Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica.
Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Oba načina sprovođenja stečaja imaju za cilj najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca.
Prema odredbama Zakona o stečaju i Zakona o izvršenju i obezbeđenju usvojen plan reorganizacije u stečajnom postupku, čije je usvajanje rešenjem potvrdio sud predstavlja izvršnu ispravu.
Rešenje o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije i pravne posledice potvrđivanja plana reorganizacije
Na ročištu za razmatranje predloga plana reorganizacije, stečajni sudija donosi rešenje kojim potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen. Po pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije stečajni postupak se obustavlja.
Po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena.
Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije. Stečajni dužnik je dužan da preduzme sve mere, koje usvojeni plan reorganizacije predviđa.
Donošenjem rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka „u stečaju“.
Ako je unapred pripremljenim planom reorganizacije obuhvaćeno nepostojeće potraživanje ili potraživanje u iznosu koji je veći od stvarno postojećeg potraživanja, stečajni dužnik, poverioci obuhvaćeni usvojenim planom reorganizacije, kao i poverioci čija su potraživanja nastala pre usvajanja plana, a koji nisu obuhvaćeni planom, mogu u roku od godinu dana od dana donošenja rešenja o potvrđivanju usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije tužbom, protivtužbom ili isticanjem prigovora u parnici osporiti takvo potraživanje.
Na preduzimanje radnji osporavanja potraživanja iz unapred pripremljenog plana reorganizacije i dejstva takvog osporavanja shodno se primenjuju odredbe Zakona o stečaju o preduzimanju radnji pobijanja i dejstvu pobijanja.
Izvršna isprava – pojam i svojstva
Sudska odluka koja glasi na davanje ili činjenje postaje izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze teče od kada je izvršni dužnik primio sudsku odluku, ako zakonom nije drukčije određeno.
Sudska odluka u kojoj je određen uslov za ispunjenje obaveze postaje izvršna kad uslov nastupi.
Sudska odluka koja glasi na nečinjenje ili trpljenje postaje izvršna kada postane pravnosnažna, ako u njoj nije drukčije određeno. Rešenje o izvršenju donosi se i kada sudska odluka nije postala pravnosnažna ili upravna odluka konačna, ako je zakonom određeno da žalba ili drugi pravni lek ne odlažu njihovo izvršenje.
Izvršna isprava podobna je da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveze. Ako u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi osam dana od dostavljanja izvršne isprave izvršnom dužniku.
Plan reorganizacije kao osnov donošenja rešenja o izvršenju
Plan reorganizacije, bilo da je reč o unapred pripremljenom planu reorganizacije ili o planu reorganizacije podnetom posle otvaranja stečajnog postupka, sadrži, između ostalog, detaljnu listu poverilaca podeljenih na klase, sa njihovim potraživanjima, visinu novčanih iznosa ili imovinu koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje prema klasi poverilaca, uključujući obezbeđene i neobezbeđene poverioce, ali i rokove za izvršenje plana reorganizacije.
Međutim nedostatak naznačenja naziva odnosno imena poverioca ali i vrste i obima obaveze, čini izvršnu ispravu – plan reorganizacije nepodobnom za izvršenje u odnosu na poverioce koji nisu obuhvaćeni planom reorganizacije, a njihovo potraživanje je nastalo pre usvajanja plana reorganizacije.
Ovi poverioci pod uslovima iz odredbi člana 173. Zakona o stečaju mogu da izdejstvuju otvaranje stečajnog postupka bankrotstvom.
Poverioci obuhvaćeni usvojenim planom reorganizacije, kao i poverioci čija su potraživanja nastala pre usvajanja plana reorganizacije a nisu obuhvaćeni planom, mogu podneti predlog za pokretanje stečajnog postupka i u slučaju da:
- je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način
- stečajni dužnik ne postupa po planu ili postupa suprotno planu reorganizacije ako se time bitno ugrožava sprovođenje plana reorganizacije.
U izvršnom postupku poverioci svoja novčana potraživanja mogu da namire prvenstveno iz imovine koju plan reorganizacije za tu klasu poverilaca predviđa.
Rešenje o izvršenju, koje je doneto na osnovu plana reorganizacije kao izvršne isprave, izvršni dužnik može pobijati prigovorom iz svih razloga propisanih odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Osim izvršnog dužnika, prigovor u izvršnom postupku, može podneti i treće lice. Treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu. Prigovor trećeg lica može da se podnese do okončanja izvršnog postupka.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju isključuje bilo kakvu mogućnost odlaganja izvršenja.
Ukoliko su ispunjeni svi uslovi, da se izvršenje dozvoli (odredi), nakon što sud donese rešenje o izvršenju, izvršenje će se sprovoditi po pravilima Zakona o izvršenju i obezbeđenju, od strane suda ili izvršitelja, u zavisnosti od predloga izvršnog poverioca.
Saznajte više:
Izvršna i verodostojna isprava kao osnov donošenja rešenja o izvršenju »
Naplata potraživanja »
Poštovani,firma sa kojom se sudim 7 godina je pre dve godine donela plan reorganizacije tj izašla iz stečaja.Ukoliko se predmet završi u moju korist da li mogu sa izvršiocem da uzmem ceo dug ili i mene svrstavaju u taj plan reorganizacije? Ja sam po zadnjoj presudi, u svoju korist,sa izvršiocem uzela sve sudske troškove i nikakav plan reorganizacije nije trebao a sada mi se javila njihova pravnica ( pošto je 99%da ću dobiti i na privrednom sudu)i spominje da ću biti treća klasa poverilaca tj da će 65%duga prema meni biti pretvoreno u deonice?! Pobogu šta će meni deonice od firme koja propada? Da li mogu sa pravosnažnom presudom kod izvršitelja i sve da dobijem ili stvarno moram da idem po planu reorganizacije?
Poštovana Sunčice,
Svoja potraživanja prema privrednom društvu, prema kome je obustavljen stečaj iz razloga što je usvojen plan reorganizcije, možete naplatiti isključivo pod uslovima, koji su utvrđeni u usvojenom Planu reorganizacije. Prema odredbama člana 167. Zakona o stečaju sva potraživanja i prava poverilaca se uređuju isključivo u skladu sa uslovima iz plana.
Postovana Dragans,a li zastupate stecajne poverioce koji su uvrsteni u UPPR?
U pitanju je presuda Apelacionog suda po tuzbi poverioca,gde je sud utvrdio potrazivanje poverioca, a duznik je anulirao potrazivanje poverioca kroz UPPR koji je pravosnazan.Sto znaci da je Apelacioni sud doneo dve razlicite odluke i obe su pravosnazne!
Poštovana Verica,
Na osnovu Vašeg upita ne mogu ni da prihvatim ni da odbijem zastupanje. Možete mi se obratiti na telefone, koji su na sajtu, kako bismo se dogovorile o terminu sastanka na kome bih mogla da izvršim uvid u odluke Apelacionog suda i preostalu dokumentaciju i da nakon izvršenog uvida u dokumentaciju donesem odluku da li ću prihvatiti zastupanje ili ne.
Poštovani,
Zaista smatram da je ova kratka analiza jasna i da je obuhvatila sva najznačajnija pitanja. E, sada, ako navodite da se u slučaju izvršenja na osnovu plana reorganizacije, izvršni poverioci mogu namirivati samo iz imovine koja je namenjena za namirenje klase/grupe poverilaca u koju su smešteni u planu..moje pitanje je šta u slučaju da dođe do iznenadnog priliva imovine (koja nikome nije namenjena)?U tom slučaju se prvi izvršni poverilac u redu koji je pokrenuo postupak izvršenja, odmah po uplati namiruje iz primljenog iznosa, nevezano za prirodu imovine, grupu u koju spada..itd..zar ne?
Srdačan pozdrav,
Daliborka
Poštovana Daliborka,
Svaki poverilac, koji je obuhvaćen planom reorganizacije, može da naplati svoje potraživanje isključivo u skladu sa pravilima i pod uslovima koji su utvrđeni planom reorganizacije.