Sudski likvidacioni razlozi obuhvataju sve one razloge čije postojanje utvrđuje sud, nakon sprovedenog kaznenog ili parničnog postupka.
U okviru kaznenog postupka privrednom društvu se može izreći mera bezbednosti ili zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti. Nakon njenog izricanja, privredno društvo mora ili promeniti delatnost ili pokrenuti postupak dobrovoljne likvidacije. U slučaju da društvo to ne učini, pokreće se postupak prinudne likvidacije.
Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela je predviđena i mogućnost izricanja kazne prestanka privrednog društva. Nakon dostavljanja odluke, društvo mora u roku od 30 dana da pokrene postupak dobrovoljne likvidacije, a u suprotnom Agencija za privredne registre Republike Srbije pokreće postupak prinudne likvidacije.
Postoje tri likvidaciona razloga koji se vezuju za odluku suda u parničnom postupku, kojom je:
- utvrđena ništavost osnivačkog akta,
- utvrđena ništavost registracije osnivanja i
- naložen prestanak društva u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.
Prva dva postupka se pokreću podnošenjem tužbe za utvrđenje, gde se od suda traži da utvrdi ništavost osnivačkog akta ili registracije osnivanja. U slučaju da sud usvoji tužbeni zahtev, tj. poništi osnivački akt ili registraciju osnivanja, nastupa zakonska posledica obaveze pokretanja postupka prinudne likvidacije.
Treći sudski likvidacioni razlog nosi naziv „Prestanak društva po odluci suda“. Suština sudskog postupka je ispitivanje opravdanosti pokretanje postupka likvidacije.
Zakonski razlozi ne moraju nužno voditi prestanku društva, već sud ima diskreciju u pogledu nalaganja te posledice.
U srpskom pravu je prestanak društva odlukom suda moguć kod svakog privrednog društva, a što je propisano čl. 118, 138, 239. u vezi sa članom 469. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021). Međutim, pravila nisu identična, jer postoje dva pravna režima, jedan koji se primenjuje na društva lica, a drugi na društva kapitala.
Pravila o ovom načinu prestanka društva lica nalaze se kod ortačkog društva, a shodno se primenjuju na komanditna društva, dok se pravila za društva kapitala nalaze u delu o akcionarskim društvima, uz propisivanje shodne primene na društva sa ograničenom odgovornošću.
Pravo na pokretanje postupka
Pravo na pokretanje sudskog postupka za prestanak privrednog društva po ovom osnovu imaju samo njegovi članovi. Kada je reč o društvima lica, pravo na podnošenje tužbe je individualno pravo svakog člana.
Kod društava kapitala, pravo na pokretanje postupka prestanka društva po ovom osnovu imaju članovi, odnosno akcionari koji predstavljaju najmanje 20% osnovnog kapitala društva. Članovi se mogu udruživati kako bi dosegli zakonski cenzus. Prilikom utvrđivanja pomenutog procenta kod akcionarskih društava, u obzir se uzimaju i imaoci običnih i povlašćenih akcija.
Prestanak društva i alternativne mere
U parničnom postupku, koji se vodi po osnovu tužbe za prestanak društva sudija ima različite opcije zavisno od toga da li je reč o društvima lica ili društvima kapitala. Kod društava lica ne postoji mogućnost supstitucije mere prestanka društva lica nekom drugom merom, već sudija može da naloži prestanak društva lica ili da odbije tužbeni zahtev članova. Kod društava kapitala, sudija može umesto prestanka društva da izrekne neku od pet mera, koje su utvrđene Zakonom o privrednim društvima.
Po tužbi članova društva odnosno akcionara koji predstavljaju najmanje 20% osnovnog kapitala društva protiv društva nadležni sud može odrediti prestanak društva ili druge mere ako:
- odbor direktora, odnosno izvršni i nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, ne mogu da vode poslove društva, bilo zbog međusobnog neslaganja ili iz drugih razloga, a skupština ne može da prekine blokadu, što za posledicu ima da se poslovi društva ne mogu više voditi u interesu akcionara
- su akcionari blokirani u odlučivanju na skupštini na najmanje dve uzastopne sednice skupštine, što za posledicu ima da se poslovi društva ne mogu više voditi u interesu društva
- direktori, odnosno članovi nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, deluju protivzakonito, nepošteno ili prevarno, a protivno interesima akcionara koji podnose tužbu
- se imovina društva rasipa i umanjuje.
U postupku po tužbi sud može, ako su razlozi za podnošenje tužbe otklonjivi, ostaviti društvu rok od najviše šest meseci za otklanjanje nepravilnosti.
Ako društvo u roku ne otkloni nepravilnosti, sud će presudom odrediti prestanak društva ili jednu ili više od alternativnih mera, a može odrediti i naknadu štete od strane društva akcionarima odnosno članovima društva, koji su podneli tužbu.
Alternativne mere
Odredbama Zakona o privrednim društvima propisano je sledećih pet alternativnih mera:
- razrešenje direktora ili člana nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno
- uvođenje prinudne uprave u društvo do imenovanja novih direktora, odnosno članova nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno
- sprovođenje vanredne revizije finansijskih izveštaja društva
- donošenje odluke o raspodeli dobiti ili o isplati učešća u dobiti, odnosno dividende
- otkup akcija koje poseduju akcionari koji su podneli tužbu od strane društva po vrednosti utvrđenoj u skladu sa članom 475. Zakona o privrednim društvima.
Mere koje nabraja Zakon o privrednim društvima su limitativne, te ukoliko sud odluči da ne naloži prestanak društva, može odrediti samo propisane mere.
- Razrešenje člana uprave
Sudija ima mogućnost da razreši bilo kog člana uprave i to direktora ili člana nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.
- Privremena prinudna uprava
Dva su preduslova za izricanje ove mere.
Prvi je jednak za sve mere, a to je ispunjenost nekog od zakonom propisanih razloga za prestanak društva.
Drugi uslov pretpostavlja da su sva ili neka mesta u upravi upražnjena odnosno potrebno je da društvo nema sve članove uprave koje po zakonu i internim aktima treba da ima. Sudija može da imenuje samo nedostajuće članove uprave.
Sudska odluka o imenovanju nadomešćuje nedostajuću odluku društva. Kao i odluka društva, i sudska odluka je osnov za registraciju članova uprave u registru privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre.
- Vanredna revizija finansijskih izveštaja
Kao jedna od mera predviđeno je i sprovođenje vanredne revizije finansijskih izveštaja. Pod vanrednom revizijom se podrazumeva revizija finansijskih izveštaja koji su već bili predmet revizije, a preduzima se u dva slučaja:
- ako postoji sumnja da revizija finansijskih izveštaja nije sprovedena u skladu sa zakonom i računovodstvenim standardima i
- ako finansijski izveštaji ne sadrže napomene propisane računovodstvenim standardima ili su napomene nepotpune.
Pored uslova koji su pomenuti, da bi se izrekla ova mera potrebno je da se ispuni i neki od zakonom propisanih razloga za prestanak.
- Odluka o raspodeli dobiti
Sudija može da izrekne i meru donošenja odluke o raspodeli dobiti ili o isplati učešća u dobiti, odnosno dividende. Odluka sudije zamenjuje odluku nadležnog organa društva, i ima isti pravni efekat kao da je odluku donelo društvo.
Ako se sudija odluči za donošenje odluke o raspodeli dobiti neophodno je da se ispune svi zakonski uslovi. Jedini uslov koji ne mora biti ispunjen je odluka nadležnog organa društva, jer sudska odluka zamenjuje odluku društva. Ovu odluku sudija ne može da donese ako društvo ne raspolaže sredstvima koja se mogu koristiti u te namene, kao I protivno pravilima instituta ograničenja plaćanja.
Svaka odluka o raspodeli dividendi, pa i ona koju donosi sudija, mora poštovati različita prava koja u pogledu isplate dividendi imaju imaoci preferencijalnih akcija, zatim da u okviru iste klase svi akcionari imaju jednaka prava, kao i da se isplata dividendi ostvaruje srazmerno uplaćenom, odnosno unetom ulogu.
Prema tome, sudska odluka o isplati dividendi ne odnosi se samo na člana, odnosno akcionara koji je podneo tužbu, već i na sve druge članove, odnosno akcionare.
- Otkup akcija (udela)
Poslednja alternativna mera, koja je propisana Zakonom o privrednim društvima, je otkup akcija (udela) koje poseduju akcionari (članovi) koji su podneli tužbu od strane društva ima sledeće karakteristike:
- Prvo, otkupljuju se akcije samo onih akcionara koji su podneli tužbu za prestanak, bez obzira da li su imaoci običnih i/ili preferencijalnih akcija. Ako se sudija odluči za ovu meru otkupljuju se akcije svih lica koji su podneli tužbu.
- Drugo, ovom merom se nalaže privrednom društvu da otkupi akcije tužilaca. Prema tome, kupac akcija može biti samo privredno društvo.
- Treće, akcije se otkupljuju po vrednosti po kojoj se otkupljuju akcije nesaglasnih akcionara koji koriste svoje pravo na izlazak iz društva (član 475. Zakona o privrednim društvima) . Ako sudija u odluci nije utvrdio tu vrednost, akcionar svoje pravo na otkup ostvaruje u parničnom postupku.
Saznajte više:
Prinudna likvidacija privrednih društava »
Predlog za pokretanje stečajnog postupka »
Brisanje privrednog društva i preduzetnika iz Registra »