Odredbama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, 68/2015, 113/2017, 91/2019, 44/2021, 44/2021 – dr. zakon, 130/2021, 129/2021 – dr. zakon i 138/2022) uređuju se:
- rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, između privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku i
- evidentiranje elektronskih faktura i drugih zahteva za isplatu u elektronskom obliku u centralnom registru faktura, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, na osnovu podataka dobijenih iz sistema elektronskih faktura.
U Centralnom registru faktura koji uspostavlja i vodi Ministarstvo finansija – Uprava za trezor, evidentiraju se isključivo elektronske fakture izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova, a obavezno od 1. maja 2022. godine, na osnovu podataka dobijenih iz sistema elektronskih faktura.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način i postupak evidentiranja elektronskih faktura u centralnom registru faktura, kao i način vođenja i sadržaj centralnog registra faktura.
Odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, 68/2015, 113/2017, 91/2019, 44/2021, 44/2021 – dr. zakon, 130/2021, 129/2021 – dr. zakon i 138/2022) ne primenjuju se na privredne subjekte nad kojima je otvoren postupak stečaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, a u komercijalnim transakcijama u kojima su ovi privredni subjekti dužnici.
Na sva pitanja koja nisu posebno uređena Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012, 68/2015, 113/2017, 91/2019, 44/2021, 44/2021 – dr. zakon, 130/2021, 129/2021 – dr. zakon i 138/2022), shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata
Ugovorom između privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana. Ako ugovorom između privrednih subjekata nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza ili ukoliko ne postoji pisani ugovor, ili ukoliko je ugovoren duži rok od 60 dana, dužnik je dužan da bez prethodne opomene izmiri novčanu obavezu u roku od najkasnije 60 dana.
Izuzetno ugovorom između privrednih subjekata može se predvideti duži rok od 60 dana:
- ukoliko ugovorene obaveze zahtevaju isplatu u ratama za isporučenu robu, odnosno pružene usluge, ali taj rok ne može da bude duži od 90 dana
- uz obavezu da dužnik, odnosno primalac isporučenih dobara, odnosno pruženih usluga, obezbedi plaćanje u ugovorenom roku predajom poveriocu bankarske garancije koja sadrži klauzule: „neopoziva“, „bezuslovna“, „naplativa na prvi poziv bez prigovora“ ili avalirane menice od strane banke kao oblik obezbeđenja za naplatu duga i
- u slučajevima nabavke repromaterijala za obavljanje osnovne delatnosti, i to za semenski i sadni materijal, zaštitna sredstva i đubrivo i to ugovorom između registrovanog poljoprivrednog gazdinstva ili zemljoradničke zadruge i drugog privrednog subjekta, kada je dužnik registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili zemljoradnička zadruga.
Rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između subjekata javnog sektora i subjekata javnog sektora i privrednih subjekata
Ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik. Izuzetno ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt. Ako ugovorom nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza, privredni subjekt kao dužnik je dužan, bez prethodne opomene, da izmiri novčanu obavezu u roku do 60 dana.
Računanje rokova za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama
Rok za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama počinje da teče prvog narednog dana:
- od dana kada je dužnik primio fakturu, odnosno drugi zahtev za plaćanje od poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili
- od dana kada je poverilac ispunio svoju obavezu, ukoliko nije moguće utvrditi dan prijema fakture ili drugog odgovarajućeg zahteva za isplatu, ili ako je dužnik primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre nego što je poverilac ispunio svoju ugovorenu obavezu; ili
- od dana isteka roka za pregled predmeta obaveze, ako je ugovorom ili zakonom predviđen određeni rok za takav pregled, a dužnik je primio fakturu ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu pre isteka tog roka, u skladu sa ugovorom; rok za pregled predmeta obaveza ne može biti duži od 30 dana od dana prijema robe ili izvršene usluge, izuzev ako je u izuzetno opravdanim slučajevima ugovoren duži rok; ili
- od dana izdavanja elektronske fakture preko sistema elektronskih faktura, kada se smatra da je dužnik primio elektronsku fakturu, od strane poverioca koji je ispunio svoju ugovorenu obavezu. Ako je dostava elektronske fakture izvršena na dan u kome subjekt javnog sektora ne radi, elektronska faktura se smatra dostavljenom prvog narednog radnog dana.
Saznajte više:
Naplata potraživanja »
Ugovor o faktoringu »