Privredni subjekti se udružuju u poslovna udruženja iz razloga što na taj način privredna društva i preduzetnici, posebno mikro, mala i srednja preduzeća, mogu da ojačaju svoju poziciju na tržištu, koordiniraju aktivnosti, smanje troškove, ovladaju novim znanjima i iskustvima (know-how), unaprede proizvode i usluge, steknu komplementarne nedostajuće prednosti, promovišu svoje brendove i poslovanje, i tako povećaju sopstvenu konkurentnost i inovativnost, što vodi proširenju tržišta i, na kraju, većoj dobiti.
Na makro nivou, to sve pomaže povećanju zaposlenosti, preduzetništvu i samozapošljavanju, ravnomernijem regionalnom razvoju, jačanju privrednog sektora, rastu izvoza i ekonomskom napretku.
Poslovna udruženja se dele na dve vrste:
- poslovna udruženja sa statusnopravnim dejstvom (poslovna udruženja u statusnom smislu) i
- poslovna udruženja bez statusnopravnog dejstva (poslovna udruženja u ugovornom smislu).
Zakon o privrednim društvima u članu 578. uređuje poslovna udruženja sa statusnopravnim dejstvom, propisujući da je poslovno udruženje pravno lice koje osnivaju dva ili više privrednih društava ili preduzetnika, radi postizanja zajedničkih interesa.
Poslovno udruženje ne može obavljati delatnost radi sticanja dobiti, već samo radi postizanja zajedničkih interesa svojih članova.
Prema tome, poslovno udruženje je nedobitna (neprofitna) organizacija, odnosno organizacija privrednih subjekata, koja nema profitnu ciljnu funkciju, tj. ne ostvaruje dobit (dobitak, profit), za razliku od svojih članova, ali može da ostvari višak prihoda nad rashodima.
Pravna forma poslovnog udruženja se u poslovnom imenu označava sa: „poslovno udruženje“ ili „p.u.“ ili „pu“.
Poslovno udruženje stiče svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom o registraciji.
Poslovno udruženje ne može promeniti pravnu formu u formu privrednog društva.
Na pitanja u vezi sa poslovnim udruženjima koja nisu uređena Zakonom o privrednim društvima shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje položaj udruženja.
Oblici poslovnih udruženja
Poslovna, upravna i sudska praksa poznaju različite oblike statusnog i ugovornog poslovnog udruživanja: klaster, konzorcijum, zajednički poslovni poduhvat (joint venture), pul, poslovna unija, poslovni sistem, nedobitna grupacija ekonomskih interesa, sindicirana privredna društva (sindikat privrednih društava), poslovni konglomerat, strukovno (profesionalno) udruženje i dr.
Različiti posebni zakoni prepoznaju i/ili uređuju posebne oblike sektorskih poslovnih udruženja, kao što su npr. udruženje banaka iz Zakona o bankama („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i udruženje društava za osiguranje iz Zakona o osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 139/2014 i 44/2021).
U ovom tekstu su detaljnije obrađeni klaster i konzorcijum, kao oblici poslovnih udruženja.
Klaster
Klaster je poslovno udruženje sa statusnopravnim dejstvom koje predstavlja geografsku koncentraciju međusobno poslovno povezanih privrednih subjekata koji se, najčešće, bave istom ili srodnom delatnošću (često uključujući dobavljače, kao i podugovarače) i institucija, odnosno organizacija koje pružaju različite vidove poslovne podrške, kao što su obrazovne i naučno-istraživačke institucije, javne agencije, odnosno razvojne agencije, udruženja, jedinice lokalne samouprave ili pravna lica čiji su one osnivači.
Članice klastera, koji ima svojstvo pravnog lica, povezuju zajednički interesi u oblasti nabavke, prodaje, pružanja usluga, radne snage, prenosa tehnoloških znanja i drugih resursa.
Poslovnim udruživanjem u klaster ostvaruju se različiti rezultati:
- uspostavljanje i razvoj poslovne mreže i infrastrukture
- edukacija članica klastera
- uspostavljanje poslovne saradnje na različitim područjima delovanja klastera
- lobiranje, odnosno interesno zastupanje i ostvarivanje dijaloga između privrednog sektora, obrazovno-istraživačke i naučne zajednice i javnog sektora
- olakšavanje procesa uvođenja, podsticanja i razvoja inovativnih aktivnosti i novih tehnologija
- formiranje novih privrednih subjekata
- stvaranje regionalnog identiteta
- povezivanje sa srodnim klasterima u regionu
- smanjivanje regulatornog i administrativnog opterećenja
- internacionalizacija poslovanja (osvajanje stranih tržišta).
Privredni subjekti i institucije se mogu udruživati u različite forme klastera, kao što su:
- sektorski klaster
- horizontalni klaster i
- vertikalni klaster.
Konzorcijum
Konzorcijum predstavlja formu ugovornog poslovnog udruživanja privrednih subjekata radi postizanja određenog poslovnog – ekonomskog cilja, a koji nema pravni subjektivitet, gde se ovim udruživanjem obezbeđuje zajednički nastup članica konzorcijuma prema trećem licu. Ovo poslovno udruženje je, po pravilu, privremenog karaktera, nastaje na osnovu ugovora o konzorcijumu (neimenovan ugovor) i traje samo dok postoji potreba za zajedničkim pojavljivanjem udruženih privrednih subjekata prema trećim licima.
Uređenje konzorcijuma u Srbiji je zasnovano na autonomnom i ugovornom pravu i poslovnoj praksi.
Konzorcijum se često formira pre dobijanja posla, radi zajedničkog nastupa, čime se povećavaju šanse da posao bude dodeljen baš tom udruženju kompanija. Iako se ugovorom o konzorcijumu mogu predvideti i urediti organi i tela konzorcijuma (kvazi-statusno dejstvo ugovora), njegovi članovi su nezavisni jedni od drugih u pogledu svog statusa, kapitala i korporativnog upravljanja.
U konzorcijumu se određuje jedan od članova („pilot-društvo“, vodeće društvo) koji nastupa u ime i za račun konzorcijuma (uloga opšteg punomoćnika) prilikom pregovora i sklapanja posla, kao i tokom njegovog izvršenja.
Ugovorom o konzorcijumu se uređuju prava i obaveze „pilot-društva“, međusobna prava i obaveze, kao i odgovornost članica konzorcijuma za ispunjenje obaveza, pri čemu se ugovara njihova neograničena solidarna odgovornost. Ove obaveze dejstvuju u međusobnim odnosima članova konzorcijuma, ali i prema trećim licima, koja mogu da traže ispunjenje obaveze samo od onog člana koji ima utvrđenu obavezu ispunjenja ugovorne obaveze.
Solidarna neograničena odgovornost članova daje vrlo visoko obezbeđenje naručiocu posla i značajna je konkurentska prednost za dobijanje posla na javnim nadmetanjima.
Konzorcijumi se najčešće formiraju kada se radi o investicionim (po pravilu, infrastrukturnim) projektima veće vrednosti (npr. izgradnja naftovoda, mostova, auto-puteva, brana, fabrika, hidro-centrala, toplana, drugih velikih javnih radova i sl.), a u slučaju Republike Srbije i privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom.
Odnos poslovnih udruženja i drugih privrednih asocijacija
Zakon o privrednim komorama („Sl. glasnik RS“, br. 112/2015) propisuje da su privredne komore interesne, poslovno-stručne i neprofitne organizacije privrednih subjekata koje povezuje zajednički poslovni interes, u cilju usklađivanja i zastupanja interesa članova i podsticanja privrednih aktivnosti.
Članovi Privredne komore Srbije, u skladu sa Zakonom o privrednim komorama, su svi privredni subjekti koji obavljaju registrovanu poslovnu delatnost na teritoriji Republike Srbije.
Pravna lica postaju članovi Privredne komore Srbije upisom u Registar privrednih subjekata, u skladu sa posebnim zakonom, kojim se uređuje postupak registracije.
Fizička lica su članovi Privredne komore Srbije preko opštih udruženja preduzetnika. Opšta udruženja preduzetnika su kolektivni članovi Privredne komore Srbije.
Članovi opštih preduzetnika su preduzetnici, kao poslovno sposobna fizička lica koja obavljaju delatnost u cilju ostvarivanja prihoda, registrovana u skladu sa zakonom.
Opšta udruženja preduzetnika osnivaju se za područja regionalnih privrednih komora i privredne komore glavnog grada ili za područje jedne ili više opština, i to za jednu ili više privrednih delatnosti, u skladu sa aktom o osnivanju.
Zadruge su kolektivni članovi Privredne komore Srbije preko zadružnih saveza.
Kolektivni članovi Privredne komore Srbije mogu biti udruženja i društva, organizacije koje obavljaju delatnost u oblastima zdravstvene, socijalne, boračke, odnosno invalidske zaštite, društvene brige o deci i drugim oblastima, kao što je socijalna sigurnost, obrazovanje, nauka, kultura, fizička kultura, kao i ugovorne privredne komore i organizacije koje svojom delatnošću unapređuju rad i poslovanje privrednih subjekata ili su u oblastima koje su utvrđene zakonom.
Radi zajedničkog unapređivanja rada i poslovanja, usklađivanja posebnih i zajedničkih interesa, predlaganja mera za unapređenje privrednog ambijenta i poboljšanje uslova poslovanja, članovi Privredne komore Srbije se, prema pretežnoj delatnosti koju obavljaju, organizuju u granska udruženja, u skladu sa Statutom.
Upoređivanjem obeležja poslovnih udruženja, privrednih komora, opštih udruženja preduzetnika i zadružnih saveza utvrđuje se da između ovih poslovnih institucija postoje različita preplitanja i zajednički, ali i posebni elementi. U ovom pogledu, privredne komore, opšta udruženja preduzetnika i zadružne saveze možemo posmatrati kao posebne oblike poslovnog udruživanja, sa posebnim ciljevima i delatnostima, a Zakon o privrednim komorama i zakone kojima se uređuju zadruge kao posebne zakone u odnosu na Zakon o privrednim društvima.
Odnos poslovnog udruživanja i zaštite konkurencije
Poslovno udruživanje radi zloupotrebe monopolskog ili dominantnog položaja na tržištu, odnosno značajnog ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije je nedozvoljeno i uređuje se zakonom i podzakonskim propisima kojima se uređuje zaštita konkurencije. Na ovaj način se naročito tretiraju restriktivni sporazumi i koncentracije učesnika na tržištu, što podrazumeva horizontalne, vertikalne i konglomeratske sporazume i koncentracije, uključujući nedozvoljena formalna i/ili neformalna udruživanja (pisani osnov ili usklađeno delovanje bez pisanog osnova) poznata u obliku trasta, kartela i oligopola, kojima se, praktično, deli tržište, pojedini učesnici na tržištu isključuju sa njega ili im se nameću nepravični uslovi i veštački stvaraju odnosi ponude i potražnje, cene i drugi uslovi i odnosi na tržištu, a čime se značajno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija.
U našem pravu, problematika restriktivnih sporazuma, nedozvoljenih koncentracija i državne intervencije u cilju njihove kontrole uređena je Zakonom o zaštiti konkurencije („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 95/2013) sa pratećim podzakonskim propisima.
Saznajte više:
Udruženja prema Zakonu o udruženjima »
Dokumentacija potrebna za osnivanje firme »
Promena pravne forme privrednog društva i statusne promene »