Zakon o privrednim društvima

Direktori društva s ograničenom odgovornošću prema Zakonu o privrednim društvima

Prema odredbama člana 218. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) zakonski zastupnici društva sa ograničenom odgovornošću su direktori i ne postoji mogućnost da se odredbe člana 218. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) derogiraju odnosno izmene.

Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) reguliše brojna pitanja vezano za direktore društva sa ograničenom odgovornošću kao što su: broj direktora, imenovanje, zastupanje, poslovođenje, odgovornost, izveštavanje, naknada za rad, razrešenje, ostavka i dr.

Broj direktora

Društvo sa ograničenom odgovornošću (dalje: društvo) može imati jednog ili više direktora koji su zakonski zastupnici društva i svi se oni registruju u registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom o registraciji.

Broj direktora određuje se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.

Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine nije određen broj direktora, društvo ima jednog direktora.

Zakon ne postavlja kao zahtev da direktor mora biti u radnom odnosu u društvu.

Prema odredbama člana 48. Zakona o radu  („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) direktor može da zasnuje radni odnos u društvu, ali ne mora.

Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

Imenovanje direktora

Direktora imenuje skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno. Prilikom osnivanja društva, direktor se može imenovati osnivačkim aktom.

Ako u odluci o imenovanju nije određeno drugačije, mandat direktora počinje danom donošenja odluke o imenovanju.

Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva nije određeno drugačije, smatra se da mandat direktora nije ograničen.

Dan imenovanja direktora je raniji u odnosu na dan registracije u privrednom registru, što znači da se neko lice ima smatrati direktorom i pre registracije (koja inače ima konstitutivno dejstvo), ali treća lica saznanje o tome stiču tek nakon registracije u registru privrednih subjekata.

Direktor društva može da bude potpuno poslovno sposobno fizičko lice ili privredno društvo registrovano u Srbiji. Moguća je kombinacija pomenutih lica, ali društvo mora da ima barem jednog direktora koji je fizičko lice. Pored poslovne sposobnosti, društvo može osnivačkim aktom ili odlukom skupštine da propiše posebne uslove koje treba da ispunjava neko lice da bi bilo imenovano za direktora društva.

Razrešenje i ostavka direktora

Skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, razrešava direktora, pri čemu nije dužna da navede razloge za razrešenje osim ako je to izričito predviđeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.

Direktor može u svako doba preostalim direktorima dati ostavku pisanim putem.

U društvima koja imaju samo jednog direktora, direktor daje ostavku predsedniku skupštine odnosno članu društva koji poseduje najveći broj glasova.

Ostavka proizvodi dejstvo u odnosu na društvo danom podnošenja, osim ako u njoj nije naveden neki kasniji datum.

Ostavka direktora i brisanje direktora iz registra registruje se u skladu sa zakonom o registraciji.

Ako je jedini direktor društva dao ostavku, u obavezi je da nastavi da preduzima poslove koji ne trpe odlaganje do imenovanja novog direktora ali ne duže od 30 dana od dana registracije te ostavke u skladu sa zakonom o registraciji.

Ako je društvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, član društva ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva. Postupak je hitan i sud je dužan da odluku po zahtevu donese u roku od osam dana od dana prijema zahteva.

Ako društvo ostane bez direktora, do imenovanja direktora, odnosno privremenog zastupnika izjave volje upućene bilo kom članu nadzornog odbora, ako postoji, odnosno bilo kom članu društva ako društvo nema nadzorni odbor, obavezuju društvo.

Zastupanje

Direktor zastupa društvo prema trećim licima u skladu sa osnivačkim aktom, odlukama skupštine društva i uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.

Ako društvo ima više od jednog direktora, svi direktori zastupaju društvo zajednički, ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva nije drugačije određeno. Nezavisno od načina zastupanja (zajedničko ili samostalno) izjava volje učinjena prema jednom direktoru smatra se da je valjano učinjena prema društvu.

Društvo stiče prava i preuzima obaveze iz poslova koje u njegovo ime zaključi direktor nezavisno od toga da li je posao izričito zaključen u ime društva ili iz okolnosti proizlazi da je volja učesnika u pravnom poslu bila da se taj pravni posao zaključi u ime društva.

Zastupanje društva u sporu sa direktorom

U slučaju spora između direktora i društva, punomoćje za zastupanje društva kao i druge radnje potrebne za zaštitu interesa društva daje i preduzima skupština društva. Direktor ne može izdati punomoćje za zastupanje niti zastupati društvo u sporu u kojem je suprotna strana on ili sa njim povezano lice.

Nepotpun broj direktora

Ako se broj direktora koji društvo zastupaju pojedinačno smanji ispod broja direktora koji je određen osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, preostali direktori nastavljaju da zastupaju društvo u okviru svojih ovlašćenja.

Ako se broj direktora koji imaju ovlašćenje na zajedničko zastupanje smanji ispod broja direktora koji je određen osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, preostali direktori dužni su da bez odlaganja o tome obaveste skupštinu i nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno. U tom slučaju skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, vrši imenovanje nedostajućih direktora, a do tog imenovanja preostali direktori mogu obavljati samo hitne poslove, osim ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine drugačije određeno.

Vođenje poslova društva

Direktor vodi poslove društva u skladu sa:

  • osnivačkim aktom
  • odlukama skupštine
  • uputstvima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.

Ako društvo ima više od jednog direktora, svi direktori vode poslove društva zajednički, osim ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva drugačije određeno.

Ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine određeno da svaki direktor prilikom vođenja poslova društva postupa samostalno, direktor ne može preduzeti nameravanu radnju ako se tome protivi neki od preostalih direktora, ali je ovlašćen da u tom pogledu zahteva uputstvo skupštine društva, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.

U društvu u kome je upravljanje jednodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadležnosti skupštine.

U društvu u kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadležnosti skupštine i nadzornog odbora.

Odgovornost za poslovne knjige, finansijske izveštaje i vođenje evidencije o odlukama skupštine

Direktor društva nadležan je za zastupanje i poslovođenje društva.

Direktor odgovara za uredno vođenje poslovnih knjiga društva i za tačnost finansijskih izveštaja društva. Ova odgovornost je trojaka:

  1. kazneno pravna/za privredni prestup i prekršaj
  2. statusnopravna – direktor može biti razrešen
  3. imovinsko pravna – ukoliko je za nekoga nastala šteta usled neadekvatnog vođenja poslovnih knjiga ili zbog netačnih finansijskih izveštaja.

Zakonom nije propisana obaveza vođenja knjige odluka. Direktor je u obavezi da vodi evidenciju o svim donetim odlukama skupštine, u koju svaki član društva može izvršiti uvid tokom radnog vremena društva.

Obaveza izveštavanja

Direktor društva dužan je da na redovnoj sednici skupštine odnosno nadzornom odboru ako je upravljanje društvom dvodomno podnosi izveštaje o:

  • računovodstvenoj praksi i praksi finansijskog izveštavanja društva i njegovih povezanih društava, ako postoje
  • usklađenosti poslovanja društva sa zakonom i drugim propisima
  • kvalifikovanosti i nezavisnosti revizora društva u odnosu na društvo, ako su finansijski izveštaji društva bili predmet revizije
  • ugovorima zaključenim između društva i direktora, kao i sa licima koja su sa njima povezana u smislu Zakona o privrednim društvima.

Direktor društva je dužan da bez odlaganja obavesti svakog člana društva koji ima udeo koji predstavlja najmanje 10% osnovnog kapitala odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno o nastalim vanrednim okolnostima koje mogu biti od značaja za stanje ili poslovanje društva

U pogledu odgovornosti direktora, za propuštanje radnji izveštavanja društva i članova ona je i ovde identična kao i inače: statusna (razrešenje) i imovinska (naknada štete).

Naknada za rad direktora

Direktor društva ima pravo na naknadu za svoj rad kao i stimulacije odnosno bonuse u pogledu dodele udela ili na drugi način.

Osnivačkim aktom, odlukom skupštine ili odlukom nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno određuju se naknada i stimulacija za direktora.

Visina te naknade u gore pomenutim ugovorima, kao i iznos stimulacija ne moraju da budu definisani precizno, već mogu zavisiti od poslovnih rezultata društva. Naknada direktora ne može da bude određena kao učešće u raspodeli dobiti društva.

Saznajte više:
Udeli u društvu sa ograničenom odgovornošću prema Zakonu o privrednim društvima – osnovna pravila »
Istupanje člana društva sa ograničenom odgovornošću »
Finansiranje privrednog društva od strane osnivača putem zajma »

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.