Izveštaj o povredi na radu

Obaveze poslodavca u slučaju povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenog

Odredbama čl. 49. do 53. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene su obaveze poslodavca koje se odnose na:

  • prijavljivanje nastanka smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove
  • prijavljivanje nastanka profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom nadležnoj inspekciji rada
  • evidentiranje povreda na radu i profesionalnih oboljenja i podnetih prijava o njihovom nastanku
  • dostavljanje izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju, odnosno oboljenju u vezi sa radom zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno koji je oboleo i organizacijama za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje
  • obavezno osiguranje zaposlenih od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu je uređeno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radnom mestu i u radnoj okolini u cilju sprečavanja nastanka povreda na radu i profesionalnih oboljenja, čiji je pojam definisan Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom – sadržaj i način izdavanja

Sadržaj i način izdavanja izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju propisan je Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom.

Izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu poslodavac izdaje na Obrascu izveštaja o povredi na radu (Obrazac 1), Obrascu izveštaja o profesionalnom oboljenju (Obrazac 2) i Obrascu izveštaja o oboljenju u vezi sa radom (Obrazac 3), koji su sastavni deo Pravilnika o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom.

Poslodavac je dužan da izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom (u pet primeraka) na odgovarajućem obrascu popuni u roku od 24 časa od časa saznanja za nastalu povredu, profesionalno oboljenje ili oboljenje u vezi sa radom i da u roku od 24 časa od časa upisa podataka, svih pet primeraka izveštaja dostavi zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog, odnosno obolelog zaposlenog.

Zdravstvena ustanova, u roku od dva dana od dana prijema izveštaja, u izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom upisuje i nalaz i mišljenje lekara i najkasnije ga narednog dana dostavlja poslodavcu.

Izveštaj sa upisanim nalazom i mišljenjem lekara, poslodavac u roku od dva dana od dana prijema izveštaja, dostavlja nadležnoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Nadležna filijala overava svih pet primeraka izveštaja od kojih zadržava dva primerka, a ostale primerke vraća poslodavcu. Poslodavac po jedan primerak overenog izveštaja dostavlja zaposlenom i organizaciji nadležnoj za penzijsko i invalidsko osiguranje preko Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, a jedan primerak zadržava za svoje potrebe.

Izveštaj o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i obljenju u vezi sa radom (Obrasci 1, 2 I 3) sadrži istovetne rubrike koje se odnose na podatke o:

  • poslodavcu
  • licu određenom za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca
  • zaposlenom koji je povređen, odnosno koji je oboleo
  • neposrednom rukovodiocu povređenog, odnosno obolelog zaposlenog.

Izveštaj o povredi na radu (Obrazac 1), sadrži i podatke o:

  • radnom mestu, odnosno poslovima i vremenu i mestu na kojem je zaposleni povređen
  • očevicu
  • povredi na radu i merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je povređeni radio i
  • nalazu i mišljenju lekara koji je prvi pregledao povređenog.

Izveštaj o profesionalnom oboljenju (Obrazac 2), sadrži i podatke o:

  • radnom mestu, poslovima i vremenu koje je oboleli od profesionalnog oboljenja proveo na radu na tim poslovima
  • vrsti profesionalnog oboljenja i merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je zaposleni radio i
  • nalazu i mišljenju zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja.

Izveštaj o oboljenju u vezi sa radom (Obrazac 3), sadrži i podatke o:

  • radnom mestu, poslovima i vremenu koje je oboleli proveo na radu na tim poslovima
  • vrsti oboljenja nastalog u vezi sa radom i merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je oboleli radio i
  • nalazu i mišljenju zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje oboljenja u vezi sa radom.

Za neizvršavanje obaveze prijavljivanja nastalih povreda na radu ili profesionalnog oboljenja nadležnoj inspekciji rada, odnosno nedostavljanje propisanih izveštaja nadležnim organizacijama i povređenom, odnosno obolelom zaposlenom, odredbama čl. 69. i 70. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu utvrđena je prekršajna odgovornost poslodavca.

Saznajte više:
Povreda na radu »
Inspekcija rada – nadležnost i inspekcijski nadzor »

Pravilnik o radu »

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

4 - “Obaveze poslodavca u slučaju povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenog”

  1. Molim vas da mi odgovorite da li radnik ima pravo na novcanu nadoknadu od osiguranja preko koga su radnici osigurani posle povrede na radu? Srdačan pozdrav i hvala.

    1. Postovani Ljiljana,

      Vasa mogucnost naplate naknade
      stete od osiguravajuce kuce kod koje je Vas poslodavac osigurao radnike zavisi od vrste rizika od kojih su radnici osigurani, kao i od cijenice da li je kod Vas nastupio trajni inavaliditet kao posledica povrede na radu.

  2. Poštovani na radnom mestu posle 15 radnih sati provedenih u radu prema meni su od strane drugog zapošljenog upućene uvrede psovke i nanete su mi teške telesne povrede tom prilikom ja nisam inicirao svađu niti sam bilo kako povredio radnu disciplinu od strane poslodavca nije mi uručena povredna lista niti su kaznili radnika koji me povredio dok je policija pokrenula službenu krivičnu prijavu mesec dana sam bio na običnom bolovanju zanima me mogu li od poslodavca tražiti neku odštetu obzirom da sam prekovremeno proveo u radu 15 sati bez prethodnog bilo kakvog rešenja o prekovremenom radu i pritom dobio teške telesne povrede i svi na poslu se prave kao da se ništa nije desilo postoje i svedoci celog događaja unapred hvala

    1. Poštovani Ivane,

      Naknadu štete možete da zahtevate samo od svog kolege, koji Vas je bez razloga napao, kao i da se pridružite krivičnom gonjenju kolege. Od poslodavca imate pravo da tražite uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada najmanje 26% od osnovice. S druge strane ukoliko Vaš prekovremeni rad traje duže od osam časova nedeljno i dvanaest časova dnevno, što je zakonski maksimum propisan članom 53. Zakona o radu, možete podneti prekršajnu prijavu protiv poslodavca i direktora odnosno zakonskog zastupnika poslodavca.