Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je uređeno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radnom mestu i u radnoj okolini u cilju sprečavanja nastanka povreda na radu i profesionalnih oboljenja, čiji je pojam definisan Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. U slučaju povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenog odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ustanovljene su obaveze poslodvaca koje se tiču vođenja evidencija, prijave povreda na radu, izveštavanja o povredi na radu i profesionalnoj bolesti, osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti i dr.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu primenjuje se na državne organe, organe autonomnih pokrajina, organe jedinica lokalne samouprave, privredna društva, druga pravna i fizička lica, u svim delatnostima.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne primenjuje se pri obavljanju poslova iz oblasti odbrane i policijskih poslova i poslova zaštite i spasavanja i drugih unutrašnjih poslova u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima iz delokruga nadležnog državnog organa, kao i poslova zaštite i spasavanja koje obavljaju drugi subjekti u skladu sa posebnim zakonom, ako su pojedina pitanja bezbednosti i zdravlja na radu pri obavljanju te službe i tih poslova uređena posebnim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona.
Obaveza poslodavca da prijavi povredu na radu
Prvi korak koji je poslodavac dužan da preduzme kada dobije saznanja da se desila povreda na radu je da istu prijavi nadležnim organima.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u odredbi člana 64. obavezuje poslodavca da:
- odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih
- odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada laku povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana
- najkasnije u roku od pet dana od dana dostavljanja mišljenja zdravstvene ustanove koja je utvrdila profesionalnu bolest prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalnu bolest.
Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je dužno da na svojoj internet stranici učini dostupnim kontakte dežurnih inspektora rada.
Izveštavanje o povredi na radu i profesionalnoj bolesti
Izveštaj o povredi na radu i profesionalnoj bolesti koji se dogode na radnom mestu, poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđena profesionalna bolest, organizaciji nadležnoj za zdravstveno osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Izveštaj o povredi na radu se podnosi u pisanom obliku do uspostavljanja Registra povreda na radu u elektronskom obliku.
Sadržaj i način izdavanja izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju propisan je Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju („Sl. glasnik RS“, br. 72/2006, 84/2006 – ispr., 4/2016, 106/2018 i 14/2019 – dalje: Pravilnik). Ovaj Pravilnik još uvek nije usklađen sa novim Zakonom za bezbednost i zdravlje na radu, ali do donošenja novog i dalje je na snazi.
Izveštaji o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu izdaju se na obrascu propisanom ovim pravilnikom. Izveštaj o povredi na radu (Obrazac 1.) i Izveštaj o profesionalnom oboljenju (Obrazac 2.), odštampani su uz Pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Izveštaj o povredi na radu popunjava se u skladu sa napomenom sadržanom u tom obrascu, a dostavlja se nadležnom organu bez dela koji se odnosi na napomenu.
Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu popunjava se u pet primeraka. Nakon što upiše sve podatke propisane ovim pravilnikom, poslodavac bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka, svih pet primeraka izveštaja dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog ili utvrđeno profesionalno oboljenje, radi unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove.
Lekar koji je pregledao povređenog, odnosno zdravstvena ustanova koja je utvrdila profesionalno oboljenje upisuje u izveštaj nalaz i mišljenje u roku od dva dana od dana njegovog prijema i popunjeni izveštaj dostavlja poslodavcu bez odlaganja, a najkasnije narednog dana.
Izveštaj u koji su upisani svi podaci propisani Pravilnikom i nalaz i mišljenje lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u roku od dva dana od dana prijema popunjenog izveštaja, dostavlja filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod koje povređeni ili oboleli od profesionalnog oboljenja ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju.
Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu.
Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja:
- zadržava za svoje potrebe
- dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema
- dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje
- dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Registar povreda na radu
Registar povreda na radu (u daljem tekstu: Registar) u elektronskoj formi uspostavlja i vodi Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, uz tehničku podršku službe Vlade koja je nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave, za potrebe vođenja statistike o povredama na radu.
Bliže uslove u vezi vođenja Registra propisuje ministar nadležan za poslove rada.
Registar sadrži sledeće podatke: ime i prezime i jedinstveni matični broj građana ovlašćenog lica za unos podataka; ime i prezime, pol, jedinstveni matični broj građana, prebivalište, odnosno boravište, nivo kvalifikacije, podatke o radnom mestu i povredi na radu povređenog lica, prema utvrđenim šifarnicima; ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresu i mesto poslodavca fizičkog lica i ime i prezime lekara koji je prvi pregledao povređenog. Registar koristi važeće šifarnike i klasifikacije.
Korisnici podataka, u skladu sa svojim nadležnostima, pristupaju i koriste Registar autorizacijom pristupa Registru ili korišćenjem podataka iz Registra preko softverskog rešenja korisnika podataka na Servisnoj magistrali organa ili preko Sistema za razmenu podataka.
Podatke u Registar unosi poslodavac.
Registar preuzima podatke iz integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Republike Srbije i informacionog sistema organizacije nadležne za zdravstveno osiguranje.
Poslodavac, odnosno ovlašćeno službeno lice poslodavca koje vrši upis podataka u Registar ,unosi podatke o poslodavcu, odnosno poslodavcu korisniku ili poslodavcu fizičkom licu, o povređenom, povredi na radu, neposrednom rukovodiocu i očevicu.
Poslodavac je dužan da Upravi za bezbednost i zdravlje na radu elektronskim putem dostavi podatke o ovlašćenom službenom licu koje vrši upis podataka u Registar. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu vodi evidenciju o ovlašćenom službenom licu kod poslodavca, koje vrši upis podataka u Registar.
Nakon što poslodavac unese podatke u Registar, izabrani lekar pomoću integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Republike Srbije unosi nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog. Nakon što izabrani lekar unese navedene podatke organizacija nadležna za zdravstveno osiguranje pomoću informacionog sistema unosi ocenu povrede na radu.
Dodatna obuka u slučaju teške povrede na radu, smrtne povrede na radu ili kolektivne povrede na radu sa teškom ili smrtnom povredom na radu
U slučaju teške povrede na radu, smrtne povrede na radu ili kolektivne povrede na radu sa teškom ili smrtnom povredom na radu, poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od osam dana od nastanka povrede izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tom radnom mestu u organizacionoj jedinici gde se povreda dogodila, sa obavezom obaveštavanja svih zaposlenih, prema odredbi člana 36. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Povreda na radu zaposlenih koji rade od kuće ili na daljinu
Novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu uvedene su nove definicije, između ostalog za rad od kuće i rad na daljinu. Detaljno uređivanje rada od kuće i na daljinu izvršeno je u Vodiču za bezbedan i zdrav rad od kuće koji je donelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Članom 44. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu propisana je obaveza poslodavca da prilikom rada od kuće i rada na daljinu obezbedi bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa zaposlenim, pri čemu je odgovornost poslodavca ograničena na definisanje uslova za bezbedan i zdrav rad, sredstva za rad izdata od strane poslodavca, definisanje procesa rada u vezi sa izvršenjem poslova za koje je zaposleni zadužen i propisivanje preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad. Članom 45. propisano je da poslodavac može, ali nema obavezu da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu u pisanoj formi uz učešće zaposlenog ali i obaveza zaposlenog da obavesti poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da blagovremeno obavesti poslodavca o svakoj naknadnoj promeni uslova.
Povreda na radu lica koja rade van radnog odnosa
Rad van radnog odnosa, shodno Zakonu o radu, predstavlja radno angažovanje koje se realizuje putem ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu, ugovora o stručnom osposobljavanju i ugovora o stručnom usavršavanju. Ova lica u smislu Zakona o radu nemaju status zaposlenog.
Ukoliko se poslovi po osnovu zaključenog ugovora van radnog odnosa obavljaju u prostorijama poslodavca i pod njegovom neposrednom kontrolom, svakako da će poslodavac imati obavezu da postupa u svemu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, i da osposobi i ova radno angažovana lica za bezbedan i zdrav rad, te da aktom o proceni rizika predvidi i to radno mesto u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, a ako se desi povreda na radu i sve ostale obaveze koje proisteknu iz povrede (prijavu nadležnim organima, podnošenje izveštaja itd).
Poslodavac je dužan da osposobljavanje zaposlenog, pa i lice koje radi van radnog odnosa, za bezbedan i zdrav rad izvrši kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno drugog radnog angažovanja, premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad ili promene opreme za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.
U toku tog osposobljavanja poslodavac je dužan da zaposlenog upozna sa svim vrstama rizika i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika.
Obaveza vođenja evidencija
Poslodavac je dužan da vodi i čuva evidencije o:
- radnim mestima sa povećanim rizikom, zaposlenima koji obavljaju poslove na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih koji obavljaju te poslove
- povredama na radu i profesionalnim bolestima
- zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad i pravilno korišćenje lične zaštitne opreme
- zaposlenima izloženim biološkim štetnostima grupe 3 i/ili grupe 4
- zaposlenima koji su izloženi karcinogenima ili mutagenima, hemijskim materijama i azbestu, kao i o zdravstvenom stanju i izloženosti
- izveštaju o primeni mera za bezbednost i zdravlje na radu za delatnosti iz člana 48. ovog zakona
- izvršenim pregledima i proverama opreme za rad i pregledima i ispitivanjima električnih i gromobranskih instalacija
- izvršenim ispitivanjima uslova radne sredine
- izdatoj ličnoj zaštitnoj opremi.
Poslodavac je dužan da evidenciju o zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ili njenu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni radi.
Evidencije poslodavac može voditi u elektronskom obliku, osim evidencije o zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad i pravilno korišćenje lične zaštitne opreme.
Osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti
Poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.
Finansijska sredstva za osiguranje zaposlenih za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti padaju na teret poslodavca.
Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti zaposlenih uređuju se zakonom.
Ažurirano: 16. 8. 2023.
Saznajte više:
Povreda na radu »
Inspekcija rada – nadležnost i inspekcijski nadzor »
Pravilnik o radu »
Zanima me donila sam otkaz 24.05.219 pise rok zalbe 60 dana da li posle toga nemam pravo na tuzbu inace sam povredila kicmu 2017 god na radnom mestu. Nistq mi nije isplaceno jos sam i otlaz posle toga dobila
Poštovana Milice, Prema odredbama člana 195. stav 2. Zakona o radu rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Ovo je zakonski rok koji obavezno mora da se poštuje i nakon njegovog isteka ne postoji mogućnost pokretanja sudskog spora.
Imala sam juče povredu na radu, posekla sam se vadeći ulje iz konzerve. Gazdarica mi je rekla da ne govorim da sam se posekla na poslu, mada sam ja dr. rekla jer je lično poznajem, ali ona mi nije popunila obrazac, tako da se vodi kao obična povreda. Koja su sad moja prava i da li imam pravo da mi poslodavac isplati bolovanje 100%?
Poštovana Vesna,
Vaš poslodavac nije ovlašćen da Vam isplati 100% bolovanje, s obzirom na činjenicu da nije popunjen Izveštaj o povredi na radu, kao i da ne postoji nijedan drugi validan dokaz o istoj.
Molim vas da mi odgovorite u stalnom radnom odnosu sam 11meseci u julu prosle godine pozlilo mi je na poslu gde sam završila sa tim da mi je pukla aneurizma u glavi tj izliv krvi na mozak gde sam imala operaciju glave tri meseca sam bila na bolovanju, pocela sam da radim u novembru i bilo je sve ok do 16janura kada sam zbog jakih glavobolja otisla kod lekara koji mi je otvorio bolovanje gde sam morala ponovo da uradim sve analize skener i ostalo, 14februara mi je zakljuceno bolovanje odnela sam poslodavcu doznake gde je on rekao da vise ne dolazim na posao da mi je dao otkaz zakljucno sa 15februarom nije mi dao nista da potpisem jednostavno ne radim vise i to je to nije mi dao ni odmor da iskoristim ni nista sta sad
Poštovana Slađana,
Prekid radnog odnosa na način kako ste opisali, bez sprovođenja zakonske procedure, uručenja odluke o otkazu Ugovora o radu i isplate dospelih zarada i svih ostalih novačanih primanja, je u celini nezakonit. Možete pokrenuti sudski postupak radi poništaja nezakonitog otkaza. Proverite sa kojim datumom ste odjavljeni kod Fonda za socijalno osiguranje, jer je zakonski rok za pokretanje sudskog spora 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Postovana, nakon 12 godina rada u recnoj policiji, na radnom mestu koje zahteva izuzetne fizicke napore, pre svega gornjeg dela tela (ruke i ramena prilikom izvlacenja samoubica iz reke i asanacije leseva, gde su lica nekada bila i duplo teza od mene, i dr.), prosle godine mi je postavljena dijagnoza oboljenja karpalnog kanala i torzalnog dela, da bi mi se sada stanje pogorsalo, postavljene su jos 3 dijagnoze i trenutno sam na bolovanju. Za par dana bi trebalo da idem na komisiju, koja bi zbog terapije, na predlog lekara opste prakse, trebalo da mi produzi bolovanje. Zanima me kome da se obratim za utvrdjivanje profesionalnog oboljenja, obzirom da, koga god sam pitala u MUP ne zna odgovor? Moj fizijatar mi je usmeno rekao da smatra da je bolest posledica moje profesije, ali mi nije to napisao nigde. Da li da se obratim komandiru, komisiji, mom izabranom lekaru ili nekom cetvrtom? Koja je procedura?
Hvala unapred
Poštovana Tanja,
Radi dijagnostike i lečenja profesionalne bolesti obraitite se organizaciji medicine rada u mestu u kome živite.
Molim vas da mi odgovorite da li radnik ima pravo na novcanu nadoknadu od osiguranja preko koga su radnici osigurani posle povrede na radu? Srdačan pozdrav i hvala.
Postovani Ljiljana,
Vasa mogucnost naplate naknade
stete od osiguravajuce kuce kod koje je Vas poslodavac osigurao radnike zavisi od vrste rizika od kojih su radnici osigurani, kao i od cijenice da li je kod Vas nastupio trajni inavaliditet kao posledica povrede na radu.
Poštovani na radnom mestu posle 15 radnih sati provedenih u radu prema meni su od strane drugog zapošljenog upućene uvrede psovke i nanete su mi teške telesne povrede tom prilikom ja nisam inicirao svađu niti sam bilo kako povredio radnu disciplinu od strane poslodavca nije mi uručena povredna lista niti su kaznili radnika koji me povredio dok je policija pokrenula službenu krivičnu prijavu mesec dana sam bio na običnom bolovanju zanima me mogu li od poslodavca tražiti neku odštetu obzirom da sam prekovremeno proveo u radu 15 sati bez prethodnog bilo kakvog rešenja o prekovremenom radu i pritom dobio teške telesne povrede i svi na poslu se prave kao da se ništa nije desilo postoje i svedoci celog događaja unapred hvala
Poštovani Ivane,
Naknadu štete možete da zahtevate samo od svog kolege, koji Vas je bez razloga napao, kao i da se pridružite krivičnom gonjenju kolege. Od poslodavca imate pravo da tražite uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada najmanje 26% od osnovice. S druge strane ukoliko Vaš prekovremeni rad traje duže od osam časova nedeljno i dvanaest časova dnevno, što je zakonski maksimum propisan članom 53. Zakona o radu, možete podneti prekršajnu prijavu protiv poslodavca i direktora odnosno zakonskog zastupnika poslodavca.