Zasnivanje radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu

Ugovor o radu

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu koga zaključuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu se smatra zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik. Ugovor o radu umesto direktora, odnosno preduzetnika može da potpiše i zaposleni koga oni ovlaste, dok zaposleni ugovor o radu mora da zaključi lično.

Poslodavac i zaposleni mogu ugovor o radu zaključiti na neodređeno ili određeno vreme, a ukoliko u ugovoru o radu nije utvrđeno vreme na koje se isti zaključuje, smatraće se da je takav ugovor zaključen na neodređeno vreme.

Obaveza poslodavca i zaposlenog je da ugovor o radu bude zaključen pre stupanja zaposlenog na rad i to isključivo u pisanom obliku. Ukoliko poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre njegovog stupanja na rad, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme – danom stupanja na rad.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ukoliko zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.

Ugovor o radu i obavezni elementi

Po svom obimu, ugovori o radu mogu biti podeljeni u dve osnovne grupe:

  • ugovori koji se zaključuju kod poslodavca kod koga oblast radnih odnosa nije uređena opštim aktom (pravilnikom o radu ili kolektivnim ugovorom) i
  • ugovori o radu koji se zaključuju kod poslodavca kod koga je donet opšti akt kojim su uređena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.

Zakon o radu odredbama člana 33. okvirno utvrđuje minimum obaveznih elemenata koje svaki ugovor o radu u sebi mora da sadrži, bez obzira što sadržina ugovora o radu kao pravnog akt nije striktno definisana nekim zakonskim propisom.

Prema odredbama člana 33. Zakona o radu obavezni elementi ugovora o radu su:

  • naziv i sedište poslodavca
  • lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog
  • vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu
  • naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja
  • mesto rada
  • vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme)
  • trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme
  • dan početka rada
  • radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno)
  • novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu
  • elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog
  • rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo
  • trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovor o radu

Ugovor o radu ne mora da sadrži sledeće elemente:

  • elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog
  • rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo
  • trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena
    ako su oni utvrđeni Zakonom o radu, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa Zakonom o radu, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu i opšteg akta.

Prema odredbama člana 34. Zakona o radu, zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Obaveza da se ugovorom o radu utvrdi tačan dan početka rada zaposlenog je bitna zbog toga što se ugovor o radu mora zaključiti pre njegovog stupanja na rad, a dan zaključivanja može biti i više dana pre dana određenog za početak rada.

Utvrđivanje dana početka rada zaposlenog je od izuzetne važnosti, jer od toga dana nastupaju pravne posledice, odnosno sticanje prava, obaveza i odgovornosti kako zaposlenog, tako i poslodavca, a takođe je takav datum bitan i za nadležnu organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja, koja u svojoj matičnoj evidenciji takav datum konstatuje kao dan početka osiguranja.

Naravno, ukoliko zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos. Izuzetak od ovog pravila predstavlja situacija u kojoj je zaposleni bio sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ukoliko se poslodavac i zaposleni nisu drugačije dogovorili.

Zakonom o radu je ustanovljeno pravilo da su pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog – ništavne (član 9), kao i da se ništavost odredaba ugovora o radu utvrđuje pred nadležnim sudom.

Ukoliko je kod poslodavca donet opšti akt kojim je uređena oblast radnih odnosa (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu), tada ugovor o radu može biti sažetiji i u sebi sadržati samo one odredbe koje konkretizuju njegove pojedine specifične aspekte kao što su npr. klauzula zabrane konkurencije, otkazni rok koji je zbog specifičnog statusa i značaja zaposlenog za poslodavca iskazan u dužem trajanju od onog koji je predviđen članom 178. stav 2. Zakona o radu.

Ako kod poslodavca ne postoji opšti akt kojim su uređena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, u tom slučaju ne postoji ni mogućnost predviđena članom 33. stav 2. Zakona o radu (pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi), te je stoga neophodno da ugovor o radu sadrži i druge nespecifične odredbe kao što su npr. kriterijumi za određivanje dužine trajanja godišnjeg odmora, slučajevi i dužina trajanja plaćenog odsustva, pravo na druga primanja (član 119), utvrđivanje visine iznosa imovine veće vrednosti kod privremenog udaljenja sa rada zbog toga što je zaposleni učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti (član 165), slučajevi povrede radne obaveze zbog kojih zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu i drugo.

Saznajte više:
Inspekcija rada – nadležnost i inspekcijski nadzor »
Pravilnik o radu »
Izmena ugovora o radu – Aneks ugovora o radu »

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

51 - “Ugovor o radu”

  1. Poštovani,

    da li se u ugovoru o radu za šestočasovno radno vreme mora navesti tačna satnica od koliko do koliko zaposleni radi? Opštim aktom poslodavca to nije regulisano. Da li se npr u samom ugovoru o radu može navesti da će se Odlukom direktora odlučiti o satnici?

    Hvala

    1. Poštovana Vesna,

      Poslodavac je prema odredbama člana 55. Zakona o radu obavezan da donese odluku o rasporedu radnog vremena u okviru radne nedelje koja po pravilu traje pet radnih dana. Ova odluka se odnosi i na puno i nepuno radno vreme i sadrži podatke o početku i kraju radnog vremena, kao i podatke o trajanju odmora u okviru radnog vremena. Poslodavac je dužan da o ovoj odluci obavesti sve radnike tako što će je istaći na oglasnoj tabli ili putem nekog drugog internog sredstva informisanja. Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

  2. Postovani,
    Zanima me vasa misljenje o ugovoru o radu.Ako ugovor o radu nema delovodni pecat i prepravljeni su datumi na njemu,da li je on validan,odnosno falsifikat?Vestak se izjasnio da po njegovom misljenju svaka prepravka ugovora bez pecata jeste falsifikat.Plus ugovor postoji u samo jednom primerku.Hvala unapred.

    1. Poštovani gospodine Kovač,

      Slažem se sa mišljenjem veštaka, koje ste naveli u svom komentaru. S druge strane prema odredbama člana 30. stav 4. Zakona o radu Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac. Ukoliko odredba člana 30. stav 4. Zakona o radu nije ispoštovana od strane poslodavca, poslodavac sa svojstvom pravnog lica može biti kažnjen novčanom kaznom za prekršaj u iznosu od 800.000 dinara do 2.000.000 dinara a odgovorno lice u pravnom licu odnosno zastupnik pravnog lica novčanom kaznom za prekršaj u iznosu od 50.000 dinara do 150.000 dinara.

  3. Poštovani, lice je imenovano za rukovodioca jedne ustanove či je osnivač Pokrajinska vlada nakon sprovedenog konkursnog postupka od strane Upravnog odbora ustanove na period od četiri godine. Odluku o imenovanju donela je Pokrajinska vlada, a Ugovor o radu imenovani je potpisao sa Upravnim odborom ustanove kao faktičkim poslodavcem.Ugovor je potpisao predsednik Upravnog odbora. Ugovor je definisan kao rad na određeno vreme do isteka mandata od četiri godine. Na ustanovu se primenjuje Zakon o radu. U jednoj od odredaba Ugovora o radu precizirano je da ako se zaposleni razreši pre isteka mandata :ima pravo a poslodavac obavezu da zaposlenog rasporedi na radno mesto saglasno školskoj spremi zaposlenog i to na neodređeno vreme, ukoliko je takvo radno mesto predviđeno Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i ukoliko je upražnjeno. U konkretnom slučaju svi gore navedeni uslovi su ispunjeni. Da li poslodavac može zaposlenom osporiti to pravo koje je jasno definisano Ugovorom o radu,pošto je odlukom Pokrajinske vlade razrešen pre isteka mandata protiv zakonito što je i nadležni sud utvrdio.

    1. Poštovani Ranko,

      Poslodavac je obavezan da poštuje sve uslove koji su utvrđeni Ugovorom o radu. ukoliko ugovoreni uslovi nisu protivni imperativnim odredbama pozitivnih propisa Republike Srbije.

  4. Poštovana,

    Radim u jednoj bolnici kao lekar. Prilikom potpisivanja aneksa ugovora o radu koji se tiče dobijanja specijalizacije u aneksu sam primetio odredbu koja kaže da ću u slučaju da dam otkaz morati da vratim sve bruto plate za period od četiri godine. U odvojenom dokumentu koji sam dobio uz aneks stoji da se moram izjasniti u roku od tri dana od uručenja a u slučaju da ne prihvatim sve uslove moj ugovor o radu se smatra automatski raskinutim. Nemajući kud, potpisao sam aneks pre nešto manje od godinu dana. Nedavno sam dobio ponudu za bolje radno mesto, tako da bih želeo ovda da dam otkaz, ali mi veliki problem predstavlja ovo sa vraćanjem bruto plata. Možete li mi reći, da li je taj aneks rušljiv, s obzirom na član 60. ZOO, budući da zaista nisam imao izbora nego da potpišem isti, bez ikakve mogućnosti da utičem na uslove, što smatram prinudom kojom je izazvan opravdan strah za egzistenciju mene i moje dece pošto sam samohrani roditelj (drugo značajno dobro ugovorne strane i trećih lica – arg. iz čl. 60. stav 2. ZOO)? Ukoliko ovo nije pravi način za isticanje relativne ništavosti, molim Vas da me uputite da li postoji drugi način da ostavim ovu konkretnu odredbu aneksa bez dejstva.

    Puno Vam hvala.

    1. Poštovani Stefane,

      Aneks ugovora o radu, koji ste potpisali, ne možete da osporite i poništite u sudskom postupku, kao nezakonit. Postoji i zakonska obaveza da ukoliko da otkaz pre isteka ugovorenog perioda rada, lekar ima obavezu da vrati sredstva koja su uložena u njegovu specijalizaciju.

  5. Poštovani,
    Da li je potrebno da se za svaku izmenu neto LD potpisuje novi aneks ugovora o radu?

    1. Poštovana Aleksandra,
      U skladu sa odredbama člana 171. stav 1. tačka 5. Zakona o radu za svaku izmenu iznosa osnovne zarade, kao i izmenu drugih elemenata, koji utiču na njenu visinu potrebno je zaključiti Anex Ugovora o radu.

  6. Postovani, zaposlen sam u jednoj firmi 9 meseci na odredjeno vreme ( ugovori 3 meseca). Pre 2 meseca sam se povredio na poslu i na bolovanju sam svo vreme uz jedan prekid kada sam mislio da se osećam bolje. Za ta 2 meseca me niko nije pozvao iz firme niti došao da me obidje. Čak mi ni knjižica nije bila overena prilikom povredjivanja niti mi uplaćivano zdravstveno osiguranje dva meseca unazad, samo da napomenem, pa sam morao sve troškove sam tog dana da platim tipa pregled, inekcije itd. Ugovor mi je istekao pre 7 dana, cuo sam od kolega da je sefica na sastanku rekla kako me ocekuje nov ugovor kada dodjem, pa mi nije jasno dali sam ja i dalje u radnom odnosu iako nisam potpisao ugovor o produzetku niti rešenje o prestanku radnog odnosa na odredjeno vreme. Recite mi koja su moja prava u oba slučaja, i dali sam ja još uvek u radnom odnosu ili ne?
    Hvala

    1. Poštovani gospodine Blagojeviću,

      Nakon istekom perioda za koji ste zasnovali radni odnos na određeno vreme Vaš poslodavac je trebalo da Vam uruči Rešenje o prestanku radnog odnosa i isplati Vam sva primanja na koja ste po osnovu zakona imali pravo u toku trajanja radnog odnosa, odjavi Vas kod fonda za socijalno osiguranje i vrati Vam radnu knjižicu.

      Ukoliko Vaš poslodavac odluči da ponovo sa Vama zasnuje radni odnos na određeno ili neodređeno vreme on mora da sa Vama zaključi nov Ugovor o radu i da Vas ponovo prijavi kod fonda za socijalno osiguranje.

  7. Ako poslodavac ne navede mesto rada u aneksu, a radi se o premeštaju u drugo mesto rada, može li se taj ugovor osporiti

    1. Poštovana,

      Navođenje mesta rada u Ugovoru o radu je, prema odredbama člana 33. Zakona o radu, obavezno. S obzirom na navedeno, kao i s obzirom da je razlog zaključenja Anex-a Ugovora o radu premeštaj u drugo mesto rada, možete osporavati Anex Ugovora o radu.

  8. Postovanje, zaposlen sam u firmi 15,meseci, koliko jos trebam biti zaposlen pa da mogu ostvariti pravo na rad na neodredjeno vreme.?
    Unapred zahvalan.

    1. Poštovani,
      Da li ćete zasnovati radni odnos na neodređeno vreme ili ne, ne zavisi od dužine vremenskog perioda, u kome ste imali zasnovan radni odnos na određeno vreme, već od činjenice da li potreba procesa i organizacije rada, kao i Vaše kvalifikacije i radno iskustvo, omogućavaju poslodavcu da odluči da li će sa Vama da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme ili ne. Poslodavac nema zakonsku obavezu da sa Vama zasnuje radni odnos na neodređeno vreme.

  9. Poštovana,
    Ukoliko sam izabrana na određeno radno mesto i treba da potpišem ugovor o radu, moram li to da učinim odmah ili mogu potpisivanje da odložim za nekoliko meseci?
    Naime, trenutno sam na porodiljskom odsustvu na Službi za zapošljavanje, a pošto se to odsustvo ne može „preneti“ na neki drugi osnov morala bih da ga prekinem prilikom potpisivanja ugovora. Koje vreme imam na raspolaganju da sačekam sa potpisivanjem?
    *U pitanju je Univerzitet, izabrana sam na određeno vreme.

    Hvala unapred!

    1. Poštovana,
      Zakonom o radu nije propisan rok u kome ste Vi dužni da potpišete Ugovor o radu. Međutim ukoliko ne stupite na rad danom koji je utvrđen Ugovorom o radu smatraće se da niste zasnovali radni odnos, osim ukoliko niste bili sprečeni da stupite na rad iz opravdanih razloga ili ako ste se sa poslodavcem drugačije dogovorili. Na osnovu prethodno navedenog moj savet Vam je da, bez sporazuma sa poslodavcem o utvrđivanju drugog datuma zaključenja i potpisivanja Ugovora o radu, ne odlažete potpisivanje Ugovora o radu.

  10. Postovana,
    desila mi se situacija u firmi da je umesto mene i apsolutno bez mog znanja potpisan ugovor o radu(na odredjeno radim po 3 meseca vec godinu i po dana) od strane mog sefa. Da li je to dozvoljeno? Jer meni ni malo nije logicno da to sme da se radi, pri tom mi je receno da je to stvar poverenja u firmi. Kao sto rekoh ja nisam ni bila obavestena ni pitana da li to sme neko drugi umesto mene da uradi.

    1. Poštovana,
      Jedino ste Vi lično ovlašeni da potpišete u svoje ime Ugovor o radu. Neko drugo lice, uključujući i Vašeg šefa može punovažano da potpiše u Vaše ime Ugovor o radu, samo na osnovu Vašeg specijalnog punomoćja, koje je overeno kod javnog beležnika.

    2. Poštovana,
      Bez Vašeg pismenog ovlaščenja odnosno punomoćja niko ne može da potpiše u Vaše ime bilo kakav dokument uključujući i Ugovor o radu na određno vreme. Prema tome Ugovor o radu na određeno vreme, koje je bez Vaše pismene saglasnosti poptisao Vaš šef je apsolutno ništav i ne proizvodi pravna dejstva.