dužno je da tu robu prijavi carinarnici, radi sprovođenja odgovarajućeg carinskog postupka.
Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu koja se iz slobodne zone stavlja u promet na teritoriju Srbije, nastaje na dan kada je roba prešla iz zone na teritoriju Srbije. Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu koja se iz slobodne zone stavlja u promet na teritoriju Srbije utvrđuje se prema stanju robe i po propisima koji važe na dan prihvatanja carinske deklaracije.
Carinska vrednost robe koja se iz slobodne zone stavlja u promet na teritoriju Srbije, kao i iznos carinskog duga utvrđuje se u skladu sa odredbama zakona koji uređuje carinski sistem i carinski postupak.
Korisnik je dužan da omogući sprovođenje mera carinskog nadzora i kontrole i vodi propisanu evidenciju o robi koja se uvozi, odnosno unosi u slobodnu zonu, izvozi, odnosno iznosi iz slobodne zone i koristi u slobodnoj zoni.
Plaćanje, naplaćivanje, prenos, kupovina i prodaja u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima u slobodnoj zoni vrši se u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.
Osnivanje i poslovanje banaka u slobodnoj zoni vrši se u skladu sa propisima o bankama.
Obavljanje delatnosti osiguranja u slobodnoj zoni vrši se u skladu sa propisima o osiguranju.
Radni odnosi između zaposlenih i poslodavaca (korisnika) u slobodnoj zoni uređuju se ugovorom o radu, u skladu sa propisima koji uređuju rad i radne odnose.
Na unos dobara u slobodnu zonu i pružanje usluga u slobodnoj zoni primenjuju se odredbe zakona koji uređuje porez na dodatu vrednost.
Korisnik, odnosno privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom, može imati poreske olakšice u skladu sa propisima koji uređuju porez na dobit preduzeća, poreze na imovinu i porez na dohodak građana.
Saznajte više:
Ugovor o trgovinskom zastupanju »