Pravilo je da su obligacioni odnosi između dužnika i trećih lica za poverioca res inter alios acta. Izuzetak od ovog pravila predstavlja mogućnost poverioca da, pod određenim pretpostavkama, pobija pravne radnje koje je preduzeo njegov dužnik sa trećim licem.
Takve radnje poverilac pobija podnošenjem tužbe (actio Pauliana) protiv trećeg odnosno isticanjem prigovora protiv zahteva trećeg lica prema dužniku poverioca ili njegovih pravnih sledbenika, kome je dužnik preneo određena prava.
Uslovi pobijanja pravnih radnji
Osnovna opšta pretpostavka za pobijanje je:
- da postoji potraživanje poverioca prema dužniku dospelo za naplatu (bez obzira kad je nastalo) i
- da je dužnik insolventan (što je poverilac dužan da dokaže).
Poverilac pobija pravnu radnju svog dužnika (ugovor, bez obzira da li je simulovan ili disimulovan, jednostranu izjavu volje, protivpravne radnje itd).
Svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika koja je preduzeta na štetu poverilaca.
Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja.
Pod pravnom radnjom podrazumeva se i propuštanje zbog koga je dužnik izgubio kakvo materijalno pravo ili kojim je za njega nastala kakva materijalna obaveza.
Pravna radnja dužnika se može pobijati samo ako se njome smanjuje imovina dužnika, a ne po pravilu, pravne radnje koje se tiču ličnosti dužnika. Ako su pravne radnje vezane za ličnost proizvele smanjenje imovine dužnika one se u tom delu mogu pobijati (a ne i zaključeni brak, izvršeno usvojenje itd).
Poverilac može pobijati pravnu radnju svog dužnika samo ako je preduzeta na njegovu štetu.
Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverioca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje potraživanja poverioca saglasno članu 280. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima..
Pravne radnje prezaduženog dužnika pobijaju se tužbom ili prigovorom van stečaja, a ne u stečajnom postupku. Pobijanjem dužnikovih pravnih radnji one gube dejstvo samo prema tužiocu (poveriocu) i u meri potrebnoj za ispunjenje njegovog potraživanja, dok se pobijanjem u stečajnom postupku onemogućava namirenje svih stečajnih poverilaca i preduzete pravne radnje gube dejstvo prema svima, tako da se otuđena vrednost vraća u stečajnu masu.
Pored opštih pretpostavki za uspešno pobijanje moraju se steći i posebne pretpostavke koje zavise od činjenice da li je raspolaganje teretno ili besteretno te da li je dužnik srodnik trećeg lica ili nije.
Teretno raspolaganje može se pobijati:
- ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima
- ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato
- ako je tužba za pobijanje podneta u roku od jedne godine od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju.
Ako je treće lice dužnikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima.
Tužba za pobijanje teretnih pravnih radnji dužnika učinjenih trećem licu, koje je dužnikov suprug ili srodnik može se podneti u roku od tri godine i računa se od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju.
Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.
Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem. Kao besplatno raspolaganje smatraju se i druge radnje usled kojih u imovinu dužnika nije unesena protivvrednost koja je izašla iz imovine (dužnik je uništio menicu ili ček, oprostio je dug, napustio pravo itd).
Tužbu za pobijanje – kvazi paulijanska tužba poverilac može podneti u roku od tri godine od dana kada je preduzeta pravna radnja koju pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti propuštenu radnju.
Ne mogu se pobijati zbog oštećenja poverilaca uobičajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi učinjeni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogućnostima dužnika.
Aktivna i pasivna legitimacija za pobijanje pravnih radnji
Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom.
Pravnom radnjom insolventni dužnik može oštetiti svog poverioca. Stoga je za podnošenje tužbe aktivno legitimisan poverilac, odnosno njegovi pravni sledbenici. Pobijanje pravnih radnji poverilac može vršiti i prigovorom u slučaju kada se pobija radnja dužnika kojom je preuzeo obavezu prema trećem licu (protivniku pobijanja), a treće lice zahteva ispunjenje te obaveze, dok poverilac to pobija prigovorom (predaju stvari koju je prethodno dužnik prodao protivniku pobijanja – trećem licu) ili se u imovini dužnika nalazi predmet na kome je protivnik pobijanja ranije stekao jače pravo i zahtevao da se ono izuzme od izvršenja, a poverilac ističe prigovor da je taj predmet stečen od dužnika pravnom radnjom koja je podložna pobijanju.
Tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa kojim je, ili u čiju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika.
Ako je treći otuđio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuđio poslom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao.
Tuženi može izbeći pobijanje ako ispuni dužnikovu obavezu.
Dejstvo pobijanja pravnih radnji
Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.
Osim predmeta koje je pribavio od dužnika treće lice poveriocu duguje, kao nesavestan držalac, plodove i zateznu kamatu u smislu odredaba člana 214. Zakona o obligacionim odnosima s obzirom na to da je osnov za zadržavanje primljenog kasnije otpao donošenjem presude.
Ako je tužbeni zahtev usvojen pa je treće lice predalo primljenu stvar poveriocu, ima pravo da zahteva od dužnika naknadu štete zbog neispunjenja obaveza. Kada je treće lice zadržalo primljenu stvar, a isplatilo poveriocu njenu protivvrednost nastupiće personalna subrogacija, tako da treće lice stupa na mesto poverioca i stiče prema dužniku prava koja je prema dužniku imao poverilac pre pobijanja pravne radnje.
Saznajte više:
Opšta pravila o ispunjenju obaveza »
Zastarelost potraživanja naknade štete »
Naplata potraživanja od dužnika u blokadi »