Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.
Hartija od vrednosti mora sadržavati sledeće bitne sastojke:
- označenje vrste hartije od vrednosti
- firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti
- firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po čijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili označenje da hartija glasi na donosioca
- tačno označenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti
- mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj
- potpis izdavaoca hartije od vrednosti odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji.
Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti određeni i drugi bitni sastojci.
Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti izdate u seriji, koje ne sadrže bilo koji od bitnih sastojaka, nemaju pravno dejstvo.
Hartija od vrednosti može glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.
Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku.
Posebnim zakonom se određuju i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji.
Ostvarivanje prava
Kome pripada pravo iz hartije od vrednosti
Potraživanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu.
Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac.
Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno preneta.
Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i stiče pravo na potraživanje upisano na njoj i kad je hartija od vrednosti izašla iz ruku njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje.
Ko može tražiti ispunjenje
Ispunjenje potraživanja iz hartije od vrednosti može zahtevati, uz njeno podnošenje, samo njen zakoniti imalac, odnosno lice koje on ovlasti.
Prenos hartije od vrednosti
Prenos prava iz hartije na donosioca
Pravo iz hartije od vrednosti na donosioca prenosi se njenom predajom.
Prenos prava iz hartije na ime
Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom. Posebnim zakonom može biti određeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime može prenositi i indosamentom.
Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vrši se ubeležavanjem na samoj hartiji firme, odnosno naziva, odnosno imena novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.
Prenos prava iz hartije po naredbi
Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom.
Vrsta indosamenta
Indosament može biti puni, blanko i na donosioca.
Puni indosament sadrži izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a može da sadrži i druge podatke (mesto, datum i dr.).
Blanko indosament sadrži samo potpis indosanta.
U slučaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja se reč „donosiocu“. Indosament na donosioca važi kao blanko indosament.
Ništav je delimični indosament.
Prenos punomoćja i prenos za zalogu
Hartija od vrednosti može se preneti i kao prenos punomoćja, odnosno kao prenos za zalogu. Kod prenosa punomoćja stavlja se klauzula „vrednost u punomoćju“, a kod prenosa za zalogu „vrednost za zalogu“ ili slično.
Dejstvo prenosa prava
Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac stiče sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu.
Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vrši putem cesije ili indosamenta, nema dejstva prema izdavaocu dok on o tome ne bude pismenim putem obavešten, odnosno dok taj prenos ne bude ubeležen u registar hartija od vrednosti na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.
Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca, osim u slučaju drukčije zakonske odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti.
Dejstvo prenosa punomoćja i prenosa za zalogu
Imalac hartije od vrednosti koja je na njega preneta kao „prenos punomoćja“ ili „prenos za zalogu“ može vršiti sva prava koja iz te hartije od vrednosti proističu, ali hartiju može preneti na drugog samo kao prenos punomoćja.
Dokazivanje zakonitosti prenosa
Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom indosamenata. Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara.
Zabrana prenosa
Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vrši se izrazom „ne po naredbi“ ili stavljanjem slične klauzule koja ima isto značenje. Pravo iz hartije od vrednosti čiji je prenos indosamentom zabranjen može se preneti samo cesijom.
Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.
Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanoj na samoj hartiji od vrednosti na ime može se zabraniti svako njeno prenošenje.
Promene kod hartija od vrednosti
Promene koje vrši izdavalac
Hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi može izdavalac, na zahtev i o trošku imaoca hartije, promeniti u hartiju na ime. Ako promenu nije izričito zabranio, izdavalac hartije od vrednosti na ime može je, na zahtev i o trošku imaoca, promeniti u hartiju na donosioca ili po naredbi.
Promene koje vrši imalac pri prenosu
Hartiju od vrednosti po naredbi indosant može preneti indosamentom na donosioca, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Hartiju od vrednosti na ime cedent, odnosno indosant može preneti samo na određeno lice.
Hartija od vrednosti na donosioca može se indosamentom preneti i na određeno lice.
Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti
Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o trošku imaoca, sjediniti u jednu ili više hartija od vrednosti.
Hartija od vrednosti može se, na zahtev i o trošku imaoca, podeliti na više hartija od vrednosti manjeg iznosa, ali one ne mogu biti ispod iznosa najnižeg apoena hartije izdate u toj seriji.
Ispunjenje obaveze iz hartije od vrednosti
Prestanak obaveze
Obaveza iz hartije od vrednosti prestaje ispunjenjem od strane izdavaoca hartije zakonitom imaocu.
Potraživanje iz hartije od vrednosti prestaje i kada ona pripadne izdavaocu, ukoliko posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca oslobađa se obaveze ispunjenjem donosiocu i onda kada ovaj nije zakoniti imalac hartije od vrednosti.
Zabrana ispunjenja
Ako je izdavalac hartije od vrednosti na donosioca znao ili morao znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije, niti je ovlašćen od strane zakonitog imaoca, dužan je odbiti ispunjenje, inače odgovara za štetu. Izdavalac hartije od vrednosti ne može punovažno ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadležni organ zabranio, ili kad je znao ili morao znati da je pokrenut postupak za amortizaciju ili poništenje hartije od vrednosti.
Isplata kamate ili drugih prinosa po isplati glavnice
Dužnik koji je isplatio glavnicu imaocu hartije od vrednosti dužan je isplatiti kupone kamata, odnosno drugih prinosa sa iste hartije koji mu budu podneti na isplatu posle isplate glavnice, ukoliko ova potraživanja nisu zastarela.
Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze
Protiv zahteva imaoca hartije od vrednosti, izdavalac može istaći samo prigovore koji se tiču izdavanja same hartije, kao što je falsifikat; zatim prigovore koji proizlaze iz sadržaja hartije, kao što su rokovi ili uslovi; najzad, prigovore koje ima prema samom imaocu hartije, kao što su kompenzacija, nedostatak zakonom propisanog postupka za sticanje hartije od vrednosti i odsustvo ovlašćenja.
Izdavalac može protiv zahteva imaoca kome je on ustupio hartiju od vrednosti istaći nedostatke pravnog posla na osnovu koga je prenos izvršen, ali te nedostatke ne može istaći protiv zahteva nekog potonjeg imaoca. Međutim, ako je imalac hartije od vrednosti, primajući hartiju od svog prethodnika, znao ili morao znati da mu ovaj predaje hartiju od vrednosti da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac može istaći taj prigovor i prema imaocu hartije.
Posebnim zakonom mogu se odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta hartije od vrednosti.
Saznajte više:
Procena vrednosti nenovčanog uloga koga čine hartije od vrednosti »
Vrste i klase akcija koje izdaje privredno društvo »
Kapitalni poslovi prema Zakonu o deviznom poslovanju »