Zakon o deviznom poslovanju

Uslovi i načini finansiranja poslovanja sa inostranstvom

Finansiranje poslovanja sa inostranstvom u Srbiji se najčešće realizuje u sledećim oblicima:

  1. finansiranje kroz direktne investicije (ulaganje osnivača, subordinirani krediti i zajmovi, dopunske uplate i dr)
  2. devizno kreditiranje u zemlji
  3. uzimanje kredita i zajmova iz inostranstva
  4. ugovaranje posla faktoringa.

Direktne investicije

Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018 – dalje: Zakon o deviznom poslovanju) kapitalni poslovi su definisani kao poslovi između rezidenata i nerezidenata čija je namena prenos kapitala. Jedan od kapitalnih poslova propisanih Zakonom o deviznom poslovanju su i direktne investicije.

Direktne investicije regulisane su članom 2. stav 1. tačka 17) Zakona o deviznom poslovanju kao ulaganje rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici Srbiji u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica kroz:

  1. osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva
  2. dokapitalizaciju pravnog lica
  3. kupovinu udela ili akcija u kapitalu pravnog lica
  4. subordinirani kredit ili zajam
  5. svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava.

Obaveza izveštavanja Narodne banke Srbije

Zakonom o deviznom poslovanju, u slučaju kada je član privrednog društva nerezident, propisana obaveza izveštavanja Narodne banke Srbije o stranoj direktnoj investiciji, što je detaljnije uređeno:

  • Odlukom o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS“, br. 87/2009 i 40/2015 – dr. odluka ) i
  • Uputstvom za sprovođenje odluke o obavezi izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom („Sl. glasnik RS“, br. 87/2009 i 40/2015 – dr. odluka ).

Prema Odluci, obveznici izveštavanja, tj. rezidenti utvrđeni Zakonom o deviznom poslovanju, dužni su da Narodnoj banci Srbije dostavljaju izveštaje o poslovanju sa inostranstvom po više osnova, uključujući i o stanju i/ili transakciji po osnovu direktnih investicija nerezidenata u zemlji. U tom smislu, a kada se radi o direktnim investicijama nerezidenata u Republici Srbiji, rezidenti, u kojima nerezidenti imaju udeo u vlasništvu, obavezni su da Narodnoj banci Srbije dostavljaju Obrazac DI-1, tromesečni izveštaj o stranim direktnim investicijama nerezidenata u zemlji, prema Uputstvu.

Ova, kontinuirana obaveza izveštavanja Narodne banke Srbije postoji od dana prvog ulaganja, odnosi se i na sve promene u vezi sa povećanjem ili smanjenjem direktne investicije nerezidenta, a prestaje tek momentom potpunog povlačenja strane direktne investicije.

Dodatne uplate osnivača

Dodatne uplate nisu predmet uređivanja Zakona o deviznom poslovanju, ali se navode u nekim drugim zakonima, kao i u podzakonskim propisima kojima je uređeno devizno poslovanje.

Institut dodatnih uplata regulisan je Zakonom o privrednim društvima. Dodatne uplate mogu biti:

  • samo novčane
  • ne ulaze u osnovni kapital
  • utvrđuju se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine (jednoglasno, osim ako je osnivačkim aktom za donošenje te odluke predviđena druga većina)
  • mogu se vratiti članovima društva samo ako nisu nužne za pokriće gubitaka društva ili za namirenje poverilaca društva, ali ni u kom slučaju se ne mogu vratiti članu društva pre konačne uplate ugovorenog uloga u društvo.

Osim Zakonom o privrednim društvima, dodatne uplate su uređene i odredbama Zakona o ulaganjima („Sl. glasnik RS“, br. 89/2015 i 95/2018) i to u delu koji se odnosi na pravo na transfer dobiti i imovine stranog ulagača, tako što je članom 9. ovog zakona propisano da je stranim ulagačima dozvoljeno da, u stranoj valuti, transferišu u inostranstvo iznose dobijene od dopunskih uplata. Istovremeno, ukazujemo da strani ulagač ovo pravo ima samo ukoliko je izmirio sve poreske i druge obaveze po osnovu javnih prihoda prema Republici Srbiji.

Devizno kreditiranje u zemlji

U članu 2. tačka (19) Zakona o deviznom poslovanju navedeno je da kreditni poslovi, u smislu ovog zakona, obuhvataju kreditne poslove u Republici Srbiji i kreditne poslove sa inostranstvom. Tačkom (20) istog člana Zakona o deviznom poslovanju kreditni poslovi u Republici Srbiji definisani su kao krediti koje banka odobrava rezidentu u devizama.

Osim članom 2. tačka (20) Zakona o deviznom poslovanju, kreditni poslovi u Republici Srbiji bliže su uređeni i članom 25. ovog zakona, kojim je propisano da banka može rezidentu – pravnom licu i preduzetniku odobriti kredit u devizama za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva, a što, nesporno, takođe predstavlja jedan vid finansiranja redovnog poslovanja privrednih subjekata.

Istovremeno, članom 34. Zakona o deviznom poslovanju predviđeno je da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata, kao i između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima. Međutim, istom odredbom Zakona o deviznom poslovanju propisano je i to da se, izuzetno, plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici Srbiji mogu vršiti i u devizama po osnovima navedenim u stavu 2. tog člana Zakona o deviznom poslovanju, a kojim osnovima je obuhvaćeno i devizno kreditiranje u zemlji za namene iz člana 25. Zakona o deviznom poslovanju.

Kreditno zaduživanje u inostranstvu

Kreditni poslovi sa inostranstvom, shodno članu 2. tačka (21) Zakona o deviznom poslovanju, su krediti, koje odobrava banka ili strana banka, i zajmovi između rezidenata i nerezidenata, o kojima rezidenti izveštavaju Narodnu banku Srbije.

Finansijski krediti i zajmovi u devizama definisani su kao krediti i zajmovi koje kreditor, odnosno zajmodavac odobrava dužniku tako što (a) sredstva stavlja na raspolaganje uplatom na račun dužnika, ali se pod finansijskim kreditima i zajmovima podrazumevaju i (b) svi oblici finansiranja koje odobravaju banke, strane banke i druge strane finansijske institucije, kao i (c) finansiranje trgovine robom ili pružanja usluga u kojoj rezident nije ugovorna strana u poslu, a koje odobrava banka.

Finansijske kredite i zajmove u devizama iz inostranstva mogu uzimati:

  • rezidenti – pravna lica (u svoje ime i za svoj račun, kao i u svoje ime i za tuđ račun)
  • rezidenti – preduzetnici (u svoje ime i za svoj račun)
  • rezidenti – ogranci stranih pravnih lica (sa rokom otplate dužim od godinu dana i samo od svog nerezidentnog osnivača)
  • kao i rezidenti – fizička lica (sa rokom otplate dužim od godinu dana i koji se koriste uplatom sredstava kredita na račun tog rezidenta kod banke).

Prema odredbama člana 21. Zakona o deviznom poslovanju finansijski krediti uzeti iz inostranstva mogu se koristiti za sledeće namene:

  1. plaćanje uvoza robe i usluga
  2. finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti zaključuju u okviru obavljanja svoje delatnosti
  3. za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansiranje).

Istovremeno, Zakonom o deviznom poslovanju je predviđeno da rezidenti finansijske kredite iz inostranstva mogu uzimati i za druge namene, osim prethodno navedenih, ali na način i pod uslovima koje je utvrdila Narodna banka Srbije donošenjem Odluke o načinu i uslovima korišćenja finansijskih kredita iz inostranstva za namene iz člana 21. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju  („Sl. glasnik RS“, br. 6/2013, 74/2013, 32/2018 i 3/2021).

Navedenom odlukom je propisano da kredit uzеt оd nеrеzidеntа sа sеdištеm, оdnоsnо prеbivаlištеm u držаvi člаnici Evrоpskе uniје mоžе dа budе оtplаćеn, оdnоsnо njеgоvа оtplаtа mоžе dа pоčnе i prе istеkа rоkоvа propisanih ovom odlukom, čime je rezidentima omogućeno i kratkoročno zaduživanje uzimanjem finansijskih kredita ili zajmova, ali samo od pomenutih kreditora.

U vezi s prethodno navedenim, bitno je znati da postoji mogućnost držanja deviza na računu kod banke u inostranstvu, a po osnovu finansijskog zaduživanja rezidenata u inostranstvu.

Naime, Odlukom o uslovima pod kojima i načinu na koji rezident mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu („Sl. glasnik RS“, br. 31/2012, 71/2013, 98/2013, 125/2014, 102/2015, 37/2018 i 13/2020) propisano je da rezident, uz odobrenje Narodne banke Srbije, može držati devize na računu kod banke u inostranstvu, između ostalog, i za korišćenje stranog finansijskog kredita koji je namenjen za plaćanja u inostranstvu, ako je korišćenje takvog kredita uslovljeno držanjem sredstava kod strane banke, a na osnovu kopije ugovora o kreditu i prijave kreditnog zaduženja evidentiranog kod Narodne banke Srbije.

Krediti i zajmovi u dinarima koje međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke odobravaju rezidentima

Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i krediti i zajmovi u dinarima koje, u skladu sa odredbama Zakona o deviznom poslovanju, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države odobravaju rezidentima.

Krediti i zajmovi u dinarima koje međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije čiji su osnivači strane države odobravaju rezidentima detaljnije su uređeni Odlukom o uslovima i načinu obavljanja kreditnih poslova sa inostranstvom u dinarima („Sl. glasnik RS“, br. 98/2013), kojom je propisano da rezident – kreditni dužnik po ovim poslovima može biti banka, rezident – pravno lice ili preduzetnik.

Dakle, kredite i zajmove u dinarima, u smislu Zakona o deviznom poslovanju, ne mogu uzimati rezidenti – ogranci stranih pravnih lica i fizička lica.

Pomenuti dinarski krediti i zajmovi mogu se odobriti sa rokom dospeća dužim od jedne godine od datuma njegovog korišćenja.

Dinarski kredit namenjen za finansiranje otkupa, prerade i proizvodnje poljoprivrednih proizvoda ili za finansiranje izvoza robe i usluga može se odobriti rezidentu – pravnom licu i preduzetniku sa najkraćim rokom dospeća od tri meseca. Izuzetno, dinarski kredit se može otplatiti i pre isteka propisanih rokova i u nesrazmernim ratama na osnovu akta ili sporazuma koji je ratifikovan u Republici Srbiji, kao i novim dinarskim kreditom, ukoliko su rokovi dospeća novog dinarskog kredita isti ili duži od rokova propisanih ovom odlukom.

Poslovi faktoringa

Članom 2. stav 1. tačka 1) Zakona o faktoringu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018) posao faktoringa je definisan kao finansijska usluga kupoprodaje postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu.

U smislu Zakona o faktoringu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018) može se razlikovati:

  • domaći faktoring, čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog prodajom robe ili pružanjem usluga između domaćih lica na unutrašnjem tržištu, i
  • međunarodni faktoring, čiji je predmet prodaja potraživanja nastalog u spoljnotrgovinskom prometu robe, odnosno usluga, u smislu zakona kojim se uređuje spoljnotrgovinsko poslovanje, a koji se može obavljati u jednofaktorskom sistemu, kad u faktoringu učestvuje samo jedan faktor, i u dvofaktorskom sistemu, kad u faktoringu učestvuju faktor sa sedištem u Republici i faktor sa sedištem u inostranstvu.

Faktoring se može obavljati samo na osnovu ugovora zaključenog u pisanoj ili elektronskoj formi. Ugovor, čiji predmet nije definisan u skladu sa Zakonom o faktoringu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018), ne smatra se ugovorom o faktoringu u smislu Zakona o faktoringu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 i 30/2018). Ugovor o faktoringu se ne smatra ugovorom o kreditu ili zajmu, u smislu propisa Republike Srbije i poslovnih običaja.

Saznajte više:
Prava ulagača »
Obaveza izveštavanja NBS u poslovanju sa inostranstvom »
Spoljnotrgovinski promet robom prema odredbama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju »

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.