Zasnivanje radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu

Ugovor o radu

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu koga zaključuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu se smatra zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik. Ugovor o radu umesto direktora, odnosno preduzetnika može da potpiše i zaposleni koga oni ovlaste, dok zaposleni ugovor o radu mora da zaključi lično.

Poslodavac i zaposleni mogu ugovor o radu zaključiti na neodređeno ili određeno vreme, a ukoliko u ugovoru o radu nije utvrđeno vreme na koje se isti zaključuje, smatraće se da je takav ugovor zaključen na neodređeno vreme.

Obaveza poslodavca i zaposlenog je da ugovor o radu bude zaključen pre stupanja zaposlenog na rad i to isključivo u pisanom obliku. Ukoliko poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre njegovog stupanja na rad, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme – danom stupanja na rad.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ukoliko zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.

Ugovor o radu i obavezni elementi

Po svom obimu, ugovori o radu mogu biti podeljeni u dve osnovne grupe:

  • ugovori koji se zaključuju kod poslodavca kod koga oblast radnih odnosa nije uređena opštim aktom (pravilnikom o radu ili kolektivnim ugovorom) i
  • ugovori o radu koji se zaključuju kod poslodavca kod koga je donet opšti akt kojim su uređena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.

Zakon o radu odredbama člana 33. okvirno utvrđuje minimum obaveznih elemenata koje svaki ugovor o radu u sebi mora da sadrži, bez obzira što sadržina ugovora o radu kao pravnog akt nije striktno definisana nekim zakonskim propisom.

Prema odredbama člana 33. Zakona o radu obavezni elementi ugovora o radu su:

  • naziv i sedište poslodavca
  • lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog
  • vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu
  • naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja
  • mesto rada
  • vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme)
  • trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme
  • dan početka rada
  • radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno)
  • novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu
  • elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog
  • rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo
  • trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovor o radu

Ugovor o radu ne mora da sadrži sledeće elemente:

  • elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog
  • rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo
  • trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena
    ako su oni utvrđeni Zakonom o radu, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa Zakonom o radu, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu i opšteg akta.

Prema odredbama člana 34. Zakona o radu, zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Obaveza da se ugovorom o radu utvrdi tačan dan početka rada zaposlenog je bitna zbog toga što se ugovor o radu mora zaključiti pre njegovog stupanja na rad, a dan zaključivanja može biti i više dana pre dana određenog za početak rada.

Utvrđivanje dana početka rada zaposlenog je od izuzetne važnosti, jer od toga dana nastupaju pravne posledice, odnosno sticanje prava, obaveza i odgovornosti kako zaposlenog, tako i poslodavca, a takođe je takav datum bitan i za nadležnu organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja, koja u svojoj matičnoj evidenciji takav datum konstatuje kao dan početka osiguranja.

Naravno, ukoliko zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos. Izuzetak od ovog pravila predstavlja situacija u kojoj je zaposleni bio sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ukoliko se poslodavac i zaposleni nisu drugačije dogovorili.

Zakonom o radu je ustanovljeno pravilo da su pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog – ništavne (član 9), kao i da se ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje pred nadležnim sudom.

Ukoliko je kod poslodavca donet opšti akt kojim je uređena oblast radnih odnosa (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu), tada ugovor o radu može biti sažetiji i u sebi sadržati samo one odredbe koje konkretizuju njegove pojedine specifične aspekte kao što su npr. klauzula zabrane konkurencije, otkazni rok koji je zbog specifičnog statusa i značaja zaposlenog za poslodavca iskazan u dužem trajanju od onog koji je predviđen članom 178. stav 2. Zakona o radu.

Ako kod poslodavca ne postoji opšti akt kojim su uređena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, u tom slučaju ne postoji ni mogućnost predviđena članom 33. stav 2. Zakona o radu (pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi), te je stoga neophodno da ugovor o radu sadrži i druge nespecifične odredbe kao što su npr. kriterijumi za određivanje dužine trajanja godišnjeg odmora, slučajevi i dužina trajanja plaćenog odsustva, pravo na druga primanja (član 119), utvrđivanje visine iznosa imovine veće vrednosti kod privremenog udaljenja sa rada zbog toga što je zaposleni učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti (član 165), slučajevi povrede radne obaveze zbog kojih zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu i drugo.

Saznajte više:
Inspekcija rada – nadležnost i inspekcijski nadzor »
Pravilnik o radu »
Izmena ugovora o radu – Aneks ugovora o radu »

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

51 - “Ugovor o radu”

  1. Postovani, da li doo drustvo mora da ima Pravilnik o radu ako ima samo 2 zaposljena radnika i koji je minimalni broj radnika kada se mora doneti Pravilnik o radu? Napominjem da ne mislim na Pravilnik o sistematizaciji jer je vec propisano do 10 radnika.

    1. Poštovani Zorane, Broj zaposlenih nije kriterijum za donošenje Pravilnika o radu. Pravilnikom o radu su uređuju prava, obaveze i odogovornosti zaposlenih i poslodavca, koji nisu uređeni Zakonom o radu ili se pojedina prava i obaveze regulišu drugačije. Ukoliko privredno društvo nije donelo Pravilnik o radu, onda se sva prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca se uređuju Ugovorom o radu.

  2. Postovani,
    Kako se tretira ugovor do isteka mandata ? Da li je to ugovor na odredjeno ili neodredjeno? Treba da dobijem ugovoru jednoj drzavmoj firmi do isteka mandata nadleznog, pa me zanima da se moze podici stambeni kredit?

    1. Poštovana Majo,

      Proverite u Vašem Ugovoru o radu da li ste zasnovali radni odnos na određeno ili neodređeno vreme. Trajanje mandata ne uslovljava vrstu radnog odnosa i istek mandata ne mora da ima za posledicu raskid radnog odnosa.

  3. Postovani, da li je direktoru dozvoljeno po zakonu da internom odlukom bez overe kod notara ovlasti svog pomocnika da potpisuje u ime ustanove ugovore o radu? Napominjem da je jedina osoba ovlascena za zastupanje u apru direktor, niko drugi nije upisan.

    1. Postovani Marko,

      Direktor ima zakonsko pravo da izda punimocje drugom licu kako generalno tako i za izvršenje pojedinih radnji. Punomocje koje je izdato radi potpisivanja Ugovora o radu ne mora da bude overeno kod notara.

  4. Postovani,

    Da li je moguce da zaposleni potpise dva aneksa ugovora o radu, dva dana za redom, s tim da se jedan odnosi na promenu zarade a drugi na promenu pozicije u firmi? Razlog za dva razlicita aneksa je u tome sto se razlikuje dan pocetka dejstva promene.

    Hvala

    1. Postovana Sena,

      Pošto Zakon o radu ne propisuje ni maksimalan broj aneksa ugovora o radu, kao ni vremenski razmak između zaključenja dva aneksa ugovora o radu, nije zabranjeno da dva aneksa ugovora o radu budu zaključena u vremenskom razmaku koji ste naveli. Bitno je da postoji zakonom ili opštim aktom propisan razlog za zaključenje aneksa ugovora o radu kao i da je prilikom njegovog zaključenja ispoštovan postupak propisan Zakonom o radu.

  5. Poštovani,
    dobila sam ponudu za drugo radno mesto u istoj firmi sa aneksom ugovora o radu i rok od 8 dana da isti potpisem. U aneksu ugovora ne pise kada stupa na snagu, odnosno pise „Ovaj aneks se primenjuje počev od ___________ godine.“
    S obrzirom da prelazim sa rukovodeceg na mesto refernta ali i bez obzira smatram da je to bitan element i da imam pravo da trazim da se odredi datum a ne blanko da potpisem u ostavljenom roku.

    1. Poštovana Sofija,

      Aneks ugovora o radu ne sme da sadrži blanko polja. U Vašem slučaju datum stupanja na snagu aneksa mora da bude određen.

  6. Postovani,da li mozete da odgovorite na sledece pitanje.Radim u jednom preduzecu za obavljanje komunalnih usluga vec skoro blizu 2 god.Sta se desava kada po novom zakonu o radu napunim te 2 godine rada,da li poslodavac po pravilu bi trebao ako hoce i moze da da ugovor na Neodredjeno ili mora posle isteka te 2 godine da da otkaz ugovora o radu da idem kuci samo da mi ne bi dali ugovor na neodredjeno,i da li posle te 2 godine mogu da naprave prekid od mesec dana pa opet da mi tako pisu ugovore po mesec,dva,tri i opet do 2 godine ,i tako opet iznova,unapred zahvalan.

    1. Poštovani Dragoslave,

      Prema odredbama člana 37. stav 2. Zakona o radu u periodu, koji ne može biti duži od 24 meseca, poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme. Nakon isteka perioda od 24 meseca, u kome je određeno lice bilo zaposleno na osnovu ugovora o radu na određeno vreme, poslodavac nema zakonsku obavezu da sa tim licem zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme.

  7. Poštovana, da li je poslodavac u obavezi da zaposlenom „potpisniku ugovora o radu“ da primerak istog?

    1. Poštovani Lazare,

      Poslodavac je obavezan da preda zaposlenom jedan primerak potpisanog i overenog Ugovora o radu. Prema odredbama člana 30. stav 4. Zakona o radu Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac.

  8. Postovani ,
    Poceo sam rad ,ugovor na odredjeno 30 dana, u jednoj knjigovodstvenoj agenciji .
    Jedna od stavka ugovora je da nakon prestanka rada kod njih iz bilo kog razloga imam zabranu rada u bilo kojoj knjigovodstvenoj agenciji narednih godinu dana.
    Da li je to po zakonu?

    Da li su stvarno u mogucnosti da mi vezu ruke ?

    Hvala

    1. Poštovani,

      U Vašem slučaju poslodavac je u Ugovor o radu uneo odredbe, koje se tiču uslova zabrane konkurencije nakon prestanka radnog odnosa. Poslodavac je bio dužan da sa Vama utvrdi visinu naknade koju će biti u obavezi da plaća u periodu trajanja zabrane rada u nekoj drugoj knjigovodstvenoj agenciji. Prema odredbama člana 162. Zakona o radu Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu člana 161 Zakona o radu po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije nakon prestanka radnog odnosa može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.

  9. Radim u firmi od 2011. godine, sve pod ugovorom od dva meseca, a ponekad i na zamenu odsutnog radnika. Zanima me koliko je zakonski rok da bih dobila resenje za stalno. Kod tog poslodavca imam oko sest sest godina radnog staza.

    1. Poštovana,
      Ne postoji zakonski rok u kome je poslodavac dužan da donese rešenje odnosno da sa zaposlenim zaključi ugovor o radu, na osnovu koga se sa zaposlenim zasniva radni odnos na neodređeno vreme. S druge strane ne postoji ni zakonska obaveza poslodavca da sa određenim licem nakon isteka rada na određeno vreme zasnuje radni odnos na neodređeno vreme.

  10. Poštovani,
    interesuje me da li se može poništiti sporazumno Ugovor o radu, ukoliko su obe ugovorne strane saglasne sa tim? Inače je ugovor zaključen ranije, pa bi to trebalo da bude retroaktivno poništenje.

    1. Poštovana Nado,

      Ugovor o radu se može sporazumno raskinuti ukoliko su i zaposleni i poslodavac sa tim saglasni, ali taj sporazumni raskid proizvodi dejstvo samo u buduće odnosno zapslenom prestaje radni odnos na dan, koji je utvrđen u sporazumu o raskidu Ugovora o radu.