Objektivna i subjektivna merila

Naknada štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti

Naruženost predstavlja trajnu izmenu spoljašnjeg izgleda nekog lica koja se manifestuje u gubitku nekog ekstremiteta, naruženju estetskog izgleda, naruženju nekog dela tela ili narušenju neke telesne funkcije.

Naruženost kao osnov za isplatu naknade nematerijalne štete

Osnov za naknadu nematerijalne štete je duševni bol zbog naruženosti, a ne samo postojanje naruženosti bez duševnog bola.

Da li postoji nematerijalna šteta u vidu duševnih bolova zbog naruženosti (član 200. stav 1. Zakon o obligacionim odnosima) ocenjuje se prema objektivnim i subjektivnim merilima.

Objektivna merila su izmene spoljašnosti oštećenog, njihova uočljivost odnosno vidljivost, obim i mogućnost pokrivanja, starost i pol oštećenog, itd. Osnov za priznanje novčane naknade za naruženost nije samo u tome da li i u kojoj meri je izmenjena spoljašnost oštećenog, već su to i subjektivna merila o uticaju svih elemenata (izmenjena spoljašnost, primetnost, obim) na psihičku ravnotežu oštećenog, odnosno na njegovo psihičko stanje u celini pri čemu se subjektivne osobine oštećenog uzimaju u obzir u razumnoj meri.

I kada postoje oba elementa činjeničnog stanja (objektivni i subjektivni) ovu naknadu ipak nije moguće dosuditi u svakom slučaju.

Naknadu treba odmeriti u skladu sa članom 200. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Iz tog razloga kad bi sud odmerio naknadu i za veoma malu nematerijalnu štetu, bilo bi to u suprotnosti sa pomenutom odredbom.

Uslov za isplatu naknade za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti je i da naruženost predstavlja trajnu izmenu spojašnjeg izgleda oštećenog. Privremena naruženost u toku lečenja (ogrebotine na licu, razdrta otvorena rana na nozi) ne predstavlja osnov za isplatu naknade štete.

Reakcija okoline na naruženost predstavlja dodatni faktor, koji oštećenom nanosi i još veće duševne bolove.

Naruženost – odmeravanje visine naknade štete

Stepen duševnog bola zbog naruženosti sud utvrđuje na osnovu sudskomedicinskog veštačenja. U tom smislu je naruženost kao viši rodni pojam, klasifikovana na tri druga pojma i to:

  • jaku naruženost – unakaženost
  • srednju naruženost – nagrđenost i
  • slabu naruženost – kozmetički defekt.

U zavisnosti od nalaza i mišljenja veštaka za neki od ovih stepena naruženosti određuje se iznos naknade za duševni bol. Prilikom odmeravanja visine novčane naknade za duševne bolove zbog naruženosti nije odlučujući stepen naruženosti, već u čemu se naruženost sastoji.

Pored nalaza i mišljenja veštaka sud će ceniti i druge okolnosti od kojih zavisi intezitet duševnog bola zbog naruženosti, a to su prethodno navedena objektivna i subjektivna merila, starost i pol oštećenog (mlađim licima i ženama može se priznati i veća naknada), zanimanje oštećenog (glumcima, manekenima, foto-modelima, pevačima i sl. duševni bol će biti veći, a samim tim i naknada).

Saznaj više:
Naknada štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životnih aktivnosti »
Novčana naknada pojedinih vidova nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove »
Vrste štete »

Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *