Preduzetnik ili privredno društvo

Status i položaj preduzetnika i privrednog društva je regulisan odredbama Zakona o privrednim društvima.

Preduzetnik je, prema odredbama člana 83. Zakona o privrednim društvima, definisan kao poslovno sposobno fizičko lice koje je registrovano u registru privrednih subjekata i koje obavlja privrednu delatnost u cilju ostvarivanja dobiti.

Takođe, preduzetnik je, u smislu Zakona o privrednim društvima, i fizičko lice upisano u poseban registar, koje obavlja delatnost slobodne profesije, uređenu posebnim propisom, ako je tim propisom to određeno. Zakon o privrednim društvima ne predviđa mogućnost osnivanja ortačkih radnji.

Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti i stiče svojstvo pravnog lica registracijom u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Zakon o privrednim društvima određuje sledeće pravne forme privrednih društava: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

Preduzetnik ili privredno društvo – razlike i komparacija

Prilikom donošenja odluke da li ćete osnovati privredno društvo ili ćete biti preduzetnik treba imati u vidu i poznavati sledeće bitne razlike između preduzetnika i privrednog društva:

• u subjektivitetu (preduzetnik je fizičko lice)
• u odgovornosti (preduzetnik uvek odgovara celokupnom svojom imovinom),

Preduzetnik odgovara za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti celokupnom svojom imovinom i to:

• imovinom koju je stekao obavljajući privrednu delatnost i
• drugom imovinom koju je stekao nezavisno od obavljanja privredne delatnosti.

Navedena odgovornost ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra privrednih subjekata. Poverioci imaju mogućnost da biraju onu opciju koja je za njih povoljnija i efikasnija.

• preduzetnik ne može da obavlja neke delatnosti (npr. bankarski poslovi, delatnost osiguranja), ali je dodatno za preduzetnike posebno predviđeno da mogu obavljati i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti koje kao takve određuje ministar nadležan za poslove privrede
• preduzetnik u smislu računovodstvenih propisa je uvek u kategoriji mikro pravnih lica.

Iako Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013) predviđa da se preduzetnici u smislu tog zakona smatraju mikro pravnim licem, to ne znači da preduzetnici imaju svojstvo pravnog lica.

Preduzetnik ostaje fizičko lice i samo se za potrebe Zakona o računovodstvu smatra mikro pravnim licem što ima određene računovodstvene posledice (npr. vezano za obavezu primene Međunarodnih računovodstvenih standarda i sl.).

• prema odredbama Zakona o privrednim društvima individualni poljoprivrednik nije preduzetnik. To je, između ostalog bitno zbog posebnih obaveza koje se odnose na preduzetnike (npr. vođenje knjige prometa) ali i zbog stvarne nadležnosti sudova u slučaju spora sa ovakvim licima (u tom slučaju neće biti nadležan privredni sud nego sud opšte nadležnosti).

Poresko opterećenje prihoda od kapitala

Ako vlasnik preduzetničke radnje ostvari dobit plaćaju se sledeći porezi:

• porez na prihod od samostalne delatnosti po stopi od 10%
• godišnji porez na dohodak građana (ukoliko preduzetnik u toku kalendarske godine ostvari dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez) po stopama 10% odnosno 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade.

Ako vlasnik privrednog društva ostvari dobit plaćaju se sledeći porezi:

• porez na dobit pravnih lica po stopi od 15% (plaća pravno lice)
• porez na prihod od kapitala po stopi od 15% (plaća fizičko lice – vlasnik kapitala kada podiže dividendu). Dividenda ne ulazi u dohodak za oporezivanje godišnjim porezom na dohodak građana u smislu člana 87. Zakona o porezu na dohodak građana.

Vođenje poslovnih knjiga, paušalno oporezivanje

Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod od samostalne delatnosti dužan je da vodi samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu na obrascu KPO. Ukoliko ne ispunjava zakonske uslove da bude paušalac može poslovne knjige voditi po sistemu prostog ili po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Privredno društvo ne može ni u kojem slujčaju biti paušalac i mora voditi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Rad članova porodice

Kod preduzetnika mogu biti radno angažovani članovi porodice bez zasnivanja radnog odnosa, u slučajevima propisanim članom 89. stav 9. Zakona o privrednim društvima. Kod privrednog društva članovi porodice niti osnivača niti direktora ne mogu raditi bez zasnivanja radnog odnosa.

Privremeni prestanak rada, brisanje iz registra Agencije za privredne registre Republike Srbije

Preduzetnik može registrovati privremeni prestanak obavljanja delatnosti, na vremenski ograničen ili neograničen period, a privredno društvo ne.

U pogledu gubitka svojstva preduzetnika Zakon o privrednim društvima, u članu 91. predviđa opšte pravilo da se to svojstvo gubi brisanjem iz registra privrednih subjekata, a da se brisanje vrši (odjavom ili po sili zakona) zbog prestanka obavljanja delatnosti.

Brisanje privrednog društva može se izvršiti samo nakon sprovedenog postupka likvidacije ili stečaja ili kao posledica statusne promene koja za posledicu ima brisanje nekog od učesnika iz Registra privrednih društava.

Promena pravne forme, statusne promene i promene vlasništva

Preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, pri čemu se shodno primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima o osnivanju date forme društva.

Na osnovu navedene odluke o promeni pravne forme vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i registracija osnivanja privrednog društva koje preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva.

Privredno društvo ne može promeniti pravnu formu u preduzetnika.

Preduzetnik ne može promeniti vlasnika i ne može imati statusne promene (pripajanje, spajanje, podela ili izdvajanje). Kod privrednog društva osnivačka prava se mogu ustupiti, odnosno može se menjati osnivač društva.

Privredno društvo može menjati oblik organizovanja, a moguće su i statusne promene (pripajanje, spajanje, podela ili izdvajanje).

Saznajte više:
Osnivanje doo iz radnog odnosa »
Osnivanje agencije za konsalting »
Registracija ogranka stranog privrednog društva u Srbiji »