Prema odredbama Zakona o privrednim društvima privredna društva se mogu povezivati putem: učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom); ugovora (društva povezana ugovorom) i kapitala i ugovora (mešovito povezana društva). Zabranjeno je povezivanje privrednih društava suprotno propisima kojima se uređuje zaštita konkurencije.
Holding predstavlja jednu od vrsta povezivanja privrednih društava i prema odredbama člana 552. Zakona o privrednim društvima holding se razume kao društvo koje kontroliše jedno ili više društava i koje za isključivu delatnost ima upravljanje i finansiranje tih društava.
Šta holding donosi poslovnoj grupi
Holding struktura podrazumeva da jedno društvo – matično društvo – neposredno ili posredno ima kontrolu nad jednim ili više zavisnih društava. Zavisna društva po pravilu nastavljaju da posluju kao posebna pravna lica: zaključuju ugovore, imaju zaposlene, imovinu, obaveze i odgovaraju za sopstveno poslovanje.
Ključna vrednost holdinga je u tome što omogućava da vlasništvo, strateško upravljanje i finansiranje budu objedinjeni, dok se operativni rizici razdvajaju po poslovnim celinama odnosno zavisnim privrednim društvima.
Holding struktura je posebno korisna kada vlasnik ili grupa vlasnika želi da:
- razdvoji poslovne aktivnosti sa različitim nivoom rizika;
- odvoji nekretnine, žigove, intelektualnu svojinu ili drugu vrednu imovinu od operativnog poslovanja;
- obezbedi preglednije upravljanje većim brojem privrednih društava;
- uvede centralizovanu strategiju finansiranja, investiranja i kontrole;
- pripremi grupu za ulazak investitora, prodaju pojedinačne poslovne celine ili sukcesiju;
- uspostavi jasnija pravila između članova porodice, suvlasnika i profesionalnog menadžmenta;
- reinvestira sredstva u nova društva ili postojeće članice grupe.
Važno je, međutim, da holding ne briše pravnu samostalnost zavisnih društava. Svako privredno društvo u grupi ostaje zasebno pravno lice, sa sopstvenim poreskim, ugovornim, radnopravnim i računovodstvenim obavezama. Privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u Registru privrednih subjekata, a njegova imovina je odvojena od imovine članova društva.
Pravna forma
Zakon o privrednim društvima ne propisuje „holding“ kao posebnu pravnu formu. Holding se osniva u jednoj od zakonom dozvoljenih formi privrednog društva: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo.
U praksi, za domaće privatne poslovne grupe najčešći izbor je društvo sa ograničenom odgovornošću, dok se akcionarsko društvo razmatra kod većih sistema, složenije vlasničke strukture, planiranog prikupljanja kapitala ili većeg broja investitora.
Modeli holding strukture
Ne postoji univerzalna holding struktura. Pravilno rešenje zavisi od toga da li je cilj zaštita imovine, upravljanje više operativnih društava, ulazak investitora, nasledno planiranje, regionalno širenje ili priprema za prodaju biznisa.
Kod holdinga je presudno da stvarni poslovni model odgovara zakonskom pojmu holdinga ako se društvo tako predstavlja na tržištu i u korporativnoj dokumentaciji.
Čisti holding
Čisti holding ima isključivu ulogu držanja kapitala, upravljanja i finansiranja zavisnih društava. On po pravilu ne obavlja sopstvenu operativnu delatnost – ne prodaje robu, ne pruža usluge tržištu i ne preuzima operativne rizike koji pripadaju zavisnim društvima.
Ovaj model je najpregledniji kada grupa ima više jasno odvojenih biznisa, na primer:
- društvo za proizvodnju;
- društvo za trgovinu;
- društvo za usluge;
- društvo koje drži nekretnine;
- društvo koje poseduje žigove, softver ili druge oblike intelektualne svojine.
Mešoviti holding
Mešoviti holding, pored vlasničke funkcije, obavlja i određene poslove za članice grupe, poput računovodstvene podrške, IT usluga, pravnih poslova, marketinga, upravljanja ljudskim resursima ili centralizovane nabavke.
Ovaj model može biti poslovno opravdan, ali zahteva naročitu poresku disciplinu. Svaka usluga koju holding pruža zavisnom društvu mora imati stvarnu poslovnu svrhu, odgovarajuću dokumentaciju, tržišno utemeljenu naknadu i pravilan tretman u oblasti PDV-a, poreza na dobit i transfernih cena.
Imovinski holding
Kod ovog modela holding društvo drži ključnu imovinu – najčešće poslovne nepokretnosti, udela u drugim društvima, robne žigove, patente ili autorska prava – dok operativno društvo koristi tu imovinu na osnovu zakupa, licence ili drugog ugovornog osnova.
Prednost je razdvajanje vredne imovine od tekućih poslovnih rizika. Rizik je što ugovori između povezanih lica moraju biti sadržinski stvarni, ekonomski opravdani i zaključeni pod uslovima koji odgovaraju principu „van dohvata ruke“.
Porodični holding
Porodični holding se često koristi za dugoročno očuvanje kontrole nad porodičnim biznisom. Njegova svrha nije samo vlasništvo nad zavisnim privrednim društvima, već i uređivanje pravila nasleđivanja, prenosa udela, zaštite manjinskih članova porodice, prava na dividendu i profesionalizacije upravljanja.
U takvoj strukturi osnivački akt najčešće nije dovoljan. Preporučljivo je zaključiti i ugovor članova privrednog društva, kojim se detaljnije uređuju međusobni odnosi vlasnika. Zakon o privrednim društvima dozvoljava da član društva zaključi pisani ugovor sa jednim ili više članova istog društva radi regulisanja pitanja od značaja za njihove međusobne odnose; takav ugovor proizvodi dejstvo između njegovih potpisnika.
Osnivanje i registracija holdinga
Postupak osnivanja holdinga suštinski je postupak osnivanja privrednog društva, uz dodatni rad na pravilnom oblikovanju vlasničke i upravljačke arhitekture.
Od 17. maja 2023. godine, osnivanje privrednih društava – uključujući d.o.o. i a.d. – podnosi se APR-u isključivo elektronskim putem, kroz posebnu aplikaciju za e-registraciju, osim zakonom određenih izuzetaka.
Kontrola, upravljanje i zaštita vlasnika
Holding je uspešan samo ako je vlasnička kontrola prevedena u jasna pravila upravljanja. Problem u praksi retko nastaje zato što vlasnici „nemaju dovoljno privrednih društava“; mnogo češće nastaje zato što nemaju pravila ko odlučuje, ko potpisuje, kako se finansiraju članice grupe i pod kojim uslovima se prenosi imovina.
Kontrola nad zavisnim društvima
Kontrola se najčešće ostvaruje putem većinskog vlasništva, prava glasa, prava imenovanja direktora ili ugovornih mehanizama. U klasičnom modelu holding poseduje većinski deo udela ili akcija u zavisnom društvu i, preko skupštine tog društva, utiče na imenovanje organa upravljanja, usvajanje finansijskih izveštaja, raspodelu dobiti, promene kapitala i ključne statusne odluke.
Ipak, većinsko vlasništvo ne znači da holding može neformalno preuzeti svako operativno odlučivanje. Direktori zavisnog društva imaju obaveze prema tom društvu, a ne samo prema holdingu kao njegovom članu. Zato odluke moraju biti donete kroz nadležna tela, uredno evidentirane i zasnovane na interesu konkretnog društva.
Zastupanje i supotpis
Kod društava sa više direktora i većom vrednošću transakcija, preporučljivo je urediti sistem zastupanja koji sprečava jednostrano raspolaganje značajnom imovinom.
Zakon propisuje da ograničenja ovlašćenja zastupnika, po pravilu, nemaju dejstvo prema trećim licima. Izuzetak postoji kod zajedničkog zastupanja ili obaveznog supotpisa, ako su takva ograničenja registrovana u skladu sa zakonom.
To je posebno važno za holding strukture. Interna odluka da direktor ne može samostalno zaključiti ugovor iznad određenog iznosa može biti važna unutar grupe, ali neće nužno zaštititi društvo prema savesnom trećem licu. Ako je cilj spoljašnja pravna zaštita, treba razmotriti registrovano zajedničko zastupanje ili obavezni supotpis.
Prokura nije zamena za sistem kontrole
Prokura može biti korisna za delegiranje poslovnih ovlašćenja, ali njen obim ima zakonska ograničenja. Prokurista, bez posebnog ovlašćenja, ne može da raspolaže nepokretnostima, udelima i akcijama koje društvo poseduje, da preuzima menične obaveze i jemstva, zaključuje ugovore o zajmu i kreditu ili zastupa društvo u sudskim postupcima i pred arbitražom.
Zato prokura treba da bude deo sistema operativnog ovlašćivanja, a ne zamena za odluke skupštine, nadzornog odbora ili direktora kada se odlučuje o ključnim investicijama, akvizicijama, zaduživanju ili prodaji imovine.
Interna akta koja treba doneti
Za holding grupu preporučljivo je usvojiti najmanje sledeće interne dokumente:
- politiku odlučivanja o investicijama i akvizicijama;
- politiku pozajmica, garancija i finansiranja unutar grupe;
- politiku raspodele dobiti i dividendi;
- politiku transfernih cena i naplate grupnih usluga;
- politiku upravljanja nekretninama i intelektualnom svojinom;
- listu rezervisanih pitanja za odluku članova ili nadzornog odbora;
- pravila za sukob interesa;
- pravila za odobravanje poslova sa povezanim licima;
- pravila o poverljivosti, zaštiti podataka i pristupu dokumentaciji;
- plan sukcesije i prenos vlasništva, naročito kod porodičnih holdinga.
Najveće greške prilikom osnivanja holdinga
Najskuplje greške uglavnom se ne uočavaju na dan registracije. One se pojave kasnije – kod poreza, prodaje biznisa, neslaganja suvlasnika, kontrole Poreske uprave, naplate potraživanja ili nasleđivanja.
Kao najveće greške prilikom osnivanja holdinga mogu se navesti:
- osnivanje holdinga bez poslovne svrhe,
- mešanje imovine privrednih društava,
- fiktivne upravljačke naknade,
- prenos udela bez prethodne poreske analize,
- zanemarivanje stvarnog vlasnika privrednog društva.
Saznaj više:
Prokura »
Supotpis prema Zakonu o privrednim društvima »
Registracija privrednih subjekata »
