Advokat Dragana Đorđević » "Naknada štete" (2)

Zaštita interesa prilikom sprovođenja statusne promene

Ostavite komentar

Prilikom sprovođenja statusne promene moguće je ugrožavanje prava i interesa različitih kategorija lica. Prepoznaju se interesi članova društva prenosioca (akcionara), interesi poverilaca društava koja učestvuju u statusnoj promeni i interes trećih lica koja ne spadaju ni u jednu od ovih kategorija.

Zaštita prava članova društva prenosioca

Pravo na doplatu

Član društva prenosioca koji smatra da je oštećen utvrđenom srazmerom zamene udela, odnosno akcija u društvu prenosiocu za udele, odnosno akcije u društvu sticaocu može tužbom nadležnom sudu protiv društva sticaoca u roku od 30 dana od dana objave obaveštenja članovima društva o vremenu i mestu gde mogu izvršiti uvid u dokumente i akte iz člana 490. Zakona o privrednim društvima tražiti isplatu novčane naknade. Ako je podneto više od jedne tužbe, postupci se spajaju. Nastavite sa čitanjem Zaštita interesa prilikom sprovođenja statusne promene →

Naknada štete u vidu izmakle koristi

Ostavite komentar

Prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima oštećeniku je pored prava na naplatu naknade obične štete priznato pravo na naknadu štete u vidu izmakle koristi.

Obična šteta predstavlja umanjenje postojeće imovine, dok izmakla korist je šteta koja se ogleda u nemogućnosti povećanja imovine, buduće imovine zbog radnje ili postupaka štetnika.

Prema odredbama člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Izmakla korist se može pojaviti u novčanom i naturalnom obliku.

Prema shvatanju sudske prakse, izmakla korist predstavlja neostvarenu imovinsku vrednost, bez obzira da li bi se pojavila u novčanom ili naturalnom obliku i bez obzira na osnov po kome bi bila ostvarena. Izmakla korist može nastati zbog oštećenja stvari u obliku gubitka prirodnih i civilnih plodova koji su izmakli oštećenom. Nastavite sa čitanjem Naknada štete u vidu izmakle koristi →

Sopstveni udeli privrednog društva – sticanje i raspolaganje

Ostavite komentar

Pojam udela u Zakonu o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021 – dalje: Zakon o privrednim društvima) negativno je određen, odnosno odredbom člana 150. Zakona propisano je da udeli nisu hartije od vrednosti, te da se udeli ne mogu sticati, niti se njima može raspolagati upućivanjem javne ponude u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Prema odredbama člana 157. stav 1. Zakona o privrednim društvima, sopstvenim udelom društva u smislu Zakona o privrednim društvima smatra se udeo ili deo udela koji društvo stekne od svog člana.

Društvo sa ograničenom odgovornošću ne može steći sopstveni udeo prilikom svog osnivanja, već naknadno od svog člana, kao posledicu određenih pravnih situacija, koje su određena vrsta izuzetka.

Društvo može sticati sopstvene udele isključivo na osnovu odluke skupštine društva i odlučivanje o sticanju sopstvenog udela se ne može osnivačkim aktom preneti u nadležnost drugog organa društva (direktor ili nadzorni odbor u sistemu dvodomnog upravljanja). Nastavite sa čitanjem Sopstveni udeli privrednog društva – sticanje i raspolaganje →