Prema odredbama člana 549. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021)
privredna društva se mogu povezivati putem:
- učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom)
- ugovora (društva povezana ugovorom)
- kapitala i ugovora (mešovito povezana društva).
Zabranjeno je povezivanje privrednih društava suprotno propisima kojima se uređuje zaštita konkurencije.
Privredna društva povezivanjem u smislu člana 549. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) formiraju:
- grupu društava (koncern)
- holding
- društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu.
Grupa društava (koncern)
Grupa društava (koncern) postoji kada kontrolno društvo pored upravljanja zavisnim društvima obavlja i druge delatnosti.
Princip zavisnosti, što pretpostavlja većinsko učešće jednog društva u drugom ili drugim društvima, od kojih je prvo matično (vladajuće) društvo i jedinstveno vođenje poslova od strane matičnog (vladajućeg) društva – njegove uprave, bitne su odlike koncerna.
Vrste koncerna
Prema odredbama Zakona o privrednim durštvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) grupu društava čine:
- kontrolno društvo i jedno ili više kontrolisanih društava kojima upravlja kontrolno društvo (faktička grupa) ili
- kontrolno društvo i jedno ili više kontrolisanih društava koja su zaključila ugovor o kontroli i upravljanju (ugovorna grupa) ili
- društva koja nisu u međusobno zavisnom položaju, a kojima se upravlja na jedinstven način (grupa sa odnosima ravnopravnosti).
Faktička grupa i ugovorna grupa predstavljaju vertikalni koncern (koncern sa elementima dominacije), dok grupa sa odnosima ravnopravnosti predstavlja horizontalni koncern (koncern sa elementima jednakosti).
Vertikalni koncern
Ovu formu koncerna odlikuje:
- visok stepen postojanja zajedničkog interesa, koji presudno utiče na poslovnu politiku podređenih društava
- funkcionalna subordinacija jedinstvene uprave nad upravama podređenih društava
- poslovi društva ugovarača (podređenog, zavisnog društva) ne vode se isključivo u cilju zadovoljenja interesa samog društva i njegovih akcionara/članova, već i trećih lica, vladajućeg društva i njegovih članova.
Vertikalni koncern može nastati na dva načina: prvi, faktičkim putem, kad na osnovu faktičkog stanja u kome jedno društvo u drugom društvu ima većinski udeo, nastaje koncern mada o tome ne postoji nikakav ugovor (tzv. faktički koncern) i drugi, zaključivanjem ugovora između matičnog i zavisnih društava koji su osnova nastanka tzv. ugovornog (pravnog) koncerna.
Dakle, u svakom slučaju, pretpostavlja se da postoji odnos dominantnog (kontrolnog) i zavisnog (podređenog) društva, kad dominantno društvo ima u zavisnom društvu (direktno ili indirektno) većinsko učešće.
Faktički koncern može se postići i statutarnim klauzulama koje omogućuju jednom društvu da imenuje većinu članova upravnog i nadzornog odbora drugog društva. Zavisna društva u faktičkom koncernu mogu biti vezana za dominantno društvo i ugovorima koji su osnova nastanka ugovornog koncerna (preduzetnički ugovori).
Ugovorni koncern nastaje kada su matično i zavisno društvo povezani Ugovorom o kontroli i upravljanju pod kojim se podrazumeva ugovor kojim društvo poverava upravljanje i vođenje poslova drugom društvu. Ugovor o kontroli i upravljanju registruje se u skladu sa zakonom o registraciji i ne može stupiti na snagu pre dana registracije. (član 555. Stav 6 Zakona o privrednim društvima). Na taj način pruža se zaštita poveriocima i drugim savesnim učesnicima u prometu.
Na osnovu ugovora o vođenju poslova društva matično (dominantno, vladajuće) društvo stiče pravo da upravi zavisnog (podređenog) društva izdaje naloge u domenu celokupne poslovodne funkcije, kako je definisano zakonom i statutom društva. Za postojanje koncernskog odnosa neophodno je, dakle, da je u pitanju pravno verifikovana (nasuprot čistoj ekonomskoj) kontrola matičnog (vladajućeg) društva nad zavisnim (podređenim) društvom. Kontrola se mora manifestovati kroz postojanje jedinstvene uprave, odnosno kroz kontinuirani i odlučujući uticaj uprave matičnog društva na upravu zavisnog društva.
Jedinstvena uprava postoji kada se sve suštinske odluke od značaja za koncern, kao formu povezanih društava, donose ili su inicirane od strane matičnog (vladajućeg) društva.
Jedinstvenom upravom, de lege, se ne suspenduju organi društava u sastavu koncerna, nego se njihova upravljačka suverenost faktički derogira u meri u kojoj se ugovorom prihvata da odluke na nivou jedinstvene uprave imaju za njih, odnosno za društva u sastavu koncerna, obavezujući, instruišući i sličan karakter.
Matično (vladajuće) društvo može davati naloge samo upravi zavisnog (podređenog) društva, ali ne i njegovim drugim organima društvu ili licima zaposlenim u društvu. Uprava zavisnog društva je u obavezi da izvršava naloge dominantnog (vladajućeg) društva, čak i kad smatra da nisu u interesu vladajućeg društva ili koncerna. Ona može odbiti da izvrši dati nalog samo ako je očigledno da nije u interesu vladajućeg društva ili koncerna.
Nalozi moraju biti u skladu sa imperativnim zakonskim normama i dobrim poslovnim običajima. Punovažni su nalozi čijim se izvršavanjem nanosi šteta zavisnom (podređenom) društvu. To proizlazi iz samog cilja ugovora o vođenju poslova društva.
U slučaju kad uprava zavisnog (podređenog) društva odbije da izvrši nalog, dominantno (vladajuće) društvo ne može preduzeti radnje koje su predmet datog naloga zato što ono ne može preuzimati obaveze u ime i za račun zavisnog društva.
Horizontalni koncern
Horizontalni koncern (koncern sa elementima jednakosti) podrazumeva grupaciju društava u kojoj društva nisu međusobno zavisna, pa između njih ne postoji odnos dominacije i zavisnosti već odnos jednakosti. Društva su povezana zajedničkim vođenjem poslova na način da su se stavila pod objedinjenu, jedinstvenu upravu, a da time ne postanu zavisna jedno od drugog.
Zajedničko vođenje poslova ugovorom se može urediti tako što će biti izabrani zajednički organi koji će biti van pojedinačnih društava kojima će poveriti upravljanje, ili će osnovati novo društvo radi upravljanja koncernom, ili će to biti uprava nekog trgovačkog društva, ili, čak, i društva građanskog prava.
Prilikm formiranja horizontalnog koncerna treba voditi računa o tome da odnos koji bude zasnovan na taj način ne bude u suprotnosti sa odredbama Zakona o zaštiti konkurencije („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 95/2013). Treba ispitati i oceniti da li bi takav odnos mogao da se podvede pod kategoriju zabranjenih restriktivnih sporazuma ili koncentraciju za koju je potrebno odobrenje Komisije za zaštiti konkurencije.
Pri tome, ugovori koji se ovde budu sačinjavali zasnivaju se na opštoj slobodi ugovaranja – autonomiji volje koju predviđa član 10. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020), ali se mora voditi računa i o tome da njihova sadržina ne bude u suprotnosti sa imperativnim normama pravnog sistema Republike Srbije, odnosno drugim normama čije nepoštovanje može da proizvede negativne posledice po takav odnos.
Saznajte više:
Pravni okvir za osnivanje firme »
Promena pravne forme privrednog društva i statusne promene »
Odluka o pripajanju privrednog društva i njeno pravno dejstvo »